Препродаја улазница

Препродаја улазница је активност приликом које нека особа, група или организација масовно купује улазнице за неку јавну приредбу (театарска представа, спортска утакмица, концерт и сл.) како би их накнадно продала заинтересираним гледатељима уз већу цијену и тако остварила профит. Претпоставка за исплативост такве активности је стално или умјетно повећана потражња, па се препродаја улазница може схватити као манипулирање тржиштем. Због различитих сигурносних аспеката те активности, поготово везаних уз спортски хулиганизам, велики број законодавстава забрањује или различитим мјерама настоји ограничити препродају улазница, које се обично сматрају дијелом црне или сиве економије.

На простору бивше Југославије је препродаја улазница у другој половици 20. вијека била посебно изражена приликом приказивања филмова у кино-дворанама за које је, посебно када су у питању били холлywоодски блоцкбустери и слични атрактивни наслови, потражња у правилу била већа од понуде. У Београду се за такву активност користио израз тапкарење, а препродавачи звали тапкарошима; у Загребу и другдје се користио израз шверцери карата.