Хрватска демократска заједница
Хрватска демократска заједница (ХДЗ) је странка деснице у Хрватској, позната по томе што је под њеним водством Хрватска стекла независност, као и по томе што је највећи дио периода досадашњег постојања независне Хрватске (1990 - 2000, 2003 - 2011, 2016 - данас) била владајућа странка.
Хрватска демократска заједница | |
---|---|
![]() | |
Предсједник | Андреј Пленковић |
Оснивач | Фрањо Туђман |
тајник | Иван Домагој Милошевић |
Оснивање | 17. 6. 1989 |
Сједиште | Загреб |
Подмладак | Младеж ХДЗ |
Идеологија | кршћанска демокрација национални конзервативизам[1] проеуропејство[2] Повијесно (1990-2000): десни хрватски национализам[2][3][4] |
Политичка позиција | десни центар[2] Повијесно (1990-2000): десница |
Међународна афилијација | Центристичка демократска интернационала (CDI) Интернационална демократска унија (ИДУ) |
Европска афилијација | Еуропска пучка странка |
Службене боје | плава |
Мјеста у Сабору | 42 / 151 |
Еуропски парламент | 4 / 12 |
Службене странице | |
www |
![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Dan_OSRHa_i_HKoVa_Kalovac_37_290509.jpg/400px-Dan_OSRHa_i_HKoVa_Kalovac_37_290509.jpg)
Основана је године 1989. од радикалних хрватских националиста на челу с Фрањом Туђманом, који су се залагали за осамостаљење Хрватске од тадашње СФРЈ. С таквим програмом је године 1990. побиједила на првим демократским изборима и преузела власт, те је под њеним водством године 1991. Хрватска прогласила независност која јој је међународно призната годину дана касније, а суверенитет Хрватске коначно успостављен након завршетка рата 1995. године.
У том периоду је ХДЗ била оптуживана за десни екстремизам, кршење људских права и ауторитарну власт, а поготово након завршетка ратних операције и за малверзације у приватизацији некадашње државне/друштвене имовине. Те оптужбе и фракцијске борбе изазване болешћу Фрање Туђмана су битно ослабиле странку, тако да је године 2000. тешко поражена на парламентарним и предсједничким изборима од стране коалиције лијевог центра на челу с СДП и ХСЛС.
Послије избора је у странци дошло до сукоба између тврдолинијашких националиста и умјерењака који су намјеравали ХДЗ претворити у демокршћанску странку десног центра. Потоња фракција, којој је на челу био Иво Санадер, однијела је превагу, а године 2003. добила највећи број гласова на парламентарним изборима и формирала широку коалицијску владу. Четири године касније је тијесно побиједила на још једним изборима, али је средином 2009. године Санадер изненада поднио оставку на мјесто премијера и вође странке.
Нови предсједник ХДЗа и премијер Хрватске је постала Јадранка Косор, а сам ХДЗ се нашао у великом корупцијским аферама повезаним с бившим премијером, те значајно изгубио на популарности због све тежих ефеката глобалне економске кризе на животни стандард хрватских грађана. У јесен 2011. непосредно пред нове изборе, објављено је како УСКОК води истрагу против ХДЗ као правне особе те је у оквиру ње наложена блокада рачуна странке, што - када су у питању владајуће странке - представља преседан у хисторији пост-комунистичке Европе. На самим изборима ХДЗ је остварио други најгори резултат у хисторији те су челници странке, на челу са Јадранком Косор, најавили одлазак у опозицију. Године 2012. је на унутарстраначким изборима је за новог вођу изабран бивши министар унутарњих послова Томислав Карамарко који је најавио "повратак странке у деведесете", односно политичкој опцији тврдог национализма.
Чланица је Еуропске пучке странке.
ХДЗ има и страначку подружницу у Босни и Херцеговини, која дјелује под називом Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине. Та се странка расколила на ХДЗ БиХ и ХДЗ БиХ 1990.
Предсједници ХДЗ-а
уреди- Фрањо Туђман 17.6. 1989. - 10.12. 1999.
- Иво Санадер 29.4. 2000. - 4.7. 2009.
- Јадранка Косор 4.7. 2009. - 21.5. 2012.
- Томислав Карамарко 21.5. 2012. - 21. 6. 2016.
- Андреј Пленковић 17.6. 2016. -
Извори
уреди- ↑ Бакке, Елисабетх (2010), „Централ анд Еаст Еуропеан партy сyстемс синце 1989”, Централ анд Соутхеаст Еуропеан Политицс Синце 1989 (Цамбридге Университy Пресс): пп. 79–80
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Јансен, Тхомас; Ван Хецке, Стевен (2011), Ат Еуропе'с Сервице: Тхе Оригинс анд Еволутион оф тхе Еуропеан Пеопле'с Партy, Спрингер, п. 79
- ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-20. Приступљено 2012-05-22.
- ↑ социјални конзервативизам