2. вијек пне.

Овај вијек је у источној хемисфери карактеристичан по наставку успона двају свјетских царстава. На западу је Римска Република, недуго након побједе над Картагином и успоставе хегемоније над Западним Медитераном - додатно потврђене бруталним уништењем Картагине у трећем пунском рату - пажњу усмјерила према истоку те освојила Грчку. У том процесу је анектирано некадашње македонско краљевство, а некоћ моћно Селеукидско Царство је битно ослабљено, исто као и птоломејски Египат због латентних династичких сукоба. Једина хеленистичка држава која је избјегла те трендове је било удаљено Грчко-Бактријско Краљевство које је успјело освојити велики дио данашње Индије. Самом Риму је новостечена хегемонија, али и нагли прилив богатства, створио тешке унутрашњополитичке проблеме, везане уз константни сукоб олигархије и плебса. Те ће се слабости пред крај вијека почети одражавати и на дотле беспријекорну грађанску војску коју је након низа пораза Гај Марије почео професионализирати. У исто доба је Кинеско царство под династијом Хан уживало дуг период просперитета, али и територијалне експанзије, тако да се кинеска држава простирала од Кореје на истоку, Вијетнама на југу па све до граница данашњег Казахстана на западу. Кина је осим војне настојала остварити и трговачку експанзију, у чему се истиче мисија Зхан Qиана која је довела до првих контаката Кине са западним античким државама, односно постепеног успостављања Пута свиле.

Дарданци: њихово посланство је у Риму 177-76, жале се на најезду Бастарна, на подстицај Македоније, и нападе Скордиска и Трачана. Аул Постумије је у комисији, али Римљани не могу послати помоћ - Дарданци на крају сами заустављају Бастарне. Ови су имали велике губитке при прелазу Дунава 175.^[1] Били су римски савезници у Трећем македонском рату (171-168) али није им дозвољено проширење у Пеонији^[2] Персеј их напада 170.^[3] Скордисци: римска провинција Македонија је основана 148, убрзо долази до варварских напада, пре свега од Скордиска, који имају превласт у Подунављу. Римљани су поражени 141^[4], али узвраћа претор M. Косконије 135^[5]. У 120. почиње низ келтских похода на југ са пустошењем и пљачкањем. Пропретор Секст Помпеј је поражен и убијен 119, али их зауставља M. Аније, квестор у Македонији.^[6] Гај Порције Катон потучен 114-13, поражен је и убијен и Лукул, командант гарнизона у Хераклеји на Стримону.^[7] Али Скордисци су поражени, на северу од Кимбра, затим "на својим планинама", 112. и 111-10. од конзула M. L. Друза (слави тријумф 1. маја, по републиканском, 110).^[8] Марко Минуције Руф их поражава 109.^[9] слави тријумф над њима и Трачанима 106.^[10] - Македонија је мирна следеће две деценије^[11]

Илирског краља Генција у Риму 180. оптужују за гусарење.^[12] Манлије напада Истријане 178,^[13] Гај Клаудије Пулхер довршава освајање Истре 177, за шта слави и тријумф. Конзул Гај Касије Лонгин покушава, мимо наређења, проћи кроз Илирију према Македонији 171. Перзеј је напао Илирију 170-69, убјеђује Генција да му се придружи против Римљана.^[14] Претор Луције Аниције Гал стиже у Илирију 168. и заробљава Генција, затим организује администрацију Илирије и Епира^[15] (слави тријумф у Риму 17. фебруара, што би могао бити децембар 168.^[16]) Римљани шаљу комисију на челу са Гајем Фанијем у Далмацију 157, исте године објављују рат Далматима.^[17] Гај Марције Фигул је поражен следеће године, затим опседа Делминиј^[18]. Сципион Насика заузима град 155, што је крај Далматинског рата (Сципион затим одбија прославити тријумф, мада му је сенат то одобрио^[19]).

Римско посланство доставља ултиматум Ардијејцима и Плерејцима 135, напада их конзул Сервије Фулвије Флак^[5] Гај Семпроније Тудитан ратује против Јапода 129, поражава их у другој бици (слави тријумф 1. октобра по римском календару).^[20] Луције Цецилије Метел је поразио Далмате 118, за шта ће догодине прославити тријумф и добити надимак Далматик.^[21] Кимбри су 113. стигли у Илирик у потрази за пљачком, поразили су Карбона код Нореје, у дан. Јужној Аустрији.^[22]

• Кинези први производе папир.
• Успоставља се Пут свиле између Европе и Азије
• Хипарх открива прецесију Земљиних равнодневница и саставља прве тригонометријске таблице.
• Лиу Ан измишља тофу
• Први пут кориштен римски бетон (поззолана).
• Полибије описује први систем за слање порука на даљину.