Болест је израз којим се описује поремећај нормалних збивања у организму, односно неправилно одвијање животних функција као реакција на спољне или унутрашње надражаје механичке, физикално-кемијске, биолошке или психолошке природе.

Тешко је одредити границу "нормалности" биолошког процеса, па стога не постоји апсолутна граница између здравља и болести.

Болест представља промјену животног ритма; она у правилу отежава, а често и угрожава опстанак биолошког организма или доводи до смрти.

У медицинској пракси се поједине болести разликују или препознају помоћу поступка званог дијагноза, а за то су кључни патолошки знакови или симптоми, чији узрок, односно ток проучавају и прате етиологија и анамнеза. Теоретски почетак болести често се не подудара са стварним почетком тегоба; као примјер може послужити инфекција патогеним бактеријама која не изазива одмах патолошке промјене, него постоји стање привидног здравља звано инкубација, чије је трајање код неких болести тачно одређено.

Након тога могу се јавити уводни, неспецифични знакови (продроми), а затим типични знакови и тегобе. Понекад се у току болести развије још и нека друга болест као компликација.

За вријеме болести практична медицина примјењује у сврху постизавања оздрављења, односно продужавања живота болеснике примјењује разне поступке који се називају терапија, а који често укључују давање лијекова. На основу проматрања развоја и тока болести медицински стручњаци дају процјену њеног коначног исхода и изгледа за оздрављење, а стручни назив за то је прогноза.

Након побољшања здравственог стања наступа стадиј реконвалесценције, а иза тога до излијечења које може бити потпуно или с трајним остацима болести на организму.

V. такођер