7. 2.

• 457. — Лав I ступа на источноримски (византијски) престо.
• 1550. — Јулије III бива именован за папу.
• 1792. — Аустрија и Пруска склопиле савез против револуционарне Француске у страху од ширења идеја грађанске револуције.
• 1863. — На британском војном броду „Орфеј“, који је потонуо поред обала Новог Зеланда, погинуло 190 људи.
• 1913. — Црногорска војска и српски Приморски одред у Првом балканском рату почели напад на Скадар, који су држали Турци.
• 1942. — Други светски рат у Југославији: Усташки покољ у Бањалучким насељима: Дракулић, Шарговац и Мотике, у којем је на свиреп начин убијено 2300 становника српске националности.
• 1947. — Британски план о подели Палестине на арапски и јеврејски део одбацили и Јевреји и Арапи.
• 1962. — У експлозији у руднику угља код Сарбрикена у Западној Немачкој погинуло 298 рудара.
• 1964. — Британска група „Битлс“ први пут гостовала у САД.
• 1968. — Премијери свих 10 канадских провинција одобрили нацрт Устава према којем је статус француског језика у целој Канади изједначен с енглеским.
• 1969. — Нигеријски авиони бомбардовали препуну тржницу у једном селу у побуњеној Бијафри. Погинуло више од 200 људи.
• 1971. — Жене у Швајцарској референдумом добиле право гласа.
• 1984. — Амерички космонаут Брус Мекендлс током мисије свемирског брода „Челенџер“ постао први човек који је прошетао свемиром кориштењем јединице за маневрирање.
• 1986. — Председник Хаитија Жан Клод Дивалије побегао из земље и окончао 29-годишњу диктатуру породице Дивалије у тој карипској земљи.
• 1990. — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопола на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем.
• 1991. — Свештеник Жан Бертран Аристид проглашен за председника Хаитија, као први демократски изабран шеф државе.
• 1995. — У Исламабаду, у Пакистану, ухапшен Рамзи Јусуф, главни осумњичени за напад на Светски трговински центар у НЈујорку 1993. када је погинуло шест особа, а више од 1.000 повређено.
• 1996. — У „боингу 757“, који се срушио неколико минута после полетања из Доминиканске Републике ка Немачкој, погинуло свих 189 путника и чланова посаде. Већина путника били немачки туристи.
• 2000. — У Београду убијен министар одбране Југославије Павле Булатовић. Нови министар постао Драгољуб Ојданић, дотадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, а на то место постављен Небојша Павковић.
• 2001. — Бивши председник Жан Бертран Аристид вратио се на власт на Хаитију.
• 2003. — У експлозији аутомобила-бомбе у клубу „Ел Ногал“ у елитном делу града Богота у Колумбији погинуле најмање 32 особе, а више од 60 их повређено. За напад осумњичена герилска Револуционарна оружана снага Колумбије.
• 2006. — Научна експедиција открила више нових врста животиња и биљака на Западној Новој Гвинеји. Откривено је 20 нових врста жаба, 4 врсте лептира, неколико врста палми, једна птичија подврста, као и врста кенгура за коју се мислило да је истребљена због лова.

.

• 1477. — Тхомас Море, енглески хуманист и државник († 1535.).
• 1693. — Ана, царица Русије († 1740.).
• 1752. — Ђуро Хиџа, хрватски и латински пјесник и преводитељ († 1833.).
• 1812. — Цхарлес Дицкенс, енглески књижевник († 1870.).
• 1819. — Сидонија Ердöдy Рубидо, грофица, хрватска оперна пјевачица (сопран) († 1884.).
• 1855. — Аугустин Ченгић, хрватски писац († 1911.).
• 1870. — Алфред Адлер, аустријски психолог († 1937.).
• 1875. — Wалтер Цоурвоисиер, швицарски композитор.
• 1901. — Витторио Де Сица, талијански филмски редатељ и глумац († 1974.).
• 1906. — Пу Yи, посљедњи кинески цар († 1967.).
• 1927. — Душан Вукотић, филмски редатељ и први хрватски оскаровац († 1998.).
• 1927. — Јулиетте Грéцо, француска шансонијерка и глумица.
• 1927. — Владимир Куц, руски атлетичар († 1975).
• 1949. — Драган Максимовић, српски глумац († 2001.).
• 1953. — Хасија Борић, босанскохерцеговачка глумица и режисерка.
• 1954. — Диетер Бохлен, њемачки музичар и продуцент ("Модерн Талкинг").
• 1965. — Цхрис Роцк, амерички комичар, глумац, сценарист, телевизијски, филмски продуцент и режисер.
• 1968. — Марк Теwксбурy, канадски пливач.
• 1971. — Дениз Ричардс, америчка глимица и модел.
• 1972. — Робyн Ливелy, америчка глумица.
• 1974. — Стеве Насх, канадски професионални кошаркаш.
• 1976. — Миливоје Симеуновић (Миле Симеуновић), словенски малоногометаш.
• 1978. — Асхтон Кутцхер, амерички глумац.
• 1978. — Иван Леко, хрватски ногометаш.
• 1978. — Милтон Паласио, кошаркаш из Белизеа.
• 1978. — Даниел Кубеш, чешки рукометаш и тренер.
• 1980. — Далибор Багарић, бивши хрватски професионални кошаркаш.
• 1980. — Саша Папац, умировљени босанско-херцеговачки ногометни репрезентативац.
• 1988. — Магнус Јøндал, норвешки рукометаш.
• 1989. — Ницк Цалатхес, грчко-амерички кошаркаш.
• 1994. — Марко Павловски, српски ногометаш.

.

• 1529. — Балдассаре Цастиглионе, талијански државник и књижевник (* 1478.).
• 1837. — Густав IV, шведски краљ.
• 1864. — Вук Стефановић Караџић, лингвиста, реформатор српског језика (* 1787.).
• 1878. — Пије IX, папа (*179X.).
• 1894. — Адолпхе Саx, бе��гијски дизајнер музичких инструмената, најпознатији по томе што је измислио саксофон (р. 1814.).
• 1920. — Александар Колчак, руски адмирал и председник владе белих.
• 1957. — Ернст Маyерхофер, аустријско-хрватски лијечник (* 1877.).
• 1979. — Јосеф Менгеле, њемачки нацистички лијечник који је стекао надимак Анђео Смрти због својег рада у Аусцхwитзу и другим концентрацијском логорима. Вршио је окрутне покусе на људима, а био је задужен и за организацију логора: у плинске коморе отправио је 400.000 људи, као и Адолф Еицхманн (у. 1911.).
• 1987. — Цлаудио Вилла, италијански пјевач (* 1926.).
• 1999. — краљ Хусеин, јордански краљ.
• 2001. — Дејл Еванс, америчка певачица и глумица.
• 2013. — Крсто Папић, хрватски филмски редатељ (* 1933.).

.

• Међународни дан живота.
• Српска православна црква слави:.
  • Божић
  • Рождество Христово - Божић
  • Светог Григорија Богослова, архиепископа цариградског.
  • Преподобног Публија - сенатора који раздаде имање сиромасима и који се подвизавао у близини града Зевгмата на Еуфрату.
  • Преподобног Мара.
  • Свете мученике Фелициту и седам јој синова који пострадаше за Христа 164. године.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар