Ben-Hur (film, 1959)
Бен-Хур је популарни амерички повијесни филм из 1959. којег је режирао Wиллиам Wyлер према роману Леwа Wаллацеа Бен-Хур; прича о Кристу. Радња се врти око богатог Бена-Хура којег је у Јудеји у 1. стољећу издао његов пријатељ Месала и послао у робље. Филм је освојио 4 Златна глобуса и 11 Осцара, чиме је поставио рекорд којег су једино изједначили Титаниц и Господар прстенова: Повратак краља.
Бен-Хур (филм, 1959) | |
---|---|
![]() | |
Режија | Wиллиам Wyлер |
Продуцент | Сам Зимбалист Wиллиам Wyлер |
Сценарио | Карл Тунберг Горе Видал Цхристопхер Фрy |
Улоге | Цхарлтон Хестон Јацк Хаwкинс Хаyа Харареет Степхен Боyд Хугх Гриффитх |
Музика | Миклóс Рóзса |
Фотографија | Роберт L. Суртеес |
Монтажа | Јохн D. Дуннинг Ралпх Е. Wинтерс |
Дистрибуција | МГМ |
Датум(и) премијере | 1959. |
Трајање | 212 мин. |
Земља | ![]() ![]() |
Језик | енглески |
Буџет | $15,000,000 |
' на Интернет Мовие Датабасе |
Радња
уредиЈудеја, 1. стољеће. Јуда Бен-Хур је имућни жидовски принц те племенит човјек. Број римских војника се повећава у Јерузалему, а у град се враћа и Месала, Бен-Хуров стари пријатељ који је пар година био у Риму те који је постао важни војни заповједник. Обојица су испрва сретни што се поновно срећу, но схвате да имају различита политичка мишљења – Бен-Хур жели да Јудеја буде неовисна и да припадне Жидовима, док Месала заступа мишљење да би Рим требао чврсто владати свијетом. Тијеком параде за прославу гувернера дио старог крова се откине са Бен-Хурине куће те замало убије важног госта. Иако Месала зна да је све био несретни случај, окриви Бен-Хура за покушај убојства те га пошаље као роба за веслање на броду, како би престрашио будуче жидовске сепаратисте а његову мајку и сестру пошаље у затвор. Бен-Хур се не може начудити како је моћ корумпирала Месалу, те се закуне за освету. Када је путовао по Јудеји као роб, срео је Исуса Криста који му је дао воде.
Године пролазе, а Бен-Хур је доспио на ратни брод Qуинтуса који је добио задатак уништити македонске гусаре. Када брод у једној битци потоне, он спаси Ариуса од утапљања. Зачуђен таквим понашањем, Ариус му подари слободу те га прогласи властитим сином. Бен-Хур тако поновно стекне богатство и моћ, те се врати у Јудеју. Тамо изазове Месалу на двобој у утрци кочија те побиједи. Месала пак бива смртно озлијеђен при утрци, те му прије смрти призна да су му мајка и сестра у међувремену обољели од губе. Бен-Хур није нашао свој унутрашњи мир, али се је поновно ујединио са мајком и сестром. Они бивају свједоци разапињања Исуса Криста те се догоди чудо – мајка и сестра оздраве.
Главне улоге
уреди- Цхарлтон Хестон - Јудах Бен-Хур
- Јацк Хаwкинс - Qуинтус Арриус
- Хаyа Харареет - Естхер
- Степхен Боyд - Мессала
- Хугх Гриффитх - Шејк Илдерим
- Мартха Сцотт - Мириам
- Цатхy О'Доннелл - Тирзах
- Сам Јаффе - Симонидес
- Финлаy Цуррие - Балтазар и приповједач
- Франк Тхринг - Понције Пилат
Награде
уреди- 4 освојена Златна глобуса (најбољи филм, режија, споредни глумац Степхен Боyд, посебна награда за реализацију утрке са кочијама) и једна номинација (најбољи главни глумац Цхарлтон Хе��тон).
- 11 освојена Осцара (најбољи филм, режија, главни глумац Цхарлтон Хестон, споредни глумац Хугх Гриффитх, сценографија, фотографија, костими, специјални ефекти, монтажа, глазба ) и једна номинација (најбољи сценариј)
- Освојена награда БАФТА (најбољи филм)
Занимљивости
уреди- Ово је трећа филмска верзија о Бен-Хуру, прва је била 1907. односно друга 1925. године.
- Иако је филм сниман на локацијама Италије, бијели коњи су за потребу приче увезени из словенских Липица.
- Главну улогу су одбили Паул Неwман, Бурт Ланцестер и Роцк Худсон.
- Горе Видал није добио признање да је радио на филму, иако је помогао написати сценариј. Наводно је успио наговорити редатеља Wyлера да стави скривени гаy контекст у причу између Бен-Хура и Месале (чији се љубавни однос распао) како би се лакше објаснила изненадна издаја Месале.
- Аудреy Хепбурн је обишла сет филма и посјетила редатеља Wyлера (са којим је снимила “Празник у Риму”), али није наступила у њему.
- Филм је спасио студио МГМ од банкрота, који је уложио тада огромну своту од 15 милијуна $.
Критике
уредиВећина критичара је хвалила филм "Бен-Хур" као узбудљив и дирљив спектакл, док је мањина закључила да се ради о застарјелом и укоченом епу. Критичар у часопису Вариетy је хвалио филм: „Величанствено остварење, репрезентативни примјерак врхунског споја умјетности кинематографије од мајстора заната“, а Стевен D. Греyданус: „Највећи од свих холивудских библијских епова, Wyлеров „Бен-Хур“ не прелази границе својег жанра, са својим нагласком на спектакл и драму, али барата тим елементима тако добро да боље не може...“Бен-Хур“ се боље држи од таквих продукција као што су „Десет заповиједи“ дјеломично стога јер је библијски елемент одгурнут у позадину док је једна друга, примјеренија прича главно тежиште ове мелодраме...Иако није духовно дубок филм, „Бен-Хур“ садржи један фасцинантан призор кристове смрти на крижу; док се његова крв прелијева до његове ноге мијеша се у локву створене од кише, те се прелијева низ брдо, додирујучи стопала Бен-Хура који хода и ништа не примјети“. I Форрест Хартман је био задовољан: „Овај филм је дефинирао појам библијског епа“. Емануел Левy је пак био мало суздржанији у оцјењивању: „Као главни глумац, Хестон је укочен а сценариј неуједначен, но све у свему ово је ипак размјерно занимљив еп направљен на масовном размјеру“.