Класификација музике

Музика се може поделити и класификовати у више категорија и поткатегорија, јер су доле поменуте категорије утицале једна на другу, мешале се и комбиновале, те су тако временом настајале нове и нове поткатегорије.^[1] Подела основних категорија врши се према:

1. Средству којим се музика изводи:

• Вокална музика - изводи је људси глас, било соло или у хору. Основни људски гласови су: сопран, алт, тенор и бас. Пример за вокалну музику је хорска а капела музика.
• Инструментална музика^[2] - настаје свирањем на музичким инструментима. Она се потпуно осамостаљује у периоду барока (крај 16. и почетак 18. века), јер је у средњем веку и ренесанси превласт имала вокална музика. Од 1750. године до данас, инструментална музика заузима примат. Ту спадају: Симфонија, Концерт, Соната, Свита, Фуга...
• Вокално-инструменална музика - настаје када се пева уз пратњу музичких инструмената. Ту спадају: Опера, Оперета, Ораторијум, Кантата, Химна, Мотет, Мадригал, Корал, Канон итд.

2. Наслову, тј. садржају композиције:

• Програмска музика – у њој се тонски слика (садржај): разне појаве у друштву и природи (битке, таласи мора, жубори потока, река и сл.). Ова врсту музике композитори компонују према неком садржају и програму из литературе: прича, легенда, догаћај или нека замисао; сликарства или неке сличне уметности. Обзиром да су вокалне композиције везане за текст и да имају наслов, убрајају се у програмску музику. Програмска музика се највише стварала у другој половини 19. века. Најзначајнија дела из ове области су: Пер Гинт од Грига, Моја домовина (шест симфонијских поема) од Сметане, Слике с изложбе од Мусоргског, итд.
• Апсолутна музика – за разлику од програмске музике, апсолутна музика користи чисто музичка средства. Дела апсолутне музике најчешће носе назив према својој музичкој форми: Песма, Рондо, Прелудијум, фуга, Симфонија, Концерт, Варијације или по темпу у ком се изводи композиција: Адађо, Модерато, Алегро, Престо итд. Ове композиције често уз наслов имају и број, опус.

3. Жанровима (итал. генери мусицали - везано; енгл. genres of music; фр. genres de musique, нем. мусикалисцхе Гаттунген)^[3], тј. музичким врстама (музика која има иста стилска обележја). Треба знати да су сви ти жанрови утицали један на другог, да су се мешали и комбиновали и да су тако временом настајали опет нови поџанрови. Рецимо, на рок музику утицали су многи жанрови као што су блуз, фолк, џез, па чак и класична музика. Добри познаваоци музике могу тачно да дефинишу чији утицај се осети у поједином жанру.

Поменимо само мали део музичких жанрова:

4. Историјским епохама - у музици је то начин музичког мишљења неког доба или појединца у њему. Тако постоји музика:

• Антике - 1500. п.н.е. - 476. а.д.
• Средњег века (476. – 1400.)
• Ренесансе (1400. – 1600.)
• Барока (1600. – 1750.)
• Класицизма (1730. – 1827.)
• Романтизма (1815. – 1910.)
• Импресионизма (1860. – 1960.)
• Савремена музика, 20. век и 21. век - музика која одражава дух и темпо живота нашег времена, али и његове противречности.

5. Религијској основи:

• Литургијска - сакрална музика (лат. сацер = свети; итал. мусица сацра, енгл. sacred music; фр. musique sacrée, нем. сакрале Мусик)^[3] - је црквена музика која развија верска осећања и побожност. У њој се приказују догађаји из Библије. То су хорске композиције које се певају а капела на богослужењу. Основне форме сакралне музике средином 15. века (ренесанса) биле су: миса, мотет, мадригал. Литургијску музику писали су многи српски композитори: Стеван Стојановић Мокрањац (Литургија и Опело у фис-молу), Коста Манојловић (Литургија, Опело, Божићна ноћ, Псалм 137), Јосиф Маринковић (Литургија за мешовити хор, Опело итд.).
• Световна или профана музика (лат. профан што значи нецрквени, несвети; итал. мусица профана, енгл. secular music; фр. musique profane, нем. профане Мусик)^[3] - је не-верска музика (светован значи бити одвојен од религије) која се развијала у народу. То је била музика путујућих музичара (жонглера, шпилмана, трубадура, трувера), који су користили лако преносиве музичке инструменте: бубањ, харфа, блок-флаута и гајде. Код нас су се звали гудци, свиралници и скомраси. Њихову делатност (музику, тематику песама и инструменте) црква није одобравала. Певали су о љубави, тежњи за срећним животом, политичке сатире, игре и драмска дела. Ова врста музике развила се у средњем веку. Ту спада Мадригал.

6. Начину извођења:

• Живо извођење - је вокално, инструментално или вокално-инструментално извођење које има далеко већи емотивни набој од фиксираног извођења.
• Фиксирано или снимљено извођење - је чиста репродукција музике преко музичких медија и механичких (електронских) уређаја за репродукцију слике и звука (грамофон, касетофон, радио, ТВ, видео, YоуТубе, CD...).