Окрузи Француске
Округ или арондисман (француски: аррондиссемент) је израз који се користи за два облика административног подручја у Француској. Први одговара политичкој подподјели департмана, а други се користи као назив за подподјелу одређених опћина у којима живи већи број становништва.
 Овај чланак дио је серије чланака на тему
Административна подјела Француске |
|
(укљ. прекоморске регионе) |
|
(укљ. прекоморске департмане) |
|
Градови |
|
Остале у прекоморској Француској
Прекоморске заједнице |
Окрузи у департманима
уредиУ Француској, департмани се дијеле у округе, а ти окрузи се дијеле у кантоне, који се дијеле на опћине. Администрацијом округа управља подпрефект, који помаже префекту департмана. Подпрефекти се не бирају изборима, него их на дужност поставља Предсједник Француске.
Повијест
уредиПринцип округа је је неколико пута предложен за вријеме Старог режима (анциен Рéгиме). Прва особа која га је предложила био је интендант Бретање, Цазе де Ла Бове у дјелу Мéмоире цонцернант лес субдéлéгуéс де л'интенданце де Бретагне, 1775. Окрузи су створени законом Лои ду 28 плувиôсе (17. вељаче 1800.) и тиме замијенили дистрикте. Неко вријеме, а посебно за вријеме Треће Републике, окрузи су служили као изборне јединице.
У Француској тренутно постоји 342 департманска округа. Већина департмана има три или четири округа. Паришки департман и территоире де Белфорт имају само један округ, док департман Моселле има девет.
Окрузи у опћинама
уредиОпћински окрузи у Француској, су подручја на које се дијеле неке опћине, те су тиме најнижи облик управне јединице у Француској. Сваком опћином у Француској управљају Опћинско вијеће (цонсеил муниципал) и начелник или градоначелник (маире). Због њихове величине, опћине Париз, Лyон и Марсеилле су подјељене у 20, 9 и 16 опћинских округа. У Марсеиллеу су окрузи окупљени у секторе (сецтеурс), а сваки се сектор састоји од два округа, те је град подијељен на 8 сектора.
Сваки опћински округ, или сектор у Марсеиллеу има Окружно вијеће (цонсеил д'аррондиссемент), којим пресједа начелник округа (маире д'аррондиссемент).
Једна трећина Окружног вијећа се састоји од опћинских вијећника, изабраних на нивоу опћине, а двије трећине од окружних вијећника, изабраних на нивоу тог округа. Начелника округа изабире Окружно вијеће, те он мора бити опћински вијећник.