5. 12.

• 1766. — лондонска аукцијска кућа „Кристи“ одржала је прву аукцију.
• 1917. — делегације Совјетске Русије и сила Осовине потписале су примирје у месту Брест-Литовску у Белорусији. Мировни уговор, којим је Русија била присиљена да се повуче из Финске, Летоније, Естоније, Литваније, Пољске и неких подручја Турске и да Немачкој плати ратну одштету од шест милијарди златних марака, потписан је 3. марта 1918.
• 1931. — Храм Христа Спаситеља у Москви је уништена по налогу Стаљина.
• 1933. — Конгрес САД ратификовао је амандман 21. Устава САД којим је укинута прохибиција, уведена у јануару 1920. на основу 18. уставног амандмана.
• 1934. — жене су у Турској добиле право гласа.
• 1945. — током вежби пет америчких бомбардера полетело је из ваздушне базе у Флориди и никада се нису вратили. Претпоставља се да је „Изгубљена ескадрила“, како су названи, нестала у „Бермудском троуглу“.
• 1962. — САД и СССР су постигли договор о сарадњи у космичким истраживањима у мирољубиве сврхе.
• 1977. — Египат је прекинуо односе са Сиријом, Либијом, Алжиром, Ираком и Јужним Јеменом, арапским земљама које су се успротивиле започетом мировном процесу између Египта и Израела.
• 1978. — у Ирану је избио талас протеста, који су против шаха Резе Пахлавија подстакле исламске верске вође. Производња нафте је, због штрајкова, смањена готово на половину.
• 1993. — градоначелник Беча рањен је у својој кући у експлозији писма-бомбе. То је било пето писмо-бомба послато у току три дана новинарима, свештеницима и другим особама које су имале неку везу са имигрантском групацијом у Аустрији.
• 1995. — чланице НАТО-а одобриле су упућивање 60.000 војника у Босну ради очувања мира постигнутог Дејтонским споразумом. Највећа операција Атлантског савеза од његовог оснивања 1949. спроведена је под називом „Заједнички подухват“.
• 1995. — армија Шри Ланке заузела је Џафну, град на истоименом полуострву, који је пет година био главно упориште там��лских побуњеника.
• 1996. — председник САД Бил Клинтон именовао је Мадлен Олбрајт за државног секретара, као прву жену на тој функцији у америчкој историји.
• 2001. — авганистанске вође договориле су се о формирању пост-талибанске владе, коју ће предводити Паштун Хамид Карзаи.

.

• 1443. — Папа Јулије II (1503-1513) италијански свештеник.
• 1855. — Амброз Харачић, хрватски флорист (у. 1916.).
• 1867. — Јóзеф Клеменс Пиłсудски, је био пољски државник, маршал, први председник Пољске (1918 — 1922) и иницијатор рата против совјетске Русије (1920 — 1921). (у. 1935.).
• 1901. — Wалт Диснеy, амерички цртач анимираног филма и продуцент (у. 1966.).
• 1901. — Wернер Хеисенберг, немачки физичар. Године 1932. добио је Нобелову награду из физике. (у.1976).
• 1905. — Отто Премингер, аустријско-амерички филмски редатељ, продуцент и глумац, познат као аутор више филм ноира, († 1986.).
• 1927. — Бхумибол Адулyадеј (Рама IX), краљ Тајланда од 1946. до смрти († 2016.).
• 1965. — Слађан Шћеповић, бивши српски ногометаш и тренер.
• 1967. — Кнез (пјевач), црногорски пјевач и текстописац, један од најзначајнијих црногорских поп извођача.
• 1979. — Ницк Стахл, амерички глумац.
• 1982. — Марија Омаљев-Грбић, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
• 1984. — Роко Лени Укић, хрватски професионални кошаркаш.
• 1985. — Франкие Муниз, амерички глумац.
• 1985. — Андрé-Пиерре Гигнац, француски ногометаш.

.

• 1791. — Wолфганг Амадеус Мозарт, аустријски композитор.
• 1870. — Алеxандре Думас (отац),француски писац.(р. 1802.).
• 1926. — Цлауде Монет, француски сликар (р. 1840.).
• 1940. — Јан Кубелик, чешки виолиниста и композитор.
• 1967. — Милош Ђурић, српски хелениста.
• 2001. — Петер Блаке, легенду једриличарства.
• 2009. — Гордана Богојевић-Ковачевић, бивша југословенска и српска кошаркашица (р. 1986.).
• 2012. — Осцар Ниемеyер, бразилски архитекта и урбанист (р. 1907.).
• 2013. — Нелсон Мандела, јужноафрички политичар (р. 1918.).

.

• Међународни дан волонтера.
• Дан Музеја Николе Тесле.
• Дан Шумарског факултета у Београду.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар