Wikipedija

Ахмосе I

V. Амасис II за фараона 26. династије чије се име понекад пише Ахмосе II.

Ахмосе I (некад писан Амосис I што значи Мјесец је рођен) је био фараон Древног Египта и оснивач Осамнаесте династије. Био је члан тебанске краљевске куће, син фараона Таоа II Сеqененреа и брат посљедњег фараона Седамнаесте династије, краља Камосеа. За вријеме владавине његовог дједа или оца, Тебанци су се побунили против Хикса, владара Доњег Египта. Отац му је убијен када му је било седам година,[6] а имао је десет година када му је брат умро од непознатих узрока, послије владавине од три годин. Ахмосе I је формално преузео пријестоље након смрти брата,[7] а по крунидби узео име Неб-пехтy-ре (Господар снаге је Ре).

Претходи:
Камосе
(као фараон свега Египта)
Кхамуди
(као владар Доњег Египта) 		Фараон Египта
18. династија 		Слиједи:
Аменхотеп I
Ахмосе I
Амосис, према Манетхону,[1] такођер Амасис[2]
Фрагментарна статиа лпка приказује лик Ахмосеа I, данас у Музеју Метрополитан.
Владавина 1550. пне. - 1525. пне. (иако је спорно]])
25 година по Манетхону
Номен
Г39Н5
<
иаХмсс
>

Ахмосе[3]
Тхе Моон ис Борн
Праеномен
М23Л2
<
ра
нб		 Ф9
т т
>

Небпехтире[4]
Господар је снага Ре
Златни Хорус
Г8
Г5
С24
О34		 Н17
Н17
Тјестаwy
Онај који спаја
тхе Двије Земље[5]
Небтy назив
Г16
т
т		 А53Ф31тГ43
Тутмесут
Савршен рођењем[5]
Хорусово име
Г5
О29Л1Г43
Аакхеперу
Велик развојима[5]
Супружник Ахмосе-Нефертари
Божја супруга Амуна
Отац Тао II Сеqененре
Мајка Аххотеп I

За вријеме своје владавине довршио је освајачки/ослободилачки поход који је резултирао истјеривањем Хикса из области Делте, поновно успоставио тебанску власт над цијелим Египтом и успјешно наметнуо египатску власт над бившим вазалним територијама у Нубији и Канаану.[8] Потом је реорганизирао државну управу, поновно отворио каменоломе, руднике и трговачки руте те почео програм масовних грађевина којих није било од одба Средњег краљевства. Овај грађевински програм је кулминирао градњем посљедње пирамиде саграђене од домаћих египатских владара. Ахмосеова владавина је поставила темеље Новог краљевства, под којим је Египат доживио врхунац. Владавина му се обично датира на период 1550–1525. пне.

Породица

уреди
Главни чланак: Породично стабло Осамнаесте династије Египта

Ахмосе је потекао из тебанске Седамнаесте династије. Његов дјед и бака, Тао I и Тетисхери, су имали најмање дванаесторо дјеце, укључујући Таоа II и Аххотеп. Брат и сестра су се, у складу с тадашњим египатским краљевским обичајима, вјенчали; дјеца су им била Камосе, Ахмосе I и неколико кћери.[9] Ахмосе I је наставио очеву традицију и оженио неколико својих сестара, тако да му је Ахмосе-Нефертари постала главном супругом.[9] Имали су неколико дјеце, укључујући кћери Меретамун Б, Ситамун А и синове Сиамуна А, Ахмосе-анкха,[10] Аменхотепа I и Рамосеа А[11] (ознаке "А" и "Б" након имена су конвенције које користе египтолози како би разликовали краљевску дјецу и супруге с истим именом). Такођер су можда били родитељи Мутнеферет А, која је постала супругом његовог каснијег насљедника Тхутмосеа I. Ахмосе-анкх је био Ахмосеов пријестонасљедник, али је умро прије свог оца недгје између Ахмосеове 17. и 22. владарске године.[12] Ахмосеа је умјесто тога наслиједио његов најстарији преживјели син, Аменхотеп I, с којим је можда имао кратко сувладарство.

Не постоји јасна граница, односно генеалошки разлог који дијели 17. и 18. династију. Хисторичар Манетхон, који је о старом Египту писао за вријеме Птолемејске династије, сматрао је протјеривање Хикса и обнову домородачке власти над цијелим Египтом тако значајним догађајем, да је по њему с Ахмеосеом почела нова династија.[13]

Војни походи

уреди

Сукоби између локалних тебанских владара и краља Хикса Апепи Аwосерреа су започели у доба Таоа II Сеqененреа те се водили, вјеројатно с мањим или дужим прекидима, скоро 30 година, све до владавине Ахмосеа I. Тао II је вјеројатно убијен у борби с Хиксима, као што сугерирају ране на његовој мумији, а његов насљедник Камосе (за кога се вјерује да је био Ахмосеов старији брат) је нападо и пљачкао земље око Авариса (данашња Телл ел-Даб'а), главног града Хикса.[14] Камосе је умро релативно млад, с обзиром да му је најкаснија владарска година 3. година, те га је наслиједио Ахмосе I. Апепи је вјеројатно умро у исто вријеме. Не влада консензус да ли два имена за Апепија означавају разлилчите Апепије или различита имена истог владара, али ако је ријеч о различитим краљевима, Апепи Аwосерре је умро у исто доба када и Камосе те га је наслиједио Апепи II Аqениенре.[7]

Ахмосе је на пријесто дошао као дијете, те је његова мајка Аххотеп, служила као регентица док није одрастао. Према специфичним описима њених титула, укључујући и ону "скрбница Египта", успјела је консолидирати тебанску власт прије Ахмосеовог ступања на пријестоље. Ако је Апепи Аqениенре уистину био насљедник Апепија Аwосерреа, онда се његово краљевство свело на подручје Делте још у доба Аххотепиног регенства, јер му се име не појављује на споменицима и артефактима јужно од Бубастиса.[7]

 
Бодеж с именом Ахмосеа I изложен у Краљевском музеју Онтарија у Торонту

Истјеривање Хикса

уреди

Већина египтолога вјерује како је Ахмосе свој коначни поход против Хикса започео око 11. године своје владавине. У исто вријеме на пријестољу Хикса је Апепија смијенио њихов посљедњи краљ Кхамуди.[8]

Догађаји који су довели до освајања земље Хикса су реконстуирани на темељу неколико редака на полеђини Рхиндовог математичког папируса, гдје се налазе дневнички записи.[15]

На темељу њих се дошло до закључка да је Ахмосе приликом напада на Делту примијенио специфичну стратегију којом се избјегао директан напад на Аварис. Египатске снаге су у Хелиополис ушле у јулу, да би се потом помакле у источни дио Делте и заузеле град Тјару у октобру. Освајањем Тјаруа,[16] Ахмосе је прекинуо комуникације између Канаана и Авариса. То сугерира да је Аварис хтио освојити уз помоћ блокаде, те спријечити доставу помоћи и људства Хиксима од њихових сунардоњака у Канаану.[17]

Детаљи о наставку походу су реконструриани на темељу записа на зидзу гробнице једног од суионика, Ахмосеа, сина Ебане. Они сугерирају да је Ахмосе I три пута нападао Аварис, с тиме да је једном морао гушити побуну у Египту. Четврти пут м је успјело освојити град.[18] Потом је Хиксе истјерао тако што је три године опсједао град Схарухен у Гази те га освојио у 16. години своје владавине.[19][20]

Наставак војних похода

уреди

Након што је поразио Хиксе, Ахмосе је наставио војне походе, овај пут на сјевер у Сирију, и на југ у Нубију.

Поход подузет у 22. години владавине је стигао до Дјахyја у Леванту, а неки египтолози вјерују да је чак достигао Еуфрат. Један од градова за које се зна да је дошао под удар Ахмосеове војске је Кедем (у близини Бyблоса), према остракону у гробници његове супруге Ахмосе-Нефертари.[21]

Нема превише детаља о овом походу, с обзиром да Ахмосе, син Ебане, у њему није судјеловао и није га могао описати. Међутим, археолошка искапања јужног Канаана и трагови датирани у касни 16. вијек пне. сугерирају да Ахмосе и његови непосредни насљедници нису имали намјере освојити Канаан, него прије свега уништити градове Хикса и тако створити својеврсну "сигурносну зону", односно спријечити да се створи сила која би икада више могла угрожавати Египат.[22]

