2. 7.

• 626. — Инцидент код капије Xуанwу у којој је кинески принц Ли Схимин уклонио старију браћу и себи осигурао пријестоље царске династије Танг.
• 1798. — Наполеон Бонапарта заузео је Александрију. Након неколико победа над Мамелуцима ушао је у Каиро и наставио поход у долину Нила и Сирију. Француска војска повукла се из Египта 1801.
• 1819. — Велика Британија је донела закон којим се забрањује рад деце испод девет година у текстилној индустрији, а рад деце млађе од 16 година ограничава на 12 часова дневно.
• 1860. — Руси су основали град Владивосток на обали Амурског залива, који је касније постао најзначајнија совјетска лука (поморска и ваздушна база) на совјетском Далеком истоку.
• 1881. — у Вашингтону је извршен атентат на председника САД Џејмса Ејбрама Гарфилда. Од последица рањавања умро је 19. септембра.
• 1900. — гроф Фердинанд фон Цепелин извршио је први лет ваздушним бродом (дирижабл) над Боденским језером у јужној Немачкој. Касније је конструисао неколико таквих ваздухоплова који су по њему добили назив Цепелин.
• 1940. — погођен торпедом с немачке подморнице, потонуо је брод „Арандора стар“ који је превозио немачке и италијанске заробљенике у Канаду. Настрадало је више од 750 заробљеника и чланова посаде.
• 1961. — амерички писац Ернест Хемингвеј извршио је самоубиство. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1954. ("Збогом оружје", „За ким звона звоне“, „Старац и море“).
• 1964. — председник САД Линдон Џонсон потписао је „Закон о грађанским правима“, којим је забрањена расна дискриминација.
• 1966. — Француска је извршила прву од шест проба атомске бомбе на пацифичком атолу.
• 1976. — проглашено је уједињење Северног и Јужног Вијетнама у једну државу са главним градом Ханојем.
• 1990. — не прихватајући уставне промене у Србији, албански делегати покрајинске Скупштине Косова усвојили су Уставну декларацију и прогласили одвајање Косова од Србије. Скупштина Србије је 5. 7. распустила покрајинску Скупштину, након чега су уследили штрајкови и протести косовских Албанаца.
• 2000. — кандидат Народне партије акције и Зелене странке Висенте Фокс победио је на председничким изборима у Мексику, чиме је окончана владавина Институционалне револуционарне партије, која је била на власти од 1929. године.
• 2001. — прво усађивање механичког срца извршено је у САД. Седмочасовну операцију извели су хирурзи Универзитета Луизвила Леман Греј и Роберт Даулинг.

.

• 1489. — Томас Кренмер, енглески верски реформатор. .
• 1714. — Кристоф Вилибалд Глук, немачки композитор и диригент (у. 1787.).
• 1724. — Фриедрицх Готтлиеб Клопстоцк, њемачки књижевник (у. 1803.).
• 1862. — Wиллиам Хенрy Брагг, енглески физичар.
• 1869. — Милан Шеноа, хрватски књижевник (у. 1961.).
• 1877. — Херманн Хессе, њемачки књижевник (у. 1962.).
• 1903. — Олав V, норвешки краљ.
• 1904. — Ренé Лацосте, француски тенисер и модни дизајнер.
• 1914. — Јури Владимирович Андропов, руски политичар, предсједник СССР-а (у. 1984.).
• 1918. — Слободан Пенезић Крцун, предсједник владе Србије и високи функционер Комунистичке партије (у. 1964.).
• 1923. — Wисłаwа Сзyмборска, пољска књижевница и добитница Нобелове награде за књижевност.
• 1925. — Патрис Лумумба, конгоански политичар.
• 1927. — Броцк Петерс, амерички глумац (у. 2005.).
• 1930. — Царлос Менем, аргентински политичар и државник.
• 1938. — Давид Оwен, британски политичар и бивши дипломат.
• 1940. — Кеннетх Цларке, британски политичар.
• 1956. — Ернст Хафен, швицарски биолог.
• 1976. — Петра Дуганџић, хрватска телевизијска и казалишна глумица.
• 1980. — Алеxандер Петерссон, латвијско-исландски рукометаш и репрезентативац.
• 1986. — Линдсаy Лохан, америчка глумица, пјевачица и модел.
• 1991. — Хендрик Пекелер, њемачки рукометаш.

.

• 1566. — Нострадамус, француски астролог.
• 1778. — Жан Жак Русо, филозоф и писац.
• 1850. — Роберт Пил, британски премијер.
• 1882. — Гиусеппе Гарибалди, талијански револуционар и борац за Уједињење и слободу Италиј�� (р. 1807.).
• 1883. — Милан Маканец, хрватски политичар (р. 1943.).
• 1915. — Порфирио Дијас, мексички генерал и председник.
• 1937. — Амелиа Еархарт, америчка летачица (р. 1898.).
• 1949. — Георги Михајлович Димитров, бугарски револуционар и државник.
• 1961. — Ернест Хемингвеј, амерички књижевник. (р. 1899.).
• 1970. — Ерицх Хецкел, њемачки сликар и графичар (р. 1883.).
• 1973. — Беттy Грабле, америчка плесачица, пјевачица и глумица (р. 1916.).
• 1977. — Владимир Набоков, руско-амерички књижевник (р. 1899.).
• 1989. — Андреј Громико, совјетски политичар и дипломат (р. 1909.).
• 1992. — Борислав Пекић, један од најзначајнијих југословенских књижевника у другој половини 20. века.
• 1997. — Џејмс Стјуарт, амерички филмски глумац (р. 1908.).
• 1999. — Марио Пузо, аутор бестселера „Кум“ (р. 1920.).
• 2006. — Тихомир "Бата" Огњанов, био је српски ногометаш и југословенски репрезентативац (р.1927.).
• 2011. — Оливера Марковић, српска глумица (р. 1925).
• 2016. — Мицхаел Цимино, амерички филмски редатељ (р. 1939).

.

• Дан независности у бразилској држави Баија. 1823 године Баија, је прогласила независност од Португала.
• Међународни дан спортских новинара.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар