Елвирски синод

Синод у Елвири (латински: Concilium Eliberritanum, шпански: Concilio de Elvira) је био рано ранокршћански синод одржану у Елвири^[1], односно тадашњој римској провинцији Хиспаниа Баетица, а који хисторичари кршћанства сматрају једним од важнијих провинцијских синода,^[2] прије свега због установљених канона. Када је заправо одржан се не може прецизно утврдити, али се најчешће спомиње прва четвртина 4. вијека, односно године 305-306. Представљао је једна од три синода, уз Синод у Арлесу и Синод у Анкири, који су својим методама рада припремили терен за први екуменски сабор. У њему је учествовало деветнаест бискупа у двадесетшест порезбитера, углавном из Хиспаније Бетике. Тамо су били присутни и ђакони и лаици.^[3]

Синод је донио 81 канон или правило понашања за кршћанске вјернике. У већини случајева су уведени екскомуникација или јавне покора за вјернике које почиње разна злодјела (пљачке, изнуде, лажни свједок, кривоклетство). Ублажавање казни је допуштено само за јако болесне и за жене.

Из других канона се може закључити да је јавни морал кршћана у Хиспанији био прилично низак, па су, у сврхју јачања вјере, уведене бројне мјере којима се кршћанима строго забрањивало дружење са Јеврејима и паганима. Такођер су први пут уведена правила о свећеничком целибату, али и забрана идолатрије, односно кориштења слика у цркви, што представља први примјер кршћанског иконоклазма.

Синод је занимљив и због тога што се у њему први пут користи израз "анатема".^[4]