Антонинска куга

Антонинска куга, такођер позната и као Галенова куга, је пандемија заразне болести - за коју хисторичари вјерују да је ријеч о великим^[1] или малим богињама,^[2] - која је погодила Римско Царство у периоду од 165. до 180. Болест су у Царство пренијели војници који су се борили у рату против Парта. Позната је по дугом трајању и тешким посљедицама, односно што је однијела животе Луција Вера и Марка Аурелија, двојице царева из династије Антонина по којима је добила име. Болест је у својим списима описао и знаменити антички љекар Гален, по коме је такођер добила име.

Хисторичари вјерују да је болест опустошила велике дијелове Царства и изазвала далекосежне демографске, а преко њих политичке и војне посљедице. То се прије свега односи на нагло смањење броја регрута за војску које је натјерало касније римске владаре да за обрану граница користе барбарске најамнике. Због тога се понекад сматра и катализатором процеса који ће на крају довести до пада Царства.