Wikipedija

1770

godina
Ово је чланак о години 1770.

Година 1770 (MDCCLXX) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у петак по јулијанском календару.

Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија: 1740-е  1750-е  1760-е  – 1770-е –  1780-е  1790-е  1800-е
Године: 1767 1768 1769 – 1770 – 1771 1772 1773
Бостонски масакр.
1770. по календарима
Грегоријански 1770. (MDCCLXX)
Аб урбе цондита 2523.
Исламски 1183–1184.
Ирански 1148–1149.
Хебрејски 5530–5531.
Бизантски 7278–7279.
Коптски 1486–1487.
Хинду календари
• Викрам Самват 1825–1826.
• Схака Самват 1692–1693.
• Кали Yуга 4871–4872.
Кинески
• Континуално 4406–4407.
• 60 година Yанг Метал Тигар
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11770.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Догађаји

уреди

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

уреди
  • почетком године - Босанска војска почиње одбијати полазак на руско ратиште, с оправдањем да три године није добила плату - из Цариграда стижу кесе дуката.[1]
    • Такође ове године: нереди жена и деце у Сарајеву због оскудице, растерани су тољагама.[2]
  • 10. 1. - У Бечу је изведена прва Салијеријева опера, Ле донне леттерате.
  • 15. 1. (4. 1. по ј.к.) - Руско-турски рат (1768–1774): Битка код Фокшана у Молдавији (у руској војсци су и српске јединице, као и код Браиле и Ђурђе[3]).
  • јануар - Старовлашки кнез Аврам Рашковић и босански Јосиф Хаџи-Лазић пишу грофу Румјанцеву да пружи помоћ српском народу - једно од писама православног становништва Османског царства.[4]
  • 18. 1. - Велика аурора бореалис је видљива до северне Африке.
  • 19. 1. - "Битка на Златном брду": конфронтација између Синова слободе и британских војника у граду Неw Yорку.
  • 20. 1. - Отворена је обновљена зграда париског позоришта Палаис-Роyал - али и ова зграда ће изгорети 1781.
  • 28. 1. - Пошто је војвода од Графтона дао оставку, између осталог због Корзиканске кризе (француске анексије тог отока), нови британски премијер је лорд Нортх (до 1782).
  • 29. 1. - Стоффелнови Руси су покушали заузети тврђаву Браилу, али им недостају опсадни топови - пале варош и многа села у околини.
  • 7. 2. - Лоуис XV формално тражи руку надвојвоткиње Марије Антоанете од царице Марије Терезије - венчање преко посредника је обављено 19. априла у Бечу. Ово је најновији у низу бракова аустријских надвојвоткиња и бурбонских владара.
  • 14. 2. - Јосеф вон Курзбöцк је добио од царице повластицу за српску штампарију у Бечу[5] - штампају се првенствено школске и црквене књиге,[6] смањује се зависност од руских књига.[7]
  • 15. 2. - Штофелнови Руси нису успели заузети тврђаву Гиургиу, запалили су варош и околна села.
  • 22. 2. - Дечак Цхристопхер Сеидер је убијен у Бостону од стране британског царинског службеника, који је пуцао у гомилу која је разбијала прозоре једног лојалисте. Велика сахрана доприноси гневу становништва, у граду у коме је напето од доласка британске војске у октобру 1768.
 
Руси у Егеју 1770
 
Место Бостонског масакра (круг калдрме)
  • 5. 3. - Бостонски покољ: увече, из појединачне свађе са војником у напетом граду, долази до окупљања агресивне гомиле у коју су британски војници пуцали, убивши пет особа, а што представља једну од важних ескалација у сукобу који ће довести од Америчке револуције 1775.
  • 9. 3. ? - Wолфганг вон Кемпелен је Марији Терезији приказао "Механичког Турчина", наводни аутомат за играње шаха. Кемпелен од прошле године ради и на машини за говор.
  • март - Гроф Румјанцов се обраћа Србима с позивом на заједничку борбу против Турака. Али народ је разоружан, присутно је много Турака који врше репресалије, а фронт је далеко.[8]
  • 25. 3. (кал.?) - Даскалојанис започиње устанак на Криту - након почетних успеха долази бекство у планине и репресалије над селима.
 
Цоок је мапирао обале Новог Зеланда
  • 27. 3. - Прво путовање Јамеса Цоока: пошто је у фебруару опловљено Северно острво Новог Зеланда, сада је и Јужно. Цоок сматра да нема Јужног континента, бар не северно од 40. паралеле, 31-вог одлучује да крене на запад, према источној обали Нове Холандије/Аустралије, одн. Ван Диеменовој земљи/Тасманији.

