Сисак

Град Сисак броји 35 градских насеља:

Сисак спада међу најстарија насеља сјеверозападне Хрватске, будући да се трагови његове урбане насељености могу пратити све до 4. стољећа пне. Ипак, већ и прије знакова урбаног насеља овај су крај обитавала људи, те су приликом археолошлих истраживања неђени праповијесни остаци оруђа и кипића идола.

У 4. стољећу пне. у ово подручје проваљују Келти из племена Сегестани (грч. Сегестанои) те се мијешају с Илирским старосједиоцима, а заједничком насељу дају своје име - Сегестица. Чини се да је овај град, смјештен с десне обале Купе, тада био највећи град западног дијела Панонске низине.

Римљани су у више наврата покушавали освојити Сегестицу, но то има је пошло од руке тек 35. пне., кад млади Октавијан, који ће касније постати римски цар Октавијан Аугуст, након једномјесечне опсаде, с војском од 12.000 људи, осваја келтско-илирски град, а с лијеве обале Купе оснива римски војни логор - Сисцију. Овај је логор убрзо добио статус града, а његов је земљописни положај придонио јачању војног, прометног и управног значења тога урбаног средишта, а особито развоју трговине и обрта. Римска је Сисција имала луку на Купи, а од средине 3. стољећа и ковницу новца који се користио на читавом подручју Римског Царства (неколико је примјерака новца кованог у Сисцији нађено чак у Палестини), будући да су га обично користиле војне постројбе. Усто, уз обалу Купе биле су смјештене и терме. Такођер се на подручју античке Сисције претпоставља постојање јавних грађевина намјењених за забаву становништва, као што су примјерице театар и амфитеатар.

Археолошка истраживања с краја 20. и почетка 21. стољећа донијела су на видјело и дијелове градских зидина, особито њихов крајњи сјеверни и јужни дио. Из тога су раздобља познати тлоцрти многих грађевина које се налазе испод данашњег средишта града, а у Градском музеју, као и у приватним збиркама Сишчана могу се наћи бројне кованице, геме и »римске цигле«, као и дијелови керамичких посуда.

У доба цара Диоклецијана, римска провинција Панонија подијељена је 297. на четири дијела, а Сисција постаје главним градом провинције Паннониа Савиа (Савска Панонија).

Кршћанство се рано јавља у овом подручју. У Сисцији је већ крајем 3. стољећа сједиште бискупије. Први нама познати бискуп био је Квирин, који је био бискуп од 284. до 303., а за вријеме Диоклецијановог прогона кршћана ухваћен је и мучен. На концу је бачен у ријеку Сибарис (мађ. Гyöнгyöс) у данашњој Мађарској. Св. Квирин је заштитник града Сиска, а његов је благдан, 4. липња, Дан града.

У 4. стољећу почео је блиједити сјај Сисције, а након пропасти Римског царства потпуно је запуштена. Доласком Хрвата у 7. стољећу град се поново буди и расте, а хрватски кнез Људевит Посавски овдје столује почетком 10. стољећа, утврђује град, те се од 819. до 822. бори се против Франака.

Нема точних података о тренутку кад је престала постојати Сисачка бискупија (премда никад није службено укинута), но претпоставља се да је то било тијеком 10. стољећа, те ће 1094. оснивањем Загребачке бискупије Сисак постати феудални посјед загребачког бискупа, који ће га потом, 1215., поклонити Загребачком каптолу. У вријеме хрватско-угарског краља Беле IV. Сисак добија статус градске опћине с градском управом и судом. Сисак се отада развија као трговиште и сједиште жупаније, чијег је жупана Каптол бирао сваке године на Ловријенчево.

Сисак (Сисциа) је обиљежен на средњовјековним картама свијета, Ебстофорској из 1235. и Херефорској из 1280. године.^[1]

Главни чланак: Битка код Сиска

1591. године турски султан Мурат III. именује Хасан-пашу Предојевића босанским беглербегом, а упади Турака према западу, па и према Сиску и Туропољу, све су чешћи. Након пада Бихаћа, Сисак долази у незавидан положај. Ускоро су се Турци, њих око 12.000, почели окупљати код Петриње чије су зидине биле спаљене одлуком Хрватског сабора, а кршћанску војску, која се састојала од око 5.000 Хрвата, Нијемаца и Словенаца, предводе бан Тома Бакач Ердöдy, војвода Рупрецхт Еггенберг и Андрија Ауерсперг.

