1830
godina
- Ово је чланак о години 1830.
Година 1830. (MDCCCXXX) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у сриједу по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 18. вијек – 19. вијек – 20. вијек |
Деценија: | 1800-е 1810-е 1820-е – 1830-е – 1840-е 1850-е 1860-е |
Године: | 1827 1828 1829 – 1830 – 1831 1832 1833 |
Грегоријански | 1830. (MDCCCXXX) |
Аб урбе цондита | 2583. |
Исламски | 1245–1246. |
Ирански | 1208–1209. |
Хебрејски | 5590–5591. |
Бизантски | 7338–7339. |
Коптски | 1546–1547. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1885–1886. |
• Схака Самват | 1752–1753. |
• Кали Yуга | 4931–4932. |
Кинески | |
• Континуално | 4466–4467. |
• 60 година | Yанг Метал Тигар (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11830. |
Подробније: Календарска ера |
Револуције у Француској, Низоземској и Пољској.
Догађаји
уредиЈануар/Сијечањ – Март/Ожујак
уреди- 1. 1. - Учитељ Ђорђе Николајевић отварио прву српску основну школу у Дубровнику под аустријском влашћу, али далматински намесник Фрањо Томашић је затвара већ после месец дана[1].
- јануар - Излази први том Лyеллових "Принципа геологије" који доказују да је планета много старија од неколико хиљада година.
- 3. 2. – Лондонски протокол: Грчка формално стјече независност од Отоманског Царства чиме је завршен Грчки рат за независност. За краља ће бити предложен Леополд од Саxе-Цобурга и Готхе али он ће одбити.
- 5 - 9. 2. (24 - 28. 1. по ј.к.) - Велика народна скупштина у Крагујевцу[2].
- фебруар - Послата седма српска депутација у Цариград[3].
- 15. 2. - На београдској старој Саборној цркви постављена прва звона - звонила су, мада је паша претио да ће гађати град топовима.[4]
- 25. 2. - "Битка код Ернанија" (Батаилле д'Хернани): премијера Хугоове драме Хернани праћена демонстрацијама и полемиком између романтичара и класициста.
- 28. 2. - 12. 3. - Две ледене бране изазвале поплаве у Бечу у којима су страдале 74 особе.
- 26. 3. – Књига Мормона штампана у граду Палмyра, Неw Yорк.
- 29. 3. - У Шпанији донесена Прагматичка санкција којом се омогућује женско наследство престола.
Април/Травањ – Јун/Липањ
уреди- 6. 4. – Јосепх Смитх и 5 сљедбеника у сјеверозападном Неw Yорку оснивају Цркву Криста (касније названу Црква Исуса Криста Светаца Посљедњих дана), прву цркву покрета Светаца Посљедњих дана.
- 8. 4. - Мексико забрањује досељавање из САД у Тексас.
- 27. 4. – Председник Велике Колумбије Симóн Болíвар даје оставку (има намеру да оде у Европу али умире у децембру).
- пролеће - Прогони Срба у пограничним крајевима Турске који требају припасти Србији (Шест нахија)[5].
- април/мај - По наредби Петра Лазаревића, управника београдске полиције, варош добила улично осветљење - фењере са свећама[6].
- 6. 5. - У Пожаревцу постројена прва чета Књажеве гарде - Гвардије (данас дан Гардијске бригаде Војске Србије).
- 13. 5. – Еквадор се отцјепљује од Велике Колумбије.
- 28. 5. – Конгрес САД доноси Закон о пресељењу Индијанаца (Индиан Ремовал Ацт) - на мети је Пет цивилизованих племена на југу.
- 11. 6. (20. сиван 5590) - Сарајевски рабин Моше Данон умро код Стоца на путу за Јерусалим - његов гроб ће постати место ходочашћа за Јевреје.
- 14. 6. – Започиње Француска инвазија Алжира - Французи ће остати у тој земљи до 1962.
- 26. 6. – Wиллиам IV насљеђује брата Георгеа IV као краљ Уједињеног Краљевства и Хановера (до 1837).
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
уреди- 5. 7. - Французи ушли у град Алжир.
- 17. 7. – Бартхéлемy Тхимонниер у Француској добива патент (#7454) за шиваћи строј.
- 18. 7. – Уругвај усваја први устав.
- 26. 7. - Објављене тзв. Јулске ординансе којима француски краљ Шарл X укида слободу штампе, распушта садашњу скупштину и сужава права будуће.
- 27 - 29. 7. – Француска: Јулска револуција или "Три славна дана" - успостављена привремена влада.
- 2. 8. - Абдикација француског краља Шарла X а после 20 минута и његовог сина "Луја XIX" - следећих седам дана номинални краљ је 9-годишњи "Анри V".
- 5. 8. - Хрватски сабор се окупио у Загребу - залаже се за облигатно учење маџарског, али службени језик остаје латински[7].
- 9. 8. - Луј-Филип из орлеанске лозе постаје Краљ Француза (до 1848).