Април/Травањ – Јун/Липањ

уреди
  • 11. 4. - Млади Wолфганг Амадеус Мозарт је са оцем у Риму, током путовања у Италији, наводно је након једног слушања записао Аллегријев Мисерере.
  • 12. 4. - Формално су опозвани Тоwнсхендови закони, којима су уведени порези и прописи на увоз неких артикала у америчке колоније - али остао је најважнији, на чај.
  • април - "Нека се зна како 12. априла 1770. године Дунав потопи немачку земљу, Београд и Каровлашку и би велики потоп."[9] У Загребу је ове године плавио Медвешчак,[10] помиње се и Сава.
  • април - Велика поплава ријеке Гаронне у Француској.
    • У чешким земљама је велика глад 1770-71. због болести жита и јаких киша.
  • 20. 4. - Цоокова експедиција је прва видела обалу источне Аустралије - Поинт Хицкс на југоистоку, затим наставља на север.
  • 20. 4. - Битка код Аспиндзе на југу Грузије: краљ Ерекле II је поразио бројније османске снаге, мада га је напустио руски генерал Тоттлебен - овај је у сарадњи са Ереклеовим противницима покушао заузети Тбилиси.
  • 21. 4. - Руси заузели Наварин код Пyлоса на Пелопонезу.
  • 29. 4. - Британски истраживач Јамес Цоок се искрцава на тло данашње Аустралије на подручју коме даје име Нови Јужни Велс, у заљеву Ботанy Баy (британско насељавање ће овдје почети 1788).
  • пролеће - У Лиону је изведена Русоова прозна поема "Пyгмалион", једна од првих мелодрама, у глазбеном смислу.
   
Дофен
Марија Антоанета
 
Версајска опера
  • 16. 5. - Аустријска принцеза Марие Антоинетте (14) удаје се за француског пријестонасљедника Лоуиса (15) - владарски пар 1774-92.
  • 16. 5. - Поводом венчања је отворена Краљевска опера у Версају.
  • мај - Велика бенгалска глад: у области под двојном могулско-компанијском управом умиру милиони; такође и од епидемије богиња.
  • 30. 5. - Ватромет је врхунац свадбених свечаности у Паризу - када дође до пожара, у стампеду огромне масе гине, званично, 132 људи, незванично 1.200 или чак 3.000.[11]
  • 3. 6. - Оснутак Монтереy, Цалифорниа: фрањевац Јунíперо Серра је основао катедралу св. Карла Боромеа у оквиру президија којег је подигао Гаспар де Портолá.
  • 3. 6. - Након потресâ у јануару и априлу, Порт-ау-Принце на француском Санто Домингу, тј. Хаитију, погођен је разорним земљотресом - страдало је 250 људи, али 15.000 робова затим умире од глади након колапса економије, можда још толико од загађеног меса купљеног од шпанских трговаца.
  • 3. 6. - Орлов је дигао у ваздух наваринску тврђаву и напустио Пелопонез. Грчки устанак је убрзо угушен.
  • 10. 6. - Фалкландска криза: Шпанске снаге из Буенос Аиреса заузимају британску базу Порт Егмонт на Фалкландима.
  • 10. 6. - Руски генерал Штофелн је умро од куге у Јашију, велика смртност је и у његовим јединицама.
 
Кенгур
  • 11. 6. - Пошто се Цооков брод Ендеавоур насукао на Великом гребену, оправке се до августа врше у данашњем Цооктоwн, Qуеенсланд, на ушћу реке Ендеавоур. Овде је 24-ог први пут опажен кенгур (гангурру на језику Гуугу Yимитхирр, "велики сиви кенгур").
  • 28. 6. - Битка код Рјабе Могиле: Турци су заробили мајора Симеона Зорића.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

у��еди
  • 1. 7. - Леxеллов комет прошао покрај Земље на удаљености од свега 2.200.000 км, што представља најближи сусрет планете са једним кометом у записаној људској повијести.
 