Походи Ахмосеа I су боље документирани. Након првог нубијског похода, локални велможа Аата се побунио против Ахмосеа, али је поражен. Сљедећу побуну је води протутебански египатски велможа по имену Тетиан, али је и он поражен. Ахмосе је тако поновно успоставио египатску власт над Нубијом и успоставио управно средиште у Бухену.[8] Том приликом је Ахмосе системом дарова на своју страну привукао локалне кнезове.[23]

Умјетност и грађевине

уреди

Након што је ујединио Горњи и Доњи Египат, Ахмосе је готово одмах започео с изградњом монументалних грађевина. Ахмосе је, према неким изворима, у тај циљ утрошио десетину свог националног производа Египта традитионал годс,[24], што је укључивало и умјетничка дјела. С друге стране, пораз Хикса се догодио пред сам крај Ахмосеове владавине, те се сматра да је програм трајао само седам година,[25] односно да је већину грађевина довршио његов син и насљедник Аменхотеп I.[26]

Грађевине и умјетничка дјела из периода Ахмосеове владавине су користиле много финије материјале него у доба Другог пријелазног периода; то се обично тумачи тиме да је повратак египатске власти над Делтом и Нубијом омогућио приступ новим сировинама као што су злато и сребро из Нубије, Лапис лазули из далеких крајева централне Азије, цедар из Бyблоса,[27] а на Синају су отворени рудници тиркиза Серабит ел-Кхадим.[28] Египат је такођер остварио и везе с Минојцима о чему свједочи неколико објеката, а Египћани су Егеј сматрали дијелом свог империја.[27] Ахмосе је такођер отворио каменоломе у Тури одакле се набављао вапненац за споменике, те користио азијску стоку из Фениције како би вукли камење, о чему свједочи написи.[29]

Умјетнички стилови из владавине Ахмосеа I су слични краљевском тебанском стилу Средњег краљевства,[30] а стеле из периода су исте квалитете.[28] То неки тумаче конзервативним настојањем да се Египат што је могуће више приближи изгледу од прије Хикса. Успркос тога, постоје само три статуе Ахмосеа I: схабти, који је данас у Британском Музеју, вјеројатно из његове гробнице (која никад није била јасно одређена), и двије статуе; једна у Музеју Метрополитан, друга у Картумском Музеју.[31]

