Бабилон је древни град у Мезопотамији, близу сувременог града Ал Хиллах у Ираку. Бабилон је био главни град Бабилоније. Име потјече од акадске ријечи Бабилу, што значи "божја капија", а која је била пријевод сумерског имена Кадингирра.

Чувена Иштарска капија у Пергамон музеју у Берлину.

Град се први пут спомиње на плочици Саргона Акадског из 24. вијека пне., кад је Саргон Акадски од града направио средиште своје државе. Моћ и становништво су пали током наредних неколико вјекова, и град је био прилично неважан све док није постао главни град Хамурабијеве монархије у 18. вијеку пне. Од тада, град је био главни град Бабилоније, мада је током владавине Касита био назван Карандуниаш.

Град је био на ријеци Еуфрат, подјељен једнако на обе стране ријеке и са стрмним насипима да би се задржале сезонске поплаве. У наредним годинама Бабилон је растао у величини и раскоши, али је такођер постао подложан Асирији. Град се побунио против асирске владавине у доба Мушезиб-Мардука и поново у доба Шамаш-шум-укина, али је оба пута био под опсадом и поново освојен, први пут од стране Санхериба и други пут од стране Асурбанипала.

Током владавине Санхериба Бабилон је био у сталном стању устанка, које је било угашено тек након што је 689. пне. Сенакериб наредио комплетну деструкцију града. Сви зидови, палаче, и храмови су били уништени, а остатци бачени у канал Аракхту. Овај чин је разбудио вјерску свијест Мезопотамије, и вјеројатно је због тога Санхериб недуго касније био убијен. Његов насљедник Есархадон је одмах поново изградио стари град, окрунио се ту, и направио дом у граду за дио године. Након његове смрти Бабилонија је одређена његовом најстаријем сину Шамаш-шум-укину, који је касније водио побуну против брата Асурбанипала.

Још једанпут се Бабилон нашао под опсадом Асираца. Асурбанипал је брзо освојио град, али кад је 612. пне. пала Нинива, Бабилон се ослободио асирске власти и постао главни град новог Бабилонског Краљевства. Године 605. пне. Бабилонци су побиједили Египћане у битци код Каркемиша и макнули их са свјетске позорнице. Током овог доба неовисности под Набополасаром почело је ново раздобље архитектонских радова, а његов син Набукодоносор II је од града направио чудо старовјековног свијета. Набукодонозор је изградио Врата Иштар, обновио Етаменански храм, и изградио висеће вртове Бабилона (једно од седам свјетских чуда).

Године 538. пне. Бабилон осваја Кир Велики, краљ Перзије, који је допустио Јеврејима у Бабилону да се врате својим кућама. Под владавином Кира и касније Дарија I, Бабилон је постао центар учења и знанственог напретка. Бабилонски знанственици су направили карте звијежђа и успоставили темеље сувремене астрономије и математике. Међутим, током владавине Дарија III, Бабилон је почео стагнирати.

Бабилон
Свјетска баштинаУНЕСЦО
 Ирак
Регистриран:2019
Врста:Културно добро
Мјерило:иии, ви
Угроженост:но
Референца:УНЕСЦО

Године 331. пне. перзијски краљ Дарије III доживио је пораз од македонског владара Александра Великог у бици код Гаугамеле. У листопаду исте године, Александар осваја Бабилон. Под његовом владавином, Бабилон је поново просперирао као средиште учења и трговине. Но, након Александрове тајанствене смрти 323. пне., његова држава је подијељена међу његовим генералима и слиједе десетљећа ратовања. Због тога је Бабилон готово посве напуштен већ 275. пне.

Свјетска баштина

уреди

Бабилон је проглашен Свјетском баштином на сједници комитета УНЕСЦО-а 2019. године.[1][2]

Извори

уреди
  1. „Ирак, споменици уписани на листу свјетске баштине”. УНЕСЦО: Свјетска баштина. Приступљено 10. 1. 2024. 
  2. „Бабилон”. УНЕСЦО: Свјетска баштина. Приступљено 8. 1. 2024.