У сисачкој тврђави (данас се назива Стари град) што је већ раније изграђена уз помоћ грађевинског материјала из старе Сисције, налазило се свега 800 бранитеља које су предводили каноници Блаж Ђурак и Матија Финтић. 22. липња 1593. одиграла се велика битка у којој је погинуо сам Хасан-паша Предојевић, као и велики дио његове војске. Ова је битка била прекретница која је назначила заустављање турског продирања даље у Еуропу, а имала је и особити психолошки утјецај, јер је њоме по први пута након Крбавске битке успостављена равнотежа на хрватско-турској граници. Еуропу је убрзо обишао и тискани летак на којем је била приказана прва велика побједа уједињених кршћанских снага Средње Еуропе против турске војске, а заповједнике кршћанске војске похвалили су папа Клемент VIII., њемачки цар Рудолф II. и шпањолски краљ Филип II.

Повлачењем Турака из ових крајева, по��етком 18. стољећа, престаје и дуготрајна стагнација у развоју града. Поновно се отварају трговачки путеви, а град постаје све значајнији као ријечна лука. Управо ће ријечно бродарство постати његовим симболом.

У 18. и 19. стољећу град је подијељен ријеком Купом, те се његов живот одвија у два одвојена насеља, која међусбно нису имала много веза. С лијеве обале Купе наставља се развијати Цивилни Сисак (називан касније и Стари Сисак) који још увијек припада Каптолу, а с десен обале ријеке расте Војни Сисак (називан и Нови Сисак или Пречки Сисак) који је био под управом Банске крајине.

На почетку овог раздобља Сисак је малено насеље, а становништво живи у дрвеним кућама тичиног покупског стила градње, смјештеним уз обалу Купе, која је први извор зараде, због луке, али и због сплаварења и риболова. Прва зидана грађевина, након зидања Старог града у 16. стољећу, сада је жупна црква св. Крижа, на мјесту гдје су некад завршавале јужне зидине старе Сисције и гдје је у римско доба био градски форум.

29. листопада 1838. Каптол загребачки доноси повељу којом Сисак постаје слободно трговиште са својим статутом, печатом и грбом. Већ од 1828. Сисак има и своју урбанистичку систематизацију која почива на регулаторној основи града што ју је израдио архитект Иван Фистровић. Тај је план предвиђао наставак раста града према растеру улица које су у темељу почивале на распореду улица древне Сисције. Стога ће и остаци Сисције остати закопани испод каснијег града, а до сазнања о њима долазит ће се поступно приликом каснијих грађевинских радова. Фистровићев план улица предвиђа четири уздужне улице (сјевер-југ), које прате обалу Купе. Без обзира на њихове касније називе, који су се мијењали с политичким промјенама, Сишчани их увијек зову једноставно Прва, Друга, Трећа и Четврта улица (бројећи од Купе). Ове су четири улице међусобно повезане уз помоћ више попречних улица.

Уз обалу Купе почињу расти житна складишта, ако и остале трговачке зграде, које ће битно одредити изглед и данашњег града. Трговци су се међусобно натјецали, не изгледом својих кућа, него изгледом и квалитетом градње складишта, те ће она постати готово статусни симбол. Тек ће се након тога мислити на изградњу градских палача, а граде их опет имућни трговци који су у свему имали одлучујућу улогу у граду.

Први дрвени мост на ријеци Купи изграђен је тек 1862., а кад је преоптерећен прометом дотрајао, замијенио га је 1934. зидани мост, који ће постати један од симбола града, а Сишчани ће га назвати Стари мост. У вријеме кад је бетон већ био у широкој упораби, овај је мост изграђен од традиционалних сисачких материјала, камена и опеке, те се истиче својим складним облицима.

Године 1874. коначно су уједињени Цивилни и Војни Сисак под јединствену управу, а први градоначелник јединственога и отада слободног краљевског града био је угледни трговац Фрањо Ловрић. Кроз 25 година свога градоначелниковања постао је једна од најомиљенијих особа у граду, а Сисак је од трговачко-обртничког средишта успио довести до сувременог изгледа и до контура које су у средишту града и данас препознатљиве.

1862. изграђена је и прва жељезничка пруга у Хрватској, која је повезивала Сисак и Зидани Мост, а суоднос ријечног и жељезничког промета постаје претпоставка снажног индустријског развоја града.

Начином на који су се из угарских интереса развијале Мађарске жељезнице, Сисак је остао изван главних прометних токова, што је ослабило положај трговине, али и довело до значајног развоја индустрије. Индустријска постројења, која су особито никла након Првог свјестког рата, грађена су изван старе градске језгре, а особито на Цапрагу, гдје се смјешта постројење Схелла, а у близини и оно за прераду жељеза. Око њих су убрзо израсла и приградска насеља, која се начином изградње битно разликују од дотадашње слике Сиска.

Други свјетски рат није заобишао ни Сисак, гдје је 22. липња 1941. основан и први партизански одред на подручју бивше Југославије (види: Дан антифашистичке борбе). Пред крај рата град су бомбардирали Савезници, а особито његова приградска насеља, жељезничку пругу и индустријска постројења која су готово у потпуности уништена. