Луције Тарквиније Приск

Луције Тарквиније Приск (Луциус Тарqуиниус Присцус) или Тарквиније I. је према предању пети римски краљ. Владао је негдје од 617. пне. до 579. пне.

Луције Приск се преселио у Рим из етрушћанског града Тарквинија (Тарqуинии) са својом женом као врло богат и амбициозан човјек само због тога што му није била одобрена нека висока дужност у његовом родном граду. Предање каже да чим је стигао у Рим, знао је да ће постати краљ.

Своју каријеру у Риму почео је као одвјетник синова тадашњег краља Анка Марција. По краљевој смрти успио је увјерити народну скупштину да га изаберу за краља.

Луције Тарквиније Приск је изградио Цирцус Маxимус, зграду за коњичке утрке, успио је с каналима послије једне велике поплаве исушити мјесто за Римски Форум. Од великих дјела му се још приписује изградња Јупитеровог храма на Капитолу.

За врије своје владавине, ратовао је са Сабињанима које је и успио побиједити. Освојио је градове Цорницилум, Фирулеа, Цамериа, Црустумериум, Америцола, Медуллиа и Номентум. Послије сваког рата, враћао се у Рим с плијеном. Увећао је центурије на 1800 људи, а Сенат за слиједећих сто чланова из нижег сталежа, међу којима и обитељ Октавијани.

Послије тридесет осмогодишње владавине, Тарквинија I. су убила два сељака са сјекиром, по наређењу синова Анка Марција. Захваљујући краљици Танакилији, која је открила убојство, за његовог насљедника изабран је његов зет Сервије Тулије.

Луције Тарквиније Приск на Wикимедијиној остави