19. 6.

19. липањ/јун (19. 6.) је 170. дан године по грегоријанском календару (171. у пријеступној години). До краја године има још 195 дана.

Догађаји

1846. — Прва бејзбол-утакмица са успостављеним правилима одиграна у Њу Џерсију.
1862. — Конгрес САД забранио ропство на територији САД.
1867. — Републиканци, следбеници Пабла Хуареса, погубили Максимилијана I Хабсбурга, ког је Луј Наполеон III 1864. прогласио за цара Мексика.
1908. — Доласком брода "Касато Мару" у луку Сантос са 168 јапанских породица почела имиграција Јапанаца у Бразил.
1944. — Други свјетски рат: Америчке снаге у заузеле острво Сајпан у Пацифику, једну од највећих војно-поморских база Јапана.
1953. — Џулијус и Етел Розенберг, осуђени за шпијунажу у корист СССР, погубљени на електричној столици у америчком затвору Синг Синг.
1961. — Кувајт, под протекторатом Велике Британије од 1899, стекао пуну независност.
1961. — Откривањем натписа са именом Понтија Пилата на ископини римског храма у Цезарији први пут нађен доказ да је он постојао.
1965. — Генерал Хуари Бумедијен војним ударом са власти збацио председника Алжира Ахмеда Бен Белу.
1970. — Совјетски васионски брод Сојуз 9 постигао нови рекорд у дужини боравка у космосу, 17 дана, 16 часова и 59 минута.
1975. — Генерални секретар Уједињених нација Курт Валдхајм у Мексико Ситију отворио прву светску конференцију о положају жена.
1987. — У експлозији у гаражи робне куће у Барселони погинуло 12 и рањено више од 30 људи. Одговорност преузела баскијска сепаратистичка организација ЕТА.
1988. — У индијском граду Курукшетра погинуло 15, рањено 25 људи у експлозији бомбе коју су поставили екстремисти Сиики.
1995. — Чеченски побуњеници ослободили 1.500 талаца које су држали шест дана и напустили болницу у граду Будјеновск на југу Русије.
1999. — У Приштини, на бившој згради команде Приштинског корпуса Војске Југославије, подигнута застава УН пошто се ВЈ повукла, а мировне снаге УН преузеле контролу над Косовом.
2000. — Британски цариници у луци Довер у камиону-хладњачи открили 58 лешева Кинеза, илегалних емиграната.
2003. — Парламент Турске усвојио пакет реформи на плану људских права, последњи у низу закона који би требало да повећају шансе Турске за улазак у Европску унију.

.

Рођења

1566. — Џејмс I Стјуарт, шкотски, енглески и ирски краљ.
1623. — Блаисе Пасцал, француски филозоф, математичар и физичар († 1662.).
1792. — Густав Сцхwаб, њемачки књижевник и издавач.
1834. — Едгар Дегас, француски сликар, графичар и кипар († 1917.).
1854. — Алфредо Цаталани, талијански композитор.
1856. — Елберт Хуббард, амерички филозоф и писац.
1865. — Алфред Хугенберг, њемачки бизнисмен и политичар.
1885. — Стеван Христић, србијански композитор.
1906. — Ернст Борис Цхаин, британски физиолог и биохемичар руског порекла, добитник Нобелове награде за медицину († 1979.).
1922. — Ааге Бохр, дански атомски физичар, добитник Нобелове награде за физику († 2009.).
1933. — Отто Барић, хрватски ногометаш, ногометни тренер и изборник.
1938. — Карл Моик, аустријски забављач.
1947. — Салман Русхдие, индијски књижевник.
1947. — Јагода Калопер, хрватска ликовна умјетница и глумица († 2016.).
1951. — Ајман ал-Завахри, један од вођа Ал Каиде.
1954. — Катхлеен Турнер, америчка глумица.
1962. — Паула Абдул, америчка пјевачица.
1965. — Мирсад Тука, босанскохерцеговачки глумац.
1967. — Садие Фрост, енглеска глумица.
1971. — Јосé Емилио Амависца, умировљени шпањолски ногометаш.
1971. — Андреа Сарторетти, талијански одбојкаш и тренер.
1975. — Педро Мунитис, шпањолски ногометаш.
1978. — Дирк Ноwитзки, њемачки кошаркашки репрезентативац.
1978. — Зое Салдана, америчка глумица.
1979. — Јосé Клéберсон, бразилски ногометаш.
1981. — Марина Фернандез, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
1985. — Наташа Крсмановић, српска одбојкашица.
1991. — Андреј Крамарић, хрватски ногометаш који тренутачно игра за Леицестер Цитy Ф.C. Игра на позицији нападача.

.

Смрти

1820. — Јосепх Банкс, британски природословац и ботаничар (* 1743.).
1897. — Цхарлес Цуннингхам Боyцотт, енглески капетан по коме је добио име израз бојкот.
1908. — Јосип Рачић, хрватски сликар (* 1885.).
1937. — Ј. M. Баррие, шкотски писац и аутор прича о Петру Пану.
1949. — Владимир Назор, хрватски књижевник (* 1876.).
1964. — Јован Бијелић, српски сликар. (*1886.).
1993. — Wиллиам Голдинг, енглески писац и добитник Нобелове награде за књижевност 1983.
2012. — Рицхард Лyнцх, амерички глумац (* 1940.).

.

Благдани/Празници

Српска православна црква слави:.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар