2. вијек пне. почео је на први дан године 200. пне. а завршио на први дан године 101. пне.. Традиционално се сматра дијелом Старог вијека, односно класичне антике, иако то овиси о различитом подручју, па се тако на Источном Медитерану овај период назива хеленистичким).

Миленијум: 1. миленијум пне.
Вјекови: 3. вијек пне.  2. вијек пне.  1. вијек пне.
Деценије: 190-е пне. 180-е пне. 170-е пне. 160-е пне. 150-е пне.
140-е пне. 130-е пне. 120-е пне. 110-е пне. 100-е пне.
Категорије: РођењаСмрти
НастанциПрестанци
Источна хемисфера пред крај 2. вијека пне.

Преглед

уреди

Овај вијек је у источној хемисфери карактеристичан по наставку успона двају свјетских царстава. На западу је Римска Република, недуго након побједе над Картагином и успоставе хегемоније над Западним Медитераном - додатно потврђене бруталним уништењем Картагине у трећем пунском рату - пажњу усмјерила према истоку те освојила Грчку. У том процесу је анектирано некадашње македонско краљевство, а некоћ моћно Селеукидско Царство је битно ослабљено, исто као и птоломејски Египат због латентних династичких сукоба. Једина хеленистичка држава која је избјегла те трендове је било удаљено Грчко-Бактријско Краљевство које је успјело освојити велики дио данашње Индије. Самом Риму је новостечена хегемонија, али и нагли прилив богатства, створио тешке унутрашњополитичке проблеме, везане уз константни сукоб олигархије и плебса. Те ће се слабости пред крај вијека почети одражавати и на дотле беспријекорну грађанску војску коју је након низа пораза Гај Марије почео професионализирати. У исто доба је Кинеско царство под династијом Хан уживало дуг период просперитета, али и територијалне експанзије, тако да се кинеска држава простирала од Кореје на истоку, Вијетнама на југу па све до граница данашњег Казахстана на западу. Кина је осим војне настојала остварити и трговачку експанзију, у чему се истиче мисија Зхан Qиана која је довела до првих контаката Кине са западним античким државама, односно постепеног успостављања Пута свиле.

Дарданци: њихово посланство је у Риму 177-76, жале се на најезду Бастарна, на подстицај Македоније, и нападе Скордиска и Трачана. Аул Постумије је у комисији, али Римљани не могу послати помоћ - Дарданци на крају сами заустављају Бастарне. Ови су имали велике губитке при прелазу Дунава 175.[1] Били су римски савезници у Трећем македонском рату (171-168) али није им дозвољено проширење у Пеонији[2] Персеј их напада 170.[3] Скордисци: римска провинција Македонија је основана 148, убрзо долази до варварских напада, пре свега од Скордиска, који имају превласт у Подунављу. Римљани су поражени 141[4], али узвраћа претор M. Косконије 135[5]. У 120. почиње низ келтских похода на југ са пустошењем и пљачкањем. Пропретор Секст Помпеј је поражен и убијен 119, али их зауставља M. Аније, квестор у Македонији.[6] Гај Порције Катон потучен 114-13, поражен је и убијен и Лукул, командант гарнизона у Хераклеји на Стримону.[7] Али Скордисци су поражени, на северу од Кимбра, затим "на својим планинама", 112. и 111-10. од конзула M. L. Друза (слави тријумф 1. маја, по републиканском, 110).[8] Марко Минуције Руф их поражава 109.[9] слави тријумф над њима и Трачанима 106.[10] - Македонија је мирна следеће две деценије[11]

Илирског краља Генција у Риму 180. оптужују за гусарење.[12] Манлије напада Истријане 178,[13] Гај Клаудије Пулхер довршава освајање Истре 177, за шта слави и тријумф. Конзул Гај Касије Лонгин покушава, мимо наређења, проћи кроз Илирију према Македонији 171. Перзеј је напао Илирију 170-69, убјеђује Генција да му се придружи против Римљана.[14] Претор Луције Аниције Гал стиже у Илирију 168. и заробљава Генција, затим организује администрацију Илирије и Епира[15] (слави тријумф у Риму 17. фебруара, што би могао бити децембар 168.[16]) Римљани шаљу комисију на челу са Гајем Фанијем у Далмацију 157, исте године објављују рат Далматима.[17] Гај Марције Фигул је поражен следеће године, затим опседа Делминиј[18]. Сципион Насика заузима град 155, што је крај Далматинског рата (Сципион затим одбија прославити тријумф, мада му је сенат то одобрио[19]).

Римско посланство доставља ултиматум Ардијејцима и Плерејцима 135, напада их конзул Сервије Фулвије Флак[5] Гај Семпроније Тудитан ратује против Јапода 129, поражава их у другој бици (слави тријумф 1. октобра по римском календару).[20] Луције Цецилије Метел је поразио Далмате 118, за шта ће догодине прославити тријумф и добити надимак Далматик.[21] Кимбри су 113. стигли у Илирик у потрази за пљачком, поразили су Карбона код Нореје, у дан. Јужној Аустрији.[22]

Изуми, проналасци, појаве

уреди
 
Хипархов екваторијални прстен.

Референце

уреди
  1. 175 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  2. Историја српског народа, Прва књига - Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), СКЗ Београд 1981, стр. 69
  3. 170 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  4. 141 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  5. 5,0 5,1 135 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  6. 119 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  7. 114 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  8. 110 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  9. 109 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  10. 106 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  11. Историја с. н., 70
  12. 180 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  13. 178 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  14. 169 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  15. 168 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  16. 167 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  17. 157 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  18. 156 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  19. 155 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  20. 129 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  21. 118 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг
  22. 113 Б.C. - евентс анд референцес. атталус.орг

Деценије и године

уреди
Миленијум Вијек
4. пне.: 40. пне. 39. пне. 38. пне. 37. пне. 36. пне. 35. пне. 34. пне. 33. пне. 32. пне. 31. пне.
3. пне.: 30. пне. 29. пне. 28. пне. 27. пне. 26. пне. 25. пне. 24. пне. 23. пне. 22. пне. 21. пне.
2. пне.: 20. пне. 19. пне. 18. пне. 17. пне. 16. пне. 15. пне. 14. пне. 13. пне. 12. пне. 11. пне.
1. пне.: 10. пне. 9. пне. 8. пне. 7. пне. 6. пне. 5. пне. 4. пне. 3. пне. 2. пне. 1. пне.
1.:   1.   2.   3.   4.   5.   6.   7.   8.   9. 10.
2.: 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.
3.: 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
4.: 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40.