Лососи (лат. Салмониформес) су ред риба из разреда зракоперки (лат. Ацтиноптерyгии). Како ред има само једну породицу (монотипична породица), пастрвке Салмонидае[1], често се називи "лососи" користе и за породицу, као и "пастрвке" уз породицу и за ред. Ова скупина обухваћа цијели низ у кулинарству врло цијењених врста риба.

Лососи
Научна класификација
Царство: Анималиа
Кољено: Цхордата
Разред: Ацтиноптерyгии
Надред: Протацантхоптерyгии
Ред: Салмониформес
Породица: Салмонидае

Распрострањеност

уреди

Ова је скупина првобитно настањивала само воде сјеверне полутке: Еуропе, Азије (осим Арапског полуотока, Индијског потконтинента и југоисточне Азије), сјевера сјеверне Америке, Исланда и Гренланда. Лососи живе или цијели живот у слатким водама, или се у њима само мријесте и легу, да би потом отишле у најближе море. Те врсте затим живе у мору док не досегну сполну зрелост. Тада поново одлазе на мријешћење у слатке воде у којима су се излегле.

Неке врсте лососа људи су из господарских разлога увели и у друге дијелове свијета, између осталих и земље јужне полутке с умјереном климом, као што су Нови Зеланд, Чиле и Аргентина.

Особине

уреди

Салмониде (како се ова скупина често назива) имају издужено тијело које је у попречном пресјеку овално. Трбушна пераја им је у средини тијела. Између само једне леђне и репне пераје већина врста има малену масну перају. Краљежница им има између 50 и 75 краљежака а задња три, који чине репни коријен, савинута су лучно према горе. Шкрге имају 7 до 20 шкржних листова смјештених на 4 шкржна лука. Имају добро развијену непрекинуту бочну пругу. Дуљина им се креће од 12 цм па до 1,50 м.

Подпородице с родовима и неке врсте

уреди

Извори

уреди
  1. Хрватска опћа енциклопедија, Лексикографски завод "Мирослав Крлежа", Загреб 2006. ИСБН 953-6036-38-X

Вањске везе

уреди
Остали пројекти
 У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Лососи
 Wикиврсте имају податке о: Лососи