1756

**1756. по календарима**
Грегоријански	1756. (MDCCLVI)
Аб урбе цондита	2509.
Исламски	1169–1170.
Ирански	1134–1135.
Хебрејски	5516–5517.
Бизантски	7264–7265.
Коптски	1472–1473.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1811–1812.
• Схака Самват	1678–1679.
• Кали Yуга	4857–4858.
	Кинески
• Континуално	4392–4393.
• 60 година	Yанг Ватра Миш; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11756.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1720-е 1730-е 1740-е – 1750-е – 1760-е 1770-е 1780-е
Године:	1753 1754 1755 – 1756 – 1757 1758 1759

Ово је чланак о години 1756.

Година 1756 (MDCCLVI) била је пријеступна година која почиње у четвртак по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у понедјељак по јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

Границе 1748-1766

1755/56 - Руска царица наредила посланику Обрешкову да преко млетачког баила посредује код Порте у корист Црне Горе - први пут да се руска влада "званично заложила за Црну Гору".^[1]
16. 1. - Британска влада, уплашена због могућег француског напада на Хановер, са пруским краљем Фриедрицхом II склапа Wестминстерски споразум којим се "гарантира неутралност" Хановера, а који означава почетак тзв. Дипломатске револуције односно великог "преслагивања" војних савеза међу тадашњим европским велесилама.
јануар - Бивши кнез у Кули подстиче Србе у Бачкој на отпор према коморској власти.^[2]
зима - Оштра зима у Монголији.

7. 2. - Гуаранí рат: вођа Гуаранí побуњеника Сепé Тиарају је погинуо у сукобу са Шпанцима и Португалцима. Три дана касније у бици код Цаибоатé страдало је 1.511 Индијанаца и само четири колонијалиста, који затим заузимају седам мисија, Мисионес Ориенталес - али новим уговором из 1761. Шпанија добила мисије натраг (једна инспирација за филм "Мисија" из 1986).
11. 2. - Битка за Вијаyдург: Британци су, у савезу са маратским "премијером", заузели тврђаву Вијаyдург и поразили адмирала Тулаџи Ангрија.
18. 2. - Земљотрес код Дüрена, близу Кöлна, један је од најјачих познатих у историји Немачке и средње Европе - нема много мртвих али има доста материјалне штете.
27. 2. - Митрополит Ненадовић је оптужен за Недељковићеве испаде - одлази у Беч, да се оправда, носи са собом и народне притужбе - упућена је комисија.

1. 3. - Папина енциклика Еx qуо: позива гркокатолике на промицање требника (еухологион/евхологиј) из 1754.
15. 3. - Марија Терезија потписала "урбаријалну регулацију": славонском кмету је одређен минимум посједа и максимум властелинских терета^[3]^[4] (ступа на снагу 1762, односи се и на Сријемску жупанију, од 1759, претходно је требало премерити земљиште и увести књиге^[5]).
24. 3. - Пруски краљ Фриедрицх II тјера сељаке под својом влашћу да почну узгајати "необичну" и "вражју" биљку данас познату као крумпир: Картоффелбефехл је сада издат за Шлеску, а у Померанији је то одређено још раније.
27. 3. - Французи заузели британски Форт Булл (данас Роме, Неw Yорк).
март, крајем - Ћинговски цар Кине Qианлонг поново шаље војску на Џунгарију где се одметнуо кнез Амурсана - у град Или/Yининг на западу дан. Xињианга. Амурсана бежи свом тасту, казашком владару Аблај-кану, касније се враћа и протерује кинески гарнизон.

Април/Травањ – Јун/Липањ

1. 4. - Велики везир Јирмисекизаде Мехмед Саид-паша даје оставку, следи Ћоса Бахир Мустафа-паша, само до децембра.
6. 4. - Далматински бискупи упућују представку млетачком Сенату против православних у земљи.^[6]
9. 4. - Умро је бенгалски наwаб Аливарди Кхан, наслеђује га унук Сирај уд-Даулах, последњи независни наwаб (до 1757).
12. 4. - Француске трупе, на челу са ду Плессис де Рицхелиеуом, без формалне објаве рата се искрцавају на Менорцу под британском влашћу, чиме у Европи де фацто почиње Седмогодишњи рат.
- Енглези нападају дубровачке бродове тијеком рата.^[7]
април? - Русија се приближава Аустрији и Француској у савезу против Пруске.
19. 4. - Сукоб браће Марка и Јоза Ивановића из Доброте са триполиским корсарима у пирејској луци Змај - поражен је гусарски шамбек, погинуо је Реис Аџи Ибрахим али и кнез Марко.
25. 4. - Гриманијев закон: покушај унапређења пољопривреде у млетачкој Далмацији.^[8]

Боуцхерова слика Мадам Помпадур (1756), учеснице у стварању франко-аустријске алијансе

1. 5. - Дипломатска револуција, Државни кадрил: закључен је Версајски уговор, обрамбени савез Француске и Аустрије. Франко-аустријска алијанса траје до 1792.
7. 5. - Бурмански краљ Алаунгпаyа послао златно писмо британском краљу Георгеу II
13. 5. - Умро сплитски надбискуп Пацифик Бизза, наслиједиће га Никола Динарић (1757-64).
мај - У Цариграду одлучено да се предузме поход на Црну Гору због неплаћања харача - ови немају подршку ни других племена, ни Млетака, па ни Русије.^[9]
17. 5. - Британија је и формално објавила рат Француској.

Ратовање на Минорци

20. 5. - Седмогодишњи рат: Битка код Минорце у којој француска флота наноси тежак пораз британској морнарици. Адмирал Јохн Бyнг ће због овога догодине бити погубљен.

13. 6. - Рабинска скупштина у Бродију осуђује јеретика Јакоба Франка, следбеника Шабтаја Цвија (→ франкизам).
20. 6. - Пошто су се Британци оглушили о забрану градње нових фортификација, и пошто је 3. јуна већ заузео Цоссимбазар, бенгалски наваб Сираџ уд-Даула заузима и Форт Wиллиам, у Калкути. Велики број заробљеника је стрпан у тамницу прозвану Црна рупа Калкуте, где један број умире током ноћи.
22. 6. - У Шведској откривено да је краљица Луиса Улрика, иначе сестра Фридриха Великог, спремала удар против Риксдага сталежа и повратак апсолутистичке власти - неколико краљичиних сарадника је погубљено следећег месеца, она је прошла уз укор.
29. 6. - Седмогодишњи рат: Двомјесечна Опсада тврђаве Форт Ст Пхилип завршава предајом британског гарнизона, чиме престаје британска власт над Менорцом (враћају се 1763-81).

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

30. 7. - У Царском селу у Русији царици Јелисавети представљен велебни дворац, данас познат као Катаринин дворац.

лето - Кнез Чингунжав дигао Халха Монголе на северу данашње Монголије против ћинговске власти - нема подршку племства, ухваћен је следећег јануара.

2. 8. - Франко-индијанске снаге заузеле Форт Гранвилле, близу данашњег Леwистоwн, Пеннсyлваниа.
14. 8. - Французи заузели утврду Осwего на језеру Онтарио, са 1.700 заробљеника и 121 топом.
август - Општи црногорски збор - дефинитивно одлучено да се не плаћа харач Турцима.^[10]
16. 8. - Уговор из Цомпиегна: на захтев Ђеновске републике, Француска треба да заузме позиције на Корзици, која се одвојила од ђеновске власти (→ Корзиканска Република).
29. 8. - Седмогодишњи рат: не чекајући напад нових савезника, пруски краљ Фриедрицх II започиње инвазију Саксоније - то је Трећи шлески рат.

Операције Седмогодишњег/Трећег шлеског рата 1756

2. 9. - Туниски бег Абу л-Хасан Али I је абдицирао након што су синови Ал-Хусаyн I ибн Алија уз помоћ Алжираца заузели град - погубљен је 22-гог. Нови туниски бег је Мухаммад I ар-Расхид (до 1759).
8. 9. - Француски и индијански рат: Пеннсyлванијске трупе су уништиле ленапеанско село Китханин (дан. Киттаннинг, Пеннсyлваниа), одакле су од прошле јесени покретани индијански напади.
9. 9. - Пруси заузели Дресден након малог отпора, настављају ка Чешкој, сутрадан започињу опсаду Пирне.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

Прва страна шестог тома Енцyцлопедие

Битка код Лобоситза

1. 10. - Трећи шлески рат, Битка код Лобоситза (Ловосице): Аустријанци под Броwнеом су, неовисно о тактичком резултату, зауставили војску Фридриха Великог. Овај се враћа у Саксонију, куда одлази и Броwне, не би ли избавио Сасе.
7. 10. - Маркусфлут: поплава на Северном мору око Елбе, страда око 600 људи.
14. 10. - Седмогодишњи рат: Опсада Пирне завршава капитулацијом саксонске војске Прусима већину чијих припадника ће Фриедрицх присилно регрутирати у властиту војску. Саксонска благајна ће бити испражњена, биће издавани новци ефраимити, смањеног садржаја сребра (до 1763).
октобар - Након Франческа Гриманија, нови генерални провидур у Далмацији је Ал. Контарини.
октобар - Пошто су Могули повратили Пенџаб, афгански владар Ахмед-шах Дурани поново напада Индију, у јануару ће опљачкати и Делхи.
18. 10. - Умро бачки епископ Висарион Павловић, наследиће га Мојсије Путник (1757-74).

1. 11. - Француска анектирала Сејшеле, експедиција Цорнеилле Ницхолас Морпхеyа је највеће острво назвала Сéцхеллес. Први насељеници стижу 1770. (у британским рукама 1794-1976).
1. 11. - Француска експедиција на Корзику, поставили су гарнизоне у Ајаццио, Бастију и Саинт-Флорент.^[11]
1. 11. - Гиацомо Цасанова је ноћас побегао из венецијанског затвора.
2. 11. - У очекивању турског напада, владика Василије напушта Црну Гору.^[12]
11. 11. - Британски премијер Тхомас Пелхам-Холлес одступа услед пораза на Менорци, али враћа се већ следећег лета. У међувремену ту је Wиллиам Цавендисх, 4. војвода од Девонсхиреа а неформални лидер је Wиллиам Питт Старији.
10. 11. (30. 10. по ј.к.) - "Руски архимандрит" Владимир Буковски рукоположен за зетског архиепископа - али у ствари се ради о варалици, убрзо се губи.^[13]
студени, поткрај - Турска војска напада Црну Гору из три правца, отпор на челу с гувернадуром Радоњићем је јак, али Турци продиру до Чева. На путу ка Цетињу су дочекани на Предишу и у Томићима, па се због отпора и јесењих киша повлаче^[14] (следеће године примирје и споразум о харачу).
- Када је везиров ћехаја водио део војске преко Мостара, осиљени јаничари су му дозволили пролазак тек након споразума.^[15]

крајем године - Мехмед-паша Кукавица одлази из Босне (враћа се 1757-60), пошто је окончао десетогодишњи период нереда у земљи. Дао је набити на колац црногорског харамбашу Лазара Пецирепа у Травнику, за шта су Црногорци набили на колац неколико Турака. Долази Ћамил Ахмед-паша, "још одлучнији и суровији човек".^[15]
крајем године - Сељаци из Мославине пред судом у Загребу - не желе постати кметови, није донесена одлука, али су попустили догодине под пријетњом војске.^[16]

Кроз годину

Грб Бјеловара

Ференц V. Нáдасдy

Бјеловар основан на црти разграничења Крижевачке и Ђурђевачке пуковније, као средиште пуковнија Вараждинског генералата.^[17]
Ференц V. Нáдасдy је хрватски бан (до смрти 1783).
Андрија Качић Миошић: "Разговор угодни народа словинског" (проширено издање 1759).
Основана Апатинска пивара.
Први бродови с банатским производима долазе у Карловац (Савом и Купом).^[18]
Неки Русини се обраћају митрополиту Ненадовићу да их заштити и осигура живот по православним обичајима.^[19]
Пећки патријарх Гаврило III се крије у Београду од поверилаца његових претходника на пећком престолу.^[20]
Иван III. Цалеботта је шибенски бискуп након Карла Антуна Донадонија (до 1759).
Београдски мухафиз је Ибрахим-паша Малатијски, након Елчи Мустафа-паше Кара Мехмедпашазадеа (до 1758).^[21]
Цркве: Лопатинец (св. Јурја), Ораховица (св. Крижа); капелица у Батини. Подигнут Дворац Оршић у Горњој Стубици.
Нови живопис у манастиру Крушедол, под утицајем украјинског барока.^[22]
У записима се помиње да је Црква Богородице Љевишке претворена у џамију, не зна се тачно када.
1756-60 - У Русију се одселило 1.499 Црногораца, на чему је радио владика Василије; један број се вратио.^[13]
Бивши руски цар Иван VI. је након 12 година у Холмогорију на Белом мору пребачен у тврђаву Шлиселбург.
Паравицинијев уговор: 48 малих владара на западном Тимору и околним острвима ушло у савез са Холандском остиндијском компанијом.
Наука и техника:
- Винценнеска мануфактура порцелана премештена у Сèврес. Уметнички директор је Јеан-Цлауде Цхамбеллан Дуплессис.
- Михаил Ломоносов је експериментом оповргао флогистонску теорију и дошао до закона одржања масе у хемијској реакцији (18 година пре Лавоисиера).
- Цхарлес де Броссес: "Повест о пловидби у јужним земљама..." - у овој утицајној књизи се ваљда први пут користе називи "Полинезија" и "Аустралазија"
- Аxел Фредрик Цронстедт описао зеолит.
- Јохн Смеатон користи хидраулично вапно приликом градње Еддyстонског светионика.
- Вицтор Риqуетти де Мирабеау: L'Ами дес хоммес оу Траитé де ла популатион (→ физиократизам)