Поморска Битка код Чешме
 
"Румјанцевљева победа над Турцима"
  • 1. 8. - Битка код Кагула/Кахула: Руска војска Пјотра Румјанцева потпуно разбија вишеструко надмоћније турске снаге у јужној Молдавији. Најважнија битка овог рата и једна од већих у 18. столећу.
  • 5. 8. - Руси Николаја Репнина ушли у Измаил (биће враћен Турској 1774).
  • 6. 8. - Руски генерал Тотлебен је у Имеретију, западној Грузији, помогао краљу Соломону I повратити престоницу Кутаиси. Касније неуспешно опседа Поти, ушао је у шеме са Соломоновим противницима, у јануару ће бити опозван из Грузије.
  • коловоз - Шћепан Мали доживио неко сакаћење.[12] Ове године је главарски због потврдио гувернадурску титулу Јовану Радоњићу.[13]
  • 21. 8. - Иммануел Кант брани другу докторску тезу, након што је именован за редовног професора логике и метафизике на Кöнигсбершком универзитету.
  • 22. 8. - Цоок је стигао до северног врха полуотока Yорке - Аустралија и Нова Гвинеја нису повезани.
  • 1. 9. - Репнинови Руси заузели Килију након 11 дана опсаде.
  • 3 - 7. 9. - Фридрих Велики је у узвратној посети Јосипу II, у Махрисцх-Неустадт/Уничову.[14]
  • 15. 9. - Јоханн Фриедрицх Струенсее, дворски љекар данског краља Цхристиана VII изводи дворски пуч којим је смијењен дотадашњи главни министар гроф Бернсторфф, умјесто кога као краљев "тајни савјетник" преузима де фацто власт и покреће низ далекосежних реформи у духу Просвјетитељства,
  • 16. 9. - Руси Пјотра Панина заузели Бендер након двомесечне опсаде.
  • ц. септембар - У Стразбуру су се срели Хердер и Гоетхе, први утиче на другог.
  • 17. 9. - Јака магнетска олуја изазива црвену аурору у источној Азији.
  • 24. 9. (кал.?) - Руски генерал Романус, из Берговог корпуса, напао Татаре испред Перекопа и потиснуо их иза тог места.
    • Промене у Кримском канату ове године: Девлет IV Герај је смењен јер није успео спровести мобилизацију;[15] Каплан II преговара са Русима, на крају је постављен Селим III Герај (друга влада), који абдицира следеће године.
    • Ногајски Татари из хорди у Буџаку, Једисану, Једичкулу и Џамбулаку су након преговора ове године прешли под руско покровитељство.
  • 27. 9. - Регуламентум пр��вилегориум: Хабсбуршки двор издаје Регуламент, којим је карловачком патријарху укинута световна власт и прописани приходи. Уз пристанак синода је смањен број празника. Повреда повластица изазива велико незадовољство у народу.[16] Ово је својеврсно укидање привилегија у правно-политичком смислу, јер се своде на верска питања.[5][17]

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

уреди
  • 14. 11. - Јамес Бруце и дружина су видели извор Плавог Нила.
  • новембар - Русо је завршио аутобиографско дело "Исповести" које ће бити објављено постхумно, 1782, али наредних месеци приређује неколико јавних читања.
  • новембар - Британски парламент захтева акцију на Фалкландима, изгледа као да ће доћи до рата три силе јер француски државни министар Éтиенне-Франçоис де Цхоисеул мобилизује снаге за подршку Шпанији.
  • 20. 11. - Турци напуштају Браилу, након што су се Глебовљеви Руси, раније одбијени, вратили с појачањем.
  • 9. 12.? - Под изговором успоставе санитарног кордона, хабсбуршке трупе заузимају пољске старосте Ноwy Тарг, Цзорсзтyн и Старy Сąцз, након што су прошле године заузели Спиш - антиципација Прве подјеле Пољске 1772.
  • децембар - У Москви је примећена куга, велика епидемија креће на пролеће.
  • 24. 12. - Луј XV не жели рат, па је сменио министра Шоазела, Фалкландска криза ће бити решена шпанским уступком. Нови француски први министар је Ренé-Ницолас де Маупеоу (до 1774).
  • 26. 12. - Мозарт је у Милану извео оперу Митридате, ре ди Понто.
  • поткрај године - Царица/краљица Мариа Тхересиа издаје одлуку о начину опорезивања у Хрватској: убудуће на угарски начин по "портама", које се састоје од четири сесије, умјесто по "димовима". Висина пореза по диму је одједном скочила са 45 на 99 форинти и 6 крајцара, тј. исто као у Угарској. Пореско оптерећење Банске Хрватске је 104.033 форинти. Сужена су права Хрватског сабора гледе прорачуна.[18]
    • Реформе у Хабсбуршкој монархији: уз практичну намјену, повећање стајаће војске и државних прихода, почињу мјењати карактер под утјецајем физиократизма.[19][20]

