1890-е на филму
Године на филму ![]() |
---|
1870-е |
1880-е |
1890-е |
1890 • 1891 • 1892 • 1893 • 1894 1895 • 1896 • 1897 • 1898 • 1899 |
1900-е |
1900 • 1901 • 1902 • 1903 • 1904 1905 • 1906 • 1907 • 1908 • 1909 |
1910-е |
1910 • 1911 • 1912 • 1913 • 1914 1915 • 1916 • 1917 • 1918 • 1919 |
1920-е |
1920 • 1921 • 1922 • 1923 • 1924 1925 • 1926 • 1927 • 1928 • 1929 |
1930-е |
1930 • 1931 • 1932 • 1933 • 1934 1935 • 1936 • 1937 • 1938 • 1939 |
1940-е |
1940 • 1941 • 1942 • 1943 • 1944 1945 • 1946 • 1947 • 1948 • 1949 |
1950-е |
1950 • 1951 • 1952 • 1953 • 1954 1955 • 1956 • 1957 • 1958 • 1959 |
1960-е |
1960 • 1961 • 1962 • 1963 • 1964 1965 • 1966 • 1967 • 1968 • 1969 |
1970-е |
1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 |
1980-е |
1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 |
1990-е |
1990 • 1991 • 1992 • 1993 • 1994 1995 • 1996 • 1997 • 1998 • 1999 |
2000-е |
2000 • 2001 • 2002 • 2003 • 2004 2005 • 2006 • 2007 • 2008 • 2009 |
2010-е |
2010 • 2011 • 2012 • 2013 • 2014 2015 • 2016 • 2017 • 2018 • 2019 |
- 1891 - Користећи ранија достигнућа Муyбридгеа, Мареyа и Еастман, Едисонов запосленик Wиллиам К. L. Дицксон довршава властиту филмску камеру коју назива Кинетограф, те уређај за гледање који је назвао Кинетоскоп.
- 1892 - Цхарлес-Éмиле Реyнауд у паришком Тхéâтре Оптиqуе приказује покретне слике у трајању од 15 минута.
- 1893 - Тхомас Едисон гради филмски студио крај свог лабораторија, који ће особље прозвати "Блацк Мариа".
- 1895 - Браћа Аугусте и Лоуис Лумиèре у Француској дизајнирају и израђују лагану, руком држану филмску камеру под именом Цинéматограпхе. Браћа Лумиèре такођер откривају како њихов уређај такођер може служити за пројицирање слика на велики екран. Браћа Лумиèре користе ту технологију како би снимили неколико кратких филмова који се сматрају кључнима за даљи развој филмске умјетности.
- 1896 - Француски мађионичар и синеаст Георгес Мéлиèс почиње експериментирати са новом филмском технологији, развивши ране специјалне ефекте укључујући и кадар-по-кадар технику.
- 1897 –125 гине у пожару који је избио током филмске пројекције на паришком добротворном сајму Базаар де Цхарите; пожар избија када се на завјеси запалио етер кориштен за покретање пројектора.
- 1899 - Основана филмска компанија Патхé-Фрèрес.
Филмови
уреди- Лондон'с Трафалгар Сqуаре (Wордсwортх Донистхорпе анд W. C. Црофтс 1890)
- Монкеyсхинес (Wиллиам Дицксон и Wиллиам Хеисе 1890)
- Дицксон Греетинг (Wиллиам Дицксон 1891)
- Блацксмитх Сцене (Wиллиам Дицксон 1893)
- Фред Отт'с Снеезе (Wиллиам Дицксон 1894)
- Дицксон Еxпериментал Соунд Филм (Wиллиам Дицксон 1895)
- L'Арривéе д'ун траин ен гаре де Ла Циотат (Аугусте и Лоуис Лумиèре 1895)
- Радници напуштају Лумиèреову творницу (Лоуис Лумиèре 1895)
- L'Арросеур Арросé (Лоуис Лумиèре 1895)
- Ле Маноир ду диабле (Георгес Мéлиèс 1896)
- Тхе Кисс (Wиллиам Хеисе 1896)
- Ла Фéе ауx Цхоуx (Алице Гуy Блацхé 1896)
- Јеанне д'Арц (1899 филм) (Георгес Мéлиèс 1899)