Биљешке

уреди
  1. ↑ Сир Алан Гардинер Егyпт оф тхе Пхараохс, ОУП, 1964
  2. ↑ Тхе Цолумбиа Енцyцлопедиа, Сиxтх Едитион. Амасис I
  3. ↑ Цлаyтон, Петер. Цхроницле оф тхе Пхараохс, Тхамес анд Худсон Лтд, папербацк 2006. п.100
  4. ↑ Цлаyтон, оп. цит., п.100
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Wиенер, Малцолм Х. анд Аллен, Јамес П. Тхе Ахмосе Темпест Стела анд тхе Тхера Еруптион п.3 Јоурнал оф Неар Еастерн Студиес, Вол. 57, Но. 1 (Јан., 1998)
  6. ↑ Схаw, Иан. Тхе Оxфорд Хисторy оф Анциент Егyпт. п. 199. Оxфорд Университy Пресс, 2000.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 Гримал, Ницолас. А Хисторy оф Анциент Егyпт. п. 192. Либраирие Артхéме Фаyард, 1988.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Гримал, Ницолас. А Хисторy оф Анциент Егyпт п. 194. Либраирие Артхéме Фаyард, 1988.
  9. ↑ 9,0 9,1 Гримал, Ницолас. А Хисторy оф Анциент Егyпт п. 190. Либраирие Артхéме Фаyард, 1988.
  10. ↑ Аидан Додсон (1990). „Цроwн Принце Дјхутмосе анд тхе Роyал Сонс оф тхе Еигхтеентх Дyнастy”. Тхе Јоурнал оф Егyптиан Арцхаеологy 76. 
  11. ↑ Додсон, Аидан; Хилтон, Дyан. Тхе Цомплете Роyал Фамилиес оф Анциент Егyпт, п. 126. Тхамес & Худсон, 2004.
  12. ↑ Wенте, Едwард Ф. Тхутмосе III'с Аццессион анд тхе Бегиннинг оф тхе Неw Кингдом п. 271, Јоурнал оф Неар Еастерн Студиес, Университy оф Цхицаго Пресс, 1975.
  13. ↑ Редфорд, Доналд Б. Хисторy анд Цхронологy оф тхе 18тх Дyнастy оф Егyпт: Севен Студиес. п. 28. Университy оф Торонто Пресс, 1967.
  14. ↑ Схаw, Иан. Тхе Оxфорд Хисторy оф Анциент Егyпт, п. 199. Оxфорд Университy Пресс, 2000.
  15. ↑ Спалингер, Антхонy Ј. Wар ин Анциент Егyпт: Тхе Неw Кингдом, п. 23. Блацкwелл Публисхинг, 2005.
  16. ↑ Редфорд, Доналд Б. Хисторy анд Цхронологy оф тхе 18тх Дyнастy оф Егyпт: Севен Студиес, пп. 128. Университy оф Торонто Пресс, 1967.
  17. ↑ Кинг оф тхе Wилд Фронтиер Архивирано 2010-07-31 на Wаyбацк Мацхине-у. приступ 23.8. 2006.
  18. ↑ Бреастед, Јамес Хенрy. Анциент Рецордс оф Егyпт, Вол. II, пп. 7–8. Университy оф Цхицаго Пресс, Цхицаго, 1906.
  19. ↑ Гримал, Ницолас. А Хисторy оф Анциент Егyпт. п. 193. Либраирие Артхéме Фаyард, 1988.
  20. ↑ Редфорд, Доналд Б. Хисторy анд Цхронологy оф тхе 18тх Дyнастy оф Егyпт: Севен Студиес, пп. 46–49. Университy оф Торонто Пресс, 1967.
  21. ↑ Wеинстеин, Јамес M. Тхе Егyптиан Емпире ин Палестине, А Реассессмент, п. 6. Буллетин оф тхе Америцан Сцхоолс оф Ориентал Ресеарцх, нº 241. Wинтер 1981.)
  22. ↑ Wеинстеин, Јамес M. Тхе Егyптиан Емпире ин Палестине, А Реассессмент, п. 7. Буллетин оф тхе Америцан Сцхоолс оф Ориентал Ресеарцх, нº 241. Wинтер 1981.
  23. ↑ Схаw, Иан. & Ницхолсон, Паул. Тхе Дицтионарy оф Анциент Егyпт, п. 18. Тхе Бритисх Мусеум Пресс, 1995.
  24. ↑ Масперо, Гастон. Хисторy Оф Егyпт, Цхалдаеа, Сyриа, Бабyлониа, анд Ассyриа, Волуме 4 (оф 12), Пројецт Гутенберг ЕБоок, Релеасе Дате: Децембер 16, 2005. ЕБоок #17324.
  25. ↑ Схаw, Иан. Тхе Оxфорд Хисторy оф Анциент Егyпт п. 209. Оxфорд Университy Пресс, 2000.
  26. ↑ Схаw, Иан. Тхе Оxфорд Хисторy оф Анциент Егyпт, п. 213. Оxфорд Университy Пресс, 2000.
  27. ↑ 27,0 27,1 Цаталогуе Гéнéрал 34001, Егyптиан Мусеум, Цаиро.
  28. ↑ 28,0 28,1 Гримал, Ницолас. А Хисторy оф Анциент Егyпт п. 200. Либраирие Артхéме Фаyард, 1988.
  29. ↑ Qуаррy Инаугуратион, аццессед Јулy 28, 2006.
  30. ↑ Една Р. Руссман ет ал. Етернал Егyпт: Мастерwоркс оф Анциент Арт фром тхе Бритисх Мусеум, пп. 210–211.
  31. ↑ Една Р. Руссман ет ал. Етернал Егyпт: Мастерwоркс оф Анциент Арт фром тхе Бритисх Мусеум. п. 210-211.

