Фазанке

Састоји се од 4 потпородице^[1]:

• Мелеагридинае
• Пердицинае
• Пхасианинае
• Тетраонинае

Фазанке су породица Старог свијета, распрострањене по већини Еуропе и Азије (осим далеког сјевера), у цијелој Африци (осим у најсушим пустињама), већини источне Аустралије и Новог Зеланда, са неколико врста тетријеба у Сјеверној Америци. Највише је врста у Југоисточној Азији и Африци. Фазани су, са изнимком конгоанског пауна, потпуно ограничени на Азију; потпородица Пердицинае су много распрострањеније. Настањују скоро сва станишта.

У главном су птице станарице, иако неке далеко мигрирају. Неколико врста је уведено на друге континенте, а посебно фазани у Еуропу, Аустралију и обије Америке. Неке популације паунова и кокошки у заточеништву су побјегле и одомаћиле се.

Ове су птице прилагођене животу на тлу. Теже од 43 грама до 6,5 кг. Сполни диморфизам се углавном огледа у величини (мужјаци су обично већи од женки). Кратких су крила и снажних ногу. Кљун је кратак и снажан. Мужјаци већих врста често имају шарено перје, кријесте или сл.

Фазанке имају различиту исхрану, од биљне до месоједе. Ту спадају сјеменке, листови, воће, малене животиње попут инсеката па чак и малених гмазова. Птићи су углавном инсектоједи.

Уз варијације у прехрани постоји много варијациа у стратегијама размножавања. Велики број врста није моногаман, у односу на остале птице. Гнијезде се углавном на тлу; само се трагопани гнијезде у грмљу. Гнијезда могу бити хрпе вегетације као и плитке удубине у тлу. Може бити снесено и 18 јаја, али је уобичајено 7-12. Тропске врсте несу и мање. Женка скоро увијек инкубира јаја 14-30 дана, овисно о врсти.