- 15. 8. – Отомански султан Мехмед II издао хатишериф о аутономији Србије.
- 18. 8. - Писмо папе Пија VIII бискупу Рена - Римокатоличка црква се удаљава од забране камате.
- 25. 8. – Нередима у Бриселу почиње Белгијска револуција.
- 28. 8. - Прва америчка парна локомотива Том Тхумб се трка са колима са коњском вучом - губи због квара али предност је јасна.
- 30. 8. - Нереди у Аацхену, гуши их грађанска милиција.
- 31. 8. - Едwин Беард Буддинг у Британији добио патент за косилицу за траву.
- 7. 9. - Гомила запалила војводску палату у Браунсцхwеигу.
- 15. 9. - Свечано отворена Ливерпоол анд Манцхестер Раилwаy, прва међуградска железница са редовним распоредом и искључивом парном снагом, са дуплим колосеком. Погинуо политичар Wиллиам Хускиссон.
- 16 - 20. 9. - Нереди у Берлину, названи Кројачка револуција (Сцхнеидерреволутион).
- 22. 9. - Валенсијски конгрес усваја устав чиме је довршена сепарација Државе Венецуеле од Велике Колумбије. Остатак V. К. чини Републику Нову Гранаду.
- 28. 9. - Надвојвода Фердинанд окруњен за угарско-хрватског краља у Пожуну, као Фердинанд V. Угарски сабор затим неуспешно жели увести мађарски језик као службени у свим уредима и дати протестантима грађанско право и у Хрватској (противно тамошњем закону из 1608) - Мађари сматрају Хрватску простим дијелом Угарске[8].
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
уреди- 4. 10. - Проглашена независност Белгије од Уједињене Краљевине Низоземске.
- октобар - Рестаурација и регенерација у Швајцарској: након рестаурације креће регенерација - почетак усвајања либералнијих устава у већини кантона.
- 30. 10. (18. 10. по ј.к.) - Умро црногорски владика Петар I, наслеђује га синовац Раде Томов - Петар II Петровић Његош[9][10] (до 1851).
- 8. 11. - Фердинанд II постаје краљ Двије Сицилије.
- новембар - Црногорски гувернадур Вуколај Радоњић улазио у контакт са Аустријанцима, због чега су га главари 17. 11. лишили чина а Његош успео да му поштеде живот[10][11].
- новембар - Издат Стендхалов роман "Црвено и црно".
- 29. 11. - Млади пољски официри започињу Но��ембарски устанак у Варшави.
- 30. 11. - Умро папа Пио VIII., догодине га насљеђује Гргур XVI.
- 5. 12. - Праизведба Берлиозове "Фантастичне симфоније" у Паризу.
- 6. 12. - Основана Унитед Статес Навал Обсерваторy (Морнаричка опсерваторија Сједињених Држава).
- 12. 12. (30. 11. по ј.к., Св. Андрија Првозвани) - Велика народна скупштина у Београду[2]: прочитан Султанов хатишериф - аутономија за Србију. Кнезу Милошу бератом потврђено наследно кнежевско достојанство (прочитао писар Лазар Зубан[12][13]).
- 20. 12. - Лондонски протокол: велике силе признају независност Белгије.
- 24 - 29. 12. - Божићни нереди у Мüнцхену (Мüнцхнер Wеихнацхтстумулте).
Кроз годину
уреди- Изграђен Конак кнегиње Љубице у Београду.
- 1829-30 - Скупштина Васојевића усвојила Васојевићки закон у 12 точака.
- Османско царство губи Грчку, Алжир и Србију.
- Кнез Милош спречио настајање српских спахија наместо турских, начелом да земља припада ономе ко је ради (Србија ће бити земља ситног поседа).
- Умро лесковачки Шашит-паша - његови рођаци, нарочито сестрићи Осман и Селим Вренчевић, почињу читлучење села и прогон Срба (до 1832)[14].
- Скадарски Мустафа-паша Бушатлија раскинуо са Портом, осваја "северну и западну Македонију, као и западну Бугарску до линије Софија-Самоков-Дупница-Ћустендил-Велес-Дебар"[15].
- Хрватски народни препород: Људевит Гај у Будиму објавио Кратку основу хорватско-славенског правописања.
- Протонотар Јосип Кушевић написао Де муниципалибус иурибус ет статутис регнорум Далматиае, Цроатиае ет Славониае чиме доказује да је Хрватска равна Угарској.
- Три фрањевачка самостана моле од султана дозволу за подизање школа "као Грци и Срби"[16].
- Пошто су Аустријанци регулисали своју обалу Дунава и дошло до чешћих поплава[17], кнез Милош наредио да се насеље Пореч премести и добије назив Милановац (касније Доњи -).
- Стеријини "Наод Симеон", "Лажа и паралажа" и прва верзија "Покондирене тикве" (коначни облик 1838).
- Далматински намјесник гроф Лилиенберг однио из Рисна један велики женски камени кип[18].
- ц. - Капетан Стеван Милашиновић из Новог одликован јер је први развио аустријску заставу на Мисисипију[19].
- Свећеник Севастијан Илић тискао Доситејеву "Буквицу", што се сматра првом српском тисканом књигом у Хрватској[20].
- ц. - Саграђен Дворац Јанушевец.
- Покренут Цхемисцхес Зентралблатт (под називом Пхармацеутисцхес Централблатт) часопис о истраживањима у фармацеутици и хемији (излази до 1969).
- ц. - Хокусаијев "Велики вал код Канагаwе".
- Револуције 1830. у Италији: побуне у Модени, Парми и Папинској Држави.
- Холанђани окончали Јавански рат након што су на превару заробили и депортовали кнеза Дипонегороа.
- У Бечу избила прва епидемија колере.
Рођења
уреди- 9 - 18. 2. - Абдул Азиз, османски султан († 1876)
- 27. 2. - Милојко Лешјанин, генерал († 1896)
- 13. 3. - Патријарх српски Георгије (Бранковић) († 1907)
- 9. 4. - Еадwеард Муyбридге, фотограф († 1904)
- 5. 5. - Јохн Баттерсон Стетсон, произвођач шешира († 1906)
- 10. 5. - Франçоис-Марие Раоулт, хемичар и физичар († 1901)
- 5. 6. - Цармине Цроццо, бандит, бурбонски лојалиста († 1905)
- 9. 6. - Еразмо Барчић, правник и политичар († 1913)
- 10. 7. - Цамилле Писсарро, сликар († 1903)
- 18. 8. - Фрањо Јосип I - аустријски цар, угарско-хрватски краљ, велики војвода Војводства Србије († 1916)
- 15. 9. - Порфирио Диаз, председник Мексика († 1915)
- 10. 10. - Изабела II, краљица Шпаније († 1904)
- 10. 12. - Емилy Дицкинсон, песникиња († 1886)
- ? - Богољуб Петрановић, сакупљач народних песама († 1887)
Смрти
уреди- 18. 1. - Георгије Магарашевић, књижевник и историчар (* 1793)
- 17. 3. - Лаурент де Гоувион Саинт-Цyр, маршал Француске (* 1764)
- 16. 5. - Јосепх Фоуриер, математичар и физичар (* 1768)
- 4. 6. - Антонио Јосé де Суцре, латиноамерички револуционар (* 1795)
- 26. 6. - Георге IV, краљ Велике Британије и Ирске (* 1762)
- 30. 10. - Петар I Петровић Његош, црногорски владика (* 1748)
- 8. 11. - Францесцо I, краљ Двије Сицилије (* 1777)
- 18. 11. - Адам Wеисхаупт, филозоф, оснивач Илумината (* 1748)
- 30. 11. - Пио VIII., папа (* 1761)
- 8. 12. - Бењамин Цонстант, политичар и писац (* 1767)
- 17. 12. - Симóн Болíвар, латиноамерички револуционар (* 1783)
- ? - Павел Ђурковић, сликар (* 1772)
- ? - Алекса Карађорђевић, најстарији Карађорђев син (* 1801)
Референце
уреди- ↑ Историја с. н. V-2, 289
- ↑ 2,0 2,1 Народне скупштине за време прве владавине Милоша и Михаила Обреновића (1815-1842), парламент.гов.рс
- ↑ Историја с. н. V-1, 116
- ↑ "Политика", 3. јун 1922, стр. 10
- ↑ Историја с. н. V-1, 230
- ↑ Улични фењери Архивирано 2016-03-04 на Wаyбацк Мацхине-у, старибеоград.цом
- ↑ Шишић, 410
- ↑ Шишић, 411
- ↑ Тестамент светог Петра Цетињског, растко.рс
- ↑ 10,0 10,1 Његош - Изабрана писма, растко.рс
- ↑ Црна Гора од краја XV века до 1914. године, растко.рс
- ↑ Јовановић, Војислав M. (1954) О лику Филипа Вишњића и других гуслара Вукова времена, растко.рс
- ↑ Пашић Слободан (18. фебруар 2012.) Меленци: Заборавили Лазара Зубана, Новости
- ↑ Историја с. н. V-1, 239
- ↑ Богдановић, Димитрије Књига о Косову... V Ослободилачки покрети Србу у XIX веку, растко.рс
- ↑ Ћоровић, Владимир (1925) Босна и Херцеговина - Културне прилике, растко.рс
- ↑ Софронијевић, Мира (1995) Капетан Миша Анастасијевић - Подунавски Ротшилд, растко.рс
- ↑ Шеровић, Петар D. Из историје старога Рисна, растко.рс
- ↑ Матавуљ, Симо Бока и Бокељи, растко.рс
- ↑ Хрватска енциклопедија, Илић, Севастијан, енциклопедија.хр
- Литература
- Шишић, Фердо. Повијест Хрвата - Преглед повијести хрватскога народа 1526.-1918., други дио. ИСБН 953-214-198-7
- Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
- Пета књига први том (V-1)
- Пета књига други том (V-2)