Кроз годину

уреди
 
Орфелин: Св. Петар и Павле и Доња црква у Ср. Карловцима
  • Хрватска:
    • Вино је главни производ Хрватске, како каже сабор, производња у провинцијалу крајем стољећа се цијени на преко милијун вједара, у новцу је вриједнија од жита (27 вједара по јутру годишње у цивилној Хрватској, дупло мање у Крајини; вједро је близу 57 лит.).[21]
    • Жељезара у Броду на Купи.[22]
    • Срез Топуско је подвргнут плаћању 400 форинти пореза, након што су били поштеђени од 1741 - Срби одбијају плаћање до 1773.[23]
    • У главним рјечним лукама на Сави постоје уређене навигационе капетаније. Жито постаје главни предмет трговине у Карловцу, након отварања трговачких путова ријекама и цестама.[24] Рачуна се да је платежна биланца Славоније негативна за милијун форинти годишње - половину износе племићи а остало грчки и цинцарски трговци.[25]
    • Балтазар Адам Крчелић: "Повијест загребачке столне цркве, први свезак, први дио" и "Претходне напомене о краљевствима Далмације, Хрватске и Славоније".
    • Јулије Бајамонти: ораториј “Пријенос св. Дујма”, прво дјело ове врсте на хрватском тлу.
  • Млетачки конзул у Солуну пише да око 800 дезертера намјерава ући у град како би пљачкали са локалним елементима. Врбовање албанских горштака се свети Порти, јер ови пустоше села и градове у Грчкој и Македонији. Преспански Мемет-беј са одредом од 500 Албанаца пљачка и пали у воденском крају, након што се оглушио о позив Порте да оде на руски фронт. Албанац Кјор Ибрахим је са својом бандом напао островску казу.[26]
  • 1769-70 - Произведен је тзв. метал Британниа, врста пјутера, тврдог коситра (легираног калаја).
  • На вулкану Санта Ана у данашњем Салвадору настаје вулкан Изалцо, скоро је непрекидно у ерупцији до 1958. па га називају "Светиоником Пацифика".
  • Цркве: жупна црква св. Јосипа заручника Блажене Дјевице Марије у Вуки.
  • Јемељан Пугачов је дезертирао из руске војске, постаје одметник (диже побуну 1773).
  • Барон д'Холбацх је анонимно објавио материјалистичко дело Сyстèме де ла натуре.
  • У Мађарској је умро последњи говорник куманског језика.
  •  
    Лоттерова карта Медитерана
  •  
    Лоттерова карта руско-турског бојишта
  •  
    Јанвиерова карта Угарске

Рођења

уреди
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1770.

Смрти

уреди
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1770.

Референце

уреди
  1. ↑ Историја с. н. IV-1, 452
  2. ↑ Историја с. н. IV-1, 449
  3. ↑ Историја с. н. IV-1, 249
  4. ↑ Историја с. н. IV-1, 352
  5. ↑ 5,0 5,1 Аустриски порази. растко.рс
  6. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1192
  7. ↑ Историја с. н. IV-2, 91
  8. ↑ Историја с. н. IV-1, 353
  9. ↑ Историјат хидрологије у Србији. метеологос.рс
  10. ↑ Поплаве ријеке Саве. знање.орг
  11. ↑ 250тх Анниверсарy оф тхе Деадлиест Фиреwоркс Схоw ин Хисторy. сецретсофпарис.цом Маy 30, 2020
  12. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1274
  13. ↑ Историја с. н. IV-1, 518
  14. ↑ ХИСТОРY ОФ ФРИЕДРИЦХ II ОФ ПРУССИА, Волуме 21 ФРЕДЕРИЦК ТХЕ ГРЕАТ бy Тхомас Царлyле. гутенберг.орг
  15. ↑ Хоw Долгоруков стормед тхе Перекоп лине. ен.топwар.ру јуне 2021
  16. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1185-6
  17. ↑ Историја с. н. IV-1, 262
  18. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1091-2
  19. ↑ Хисторија н. Ј. II, 875-6
  20. ↑ Хисторија н. Ј. II, 945
  21. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1073
  22. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1080
  23. ↑ Историја с. н. IV-1, 223
  24. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1084-5
  25. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1089
  26. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1306-7
Литература
  • Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
  • Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1770&oldid=41805300”