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1756.

27. 1. - Волфганг Амадеус Моцарт, аустријски композитор († 1791)
12. 3. - Аврам Мразовић, просветитељ, књижевник († 1826)
27. 5. - Максимилијан I. Јосип, кнез па краљ Баварске († 1825)
13. 8. - Јамес Гиллраy, карикатурист († 1815)
29. 8. - Хеинрицх вон Беллегарде, хабсбуршки фелдмаршал († 1845)
23. 9. - Јохн Лоудон МцАдам, градитељ путева († 1836)
Адам Алојзиј Баричевић, свећеник, полихистор († 1806)
Петер Дука вон Кáдáр, хабсбуршки генерал из Осијека († 1822)
ц. Епископ темишварски Стефан († 1822)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1756.

25. 2. - Елиза Хаywоод, енглеска списатељица (* ца. 1693)
3. 7. - Гиамбаттиста Нолли, архитекта и геометар (* 1701)
22. 9. - Абу л-Хасан Али I, владар Туниса (* 1688)
18. 10. - Висарион Павловић, епископ бачки (* ца. 1670)
11. 12. - Марија Амалија, царица Карла VII (* 1701)

Референце

↑ Историја с. н. IV-1, 506
↑ Историја с. н. IV-1, 209
↑ Хисторија н. Ј. II, 1067
↑ Хисторија н. Ј. II, 1075
↑ Историја с. н. IV-1, 208
↑ Историја с. н. IV-2, 53
↑ Хисторија н. Ј. II, 1225
↑ Историја с. н. IV-2, 18
↑ Историја с. н. IV-1, 506-7
↑ Историја с. н. IV-1, 507
↑ Тхе Децлине оф тхе Френцх Монарцхy, Волуме 1 Бy Хенри Мартин, п. 443
↑ Хисторија н. Ј. II, 1266
↑ ^13,0 ^13,1 Митрополија црногорска за вријеме митрополита Петровића. растко.рс
↑ Хисторија н. Ј. II, 1266-7
↑ ^15,0 ^15,1 Историја с. н. IV-1, 445
↑ Хисторија н. Ј. II, 1068
↑ Повијест Бјеловара. бјеловар.хр
↑ Хисторија н. Ј. II, 1084
↑ Хисторија н. Ј. II, 1147
↑ Историја с. н. IV-1, 543
↑ Историја с. н. IV-1, 308
↑ Ликовна уметност 18. и 19. века. растко.рс

Литература

Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)

[1] Историја с. н. IV-1, 506

[2] Историја с. н. IV-1, 209

[3] Хисторија н. Ј. II, 1067

[4] Хисторија н. Ј. II, 1075

[5] Историја с. н. IV-1, 208

[6] Историја с. н. IV-2, 53

[7] Хисторија н. Ј. II, 1225

[8] Историја с. н. IV-2, 18

[9] Историја с. н. IV-1, 506-7

[10] Историја с. н. IV-1, 507

[11] Тхе Децлине оф тхе Френцх Монарцхy, Волуме 1 Бy Хенри Мартин, п. 443

[12] Хисторија н. Ј. II, 1266

[MitCGvriMitPet-13] 13,0 ^13,1 Митрополија црногорска за вријеме митрополита Петровића. растко.рс

[14] Хисторија н. Ј. II, 1266-7

[isniv1445-15] 15,0 ^15,1 Историја с. н. IV-1, 445

[16] Хисторија н. Ј. II, 1068

[17] Повијест Бјеловара. бјеловар.хр

[18] Хисторија н. Ј. II, 1084

[19] Хисторија н. Ј. II, 1147

[20] Историја с. н. IV-1, 543

[21] Историја с. н. IV-1, 308

[22] Ликовна уметност 18. и 19. века. растко.рс

[1]