Антитринитаријанизам

Нонтринитаријанизам (или антитринитаријанизам) означава монотеистичке системе вјеровања, углавном у оквиру кршћанства, који одбацују главну кршћанску доктрину Тројство, односно учење да Бог представља три различите хипостазе или особе које су заједно вјечне, заједно једнаке и неовојиво сједињене у једно биће (оусиа).

Према црквама које одлуке екуменских сабора (концила) држе коначно, тринитаријанизам је непогрешиво одређен на Првом екуменском сабор (Никејском сабору) године 325. или на екуменским саборима у 4. вијеку,^[1][2] а који су прогласили пуно божанство Сина,^[3] те Првог цариградског сабора, који је прогласио божанство Светог духа.^[4] Нонтринитаријанци се из различитих разлога не слажу са одлукама Сабора, а што укључује вјеровање да је њихово разумијевање Библије важније од симбола вјере, или да је дошло до Велике апостазе пред Саборе. Црквене и државне власти у Европи и Блиском истоку су прогониле нонтринитаријанска вјеровања као херезу од 4. до 18. вијеку, а за што као примјери служе аријанство,^[5][6] учење Мигуела Севрета^[7] и катари.^[8] Данас нонтринитаријаци чине мањину међу кршћанима.

Нонтринитаријански погледи се широко разликују по питању природе Бога, Исуса и Светог духа. Различити нонтринитаријански погледи, као адопционизам, монархијанизам и субординационизам су постојали прије коначне дефиниције доктрине о Тројству на Саборима 325, 360. и 41. (Ницаеа, Цариград и Ефез).^[9] Нонтринитаријанство је касније обновљено кроз гностицизам катара од 11. до 13. вијека, у доба Просвјетитељства у 18. вијеку, те код неких група током Другог великог буђења у САД у 19. вијкеку.

Сувремене нонтринитаријанске кршћанске групе или деноминације укључују Кристаделфијанце, кршћанске научнике, Цркву Исуса Криста светаца посљедњих дана (мормоне), Студенте библије зоре, Генералну конференцију пријатеља, Иглесиа ни Цристо, Јеховине свједоке, Живу цркву бога, пентекосталце једности, Чланове интернационале Цркве бога, унитаријанске универзалистичке кршћане, Интернационалу пута и Уједињену цркву бога. Такођер, сви огранци јудаизма су нонтринитраијански, и сматрају Бога из хебрејских списа као једну особу, без подјела и више особа у себи. Ислам сматра Исуса пророком и пориче му божанство.^[10] Описује се као антитринитаријанска религија када се успоређује са кршћанством или у књигама за западно читатељство: Ислам поучава апсолутну недјељивост врховног сувеременог и трансцедентног бога (в. Бог у исламу),^[11] а његова антитријанска природса се види и неколико стихова Курана који наводе да је доктрина Тројства богохулна.^[12]