1677
godina
- Ово је чланак о години 1677.
Година 1677 (MDCLXXVII) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у понедјељак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 16. вијек – 17. вијек – 18. вијек |
Деценија: | 1640-е 1650-е 1660-е – 1670-е – 1680-е 1690-е 1700-е |
Године: | 1674 1675 1676 – 1677 – 1678 1679 1680 |
Грегоријански | 1677. (MDCLXXVII) |
Аб урбе цондита | 2430. |
Исламски | 1087–1088. |
Ирански | 1055–1056. |
Хебрејски | 5437–5438. |
Бизантски | 7185–7186. |
Коптски | 1393–1394. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1732–1733. |
• Схака Самват | 1599–1600. |
• Кали Yуга | 4778–4779. |
Кинески | |
• Континуално | 4313–4314. |
• 60 година | Yин Ватра Змија (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11677. |
Подробније: Календарска ера |
Догађаји
уредиЈануар/Сијечањ – Март/Ожујак
уреди- фебруар - У Француској почиње Афера отрова у којој ће многе истакнуте личности бити осуђене за тровање и вештичарење.
- 17. 3. - Франко-холандски рат: Французи (Франçоис-Хенри де Монтморенцy-Луxембоург) заузели Валенциеннес.
- март - Битка код Тобага, неуспели француски покушај да поврате острво од Холанђана.
Април/Травањ – Јун/Липањ
уреди- 11. 4. - Битка код Цассела је убедљива француска победа.
- 27. 5. - Посланици Луја XIV и ердељског кнеза Михаља I Апафи склопили споразум у Варшави о помоћи угарским емигрантима куруцима против Хабсбурга.
- 28. 5. - Уговор из Миддле Плантатион: Индијанци из Виргиније признају Енглеску империју, задржавају земљу и оружје. Такође ове године и један од Ланаца завета (Цовенант Цхаин): Виргиниа и Марyланд са Сусqуеханноцима склопиле уговор са Пет нација Ирокеза и Ленапеима.
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
уреди- 2. 7. - Сконски рат: поморска Битка у Заливу Кøге је убедљива данска победа над Швеђанима.
- август - Руско-турски рат 1676.-1681.: неуспешна турска опсада Чигирина.
- 10. 9. - Хенрy Пурцелл постаје дворски музичар Цхарлеса II.
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
уреди- јесен - Мањи број француских, пољских и татарских војника стигао у Горњу Угарску.
- 29. 10. - Мицхел Ле Теллиер је нови канцелар Француске.
- 4. 11. - Венчали се Марy, кћерка војводе од Yорка, и Вилим, принц од Оранга, стадтхолдер Низоземске (они ће 1689. постати сувладари Енглеске).
- 16. 11. - Французи (Франçоис де Црéqуy) заузели Фреибург.
- 16. 12. - Бранденбуржани заузели Сзцзецин.
Кроз годину
уреди- Порта затражила од Дубровника поврат наводно протузаконито наплаћене царине турским поданицима за вријеме Кандијског рата. Затворени дубровачки поклисари у Цариграду, као и они у Сарајеву - Николица Бунић и Мароје Гучетић - босански паша их повео са собом кад је кренуо у рат против Русије и задржао у Силистрији[1].
- Петар Богдани постаје скопски надбискуп.
- Постхумно објављена Спинозина дела: Етика, Политички трактат, Трактат о побољшању интелекта, Писма.
- Антиквар Елиас Асхмоле поклонио Оxфордском универзитету своју збирку из које ће настати Асхмолеан Мусеум.
- Француски пирати опустошили Фарске Отоке и Валенцију у Венецуели. Такође од Холанђана узето острво Горéе код Сенегала.
Рођења
уреди- 4. 5. - Франçоисе-Марие де Боурбон, кћерка Луја XIV († 1749)
- 27. 8. - Отто Фердинанд вон Абенсперг унд Траун, аустријски фелдмаршал († 1748)
- 17. 9. - Степхен Халес, проналазач, научник († 1761)
- 20. 10. - Станисłаw Лесзцзyńски, пољски владар († 1766)
Смрти
уреди- 18. 1. - Јан ван Риебеецк, оснивач Цапе Тоwна (* 1619)
- 21. 2. - Баруцх де Спиноза, низоземски филозоф (* 1632)
- 4. 5. - Исаац Барроw, математичар (* 1630)
- 11. 11. - Барбара Строззи, композиторка (* 1619)
Референце
уреди- ↑ Хисторија н. Ј., 632
- Литература
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959