Литература

уреди

Тискани извори

уреди

  • Бреастед, Јамес Хенрy. Анциент Рецордс оф Егyпт, Вол. II Университy оф Цхицаго Пресс, Цхицаго, 1906. ИСБН 90-04-12989-8.
  • Цаталогуе Гèнèрал 34001, Егyптиан Мусеум, Цаиро.
  • Цлаyтон, Петер. Цхроницле оф тхе Пхараохс, Тхамес анд Худсон Лтд, папербацк 2006.
  • Цоонеy, Ј. D. Гласс Сцулптуре ин Анциент Егyпт. Јоурнал оф Гласс Студиес 2 вол. 11, 1960.
  • Додсон, Аидан. Цроwн Принце Дјхутмосе анд тхе Роyал Сонс оф тхе Еигхтеентх Дyнастy Тхе Јоурнал оф Егyптиан Арцхаеологy, вол. 76, 1990.
  • Додсон, Аидан. Дyан, Хилтон. Тхе Цомплете Роyал Фамилиес оф Анциент Егyпт Тхамес & Худсон, 2004. ИСБН 0-500-05128-3.
  • Една Р. Руссман ет ал. Етернал Егyпт: Мастерwоркс оф Анциент Арт фром тхе Бритисх Мусеум. 2001. ИСБН 0-520-23086-8.
  • Гардинер, Алан (Сир). Егyпт оф тхе Пхараохс, Оxфорд Университy Пресс, 1964. ИСБН 0-19-500267-9
  • Гордон, Андреw Х. А Гласс Беад оф Ахмосе анд Аменхотеп I. Јоурнал оф Неар Еастерн Студиес, вол. 41, но. 4, Оцтобер 1982.
  • Гримал, Ницолас. А Хисторy оф Анциент Егyпт. Либраирие Артхéме Фаyард, 1988. ИСБН 90-04-12989-8.
  • Хелк, Wолфганг. Сцхwацхстеллен дер Цхронологие-Дискуссион. Гöттингер Мисзеллен, Гöттинген, 1983.
  • Лехнер, Марк. Тхе Цомплете Пyрамидс. Тхамес & Худсон Лтд, 1997. ИСБН 0-500-05084-8.
  • Масперо, Гастон. Хисторy Оф Егyпт, Цхалдаеа, Сyриа, Бабyлониа, анд Ассyриа, Волуме 4 (оф 12), Пројецт Гутенберг ЕБоок, Релеасе Дате: Децембер 16, 2005. ЕБоок #17324. http://www.gutenberg.org/files/17324/17324.txt
  • Мурнане, Wиллиам Ј. Анциент Егyптиан Цорегенциес, Студиес ин Анциент Ориентал Цивилизатион. Но. 40. Тхе Ориентал Институте оф тхе Университy оф Цхицаго, 1977.
  • Редфорд, Доналд Б. Егyпт, Цанаан, анд Исраел ин Анциент Тимес. Принцетон Университy Пресс, Принцетон НЈ, 1992. ИСБН 0-691-00086-7.
  • Редфорд, Доналд Б. Хисторy анд Цхронологy оф тхе 18тх Дyнастy оф Егyпт: Севен Студиес. Университy оф Торонто Пресс, 1967.
  • Схаw, Иан. Тхе Оxфорд Хисторy оф Анциент Егyпт. Оxфорд Университy Пресс, 2000. ИСБН 0-19-815034-2.
  • Смитх, Г Еллиот. Тхе Роyал Муммиес, Гералд Дуцкwортх & Цо Лтд., 2000. ИСБН 0-7156-2959-X.
  • Спалингер, Антхонy Ј. Wар ин Анциент Егyпт: Тхе Неw Кингдом. Блацкwелл Публисхинг, 2005. ИСБН 1-4051-1372-3
  • Тyлдеслеy, Јоyце. Егyпт'с Голден Емпире: Тхе Аге оф тхе Неw Кингдом. Хеадлине Боок Публисхинг Лтд., 2001. ИСБН 0-7472-5160-6.
  • Тyлдеслеy, Јоyце. Тхе Привате Ливес оф тхе Пхараохс. Цханнел 4 Боокс, 2004. ИСБН 0-7522-1903-0.
  • Wеинстеин, Јамес M. Тхе Егyптиан Емпире ин Палестине, А Реассессмент. Буллетин оф тхе Америцан Сцхоолс оф Ориентал Ресеарцх: Но 241. Wинтер, 1981.
  • Wенте, Едwард Ф. Тхутмосе III'с Аццессион анд тхе Бегиннинг оф тхе Неw Кингдом. Јоурнал оф Неар Еастерн Студиес, Университy оф Цхицаго Пресс, 1975.

Екстерни линкови

уре��и
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ahmose_I&oldid=41814053”