Дијецеза

„Бискупија” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Бискупија (разврставање).

Дијецеза (лат. диацесис од грч. диоикесис: господарство, кућанство, управљање, управа), управна јединица Римског Царства (од краја 3. стољећа), већа од провинције, мања од префектуре. Диоклецијан је Царство подијелио на 12 (код Вујаклије: 14) дијецеза са 101 провинцијом. Већ за Константина Великог почиње се назив дијецеза употребљавати и за црквеноуправно подручје, посебно кад се поклапа с границама дијецезе Царства.

Данас је термин дијецеза у Католичкој цркви назив за подручје којим управља бискуп (тј. за бискупију). Понекад се та ријеч употребљава и за православну црквену област под управом епископа, тј. за епископију, (епархију одн. владичанство), као и (код протестаната) за парохију која стоји под једним суперинтендантом.

Дијецезан је онај који управља дијецезом, бискуп (рјеђе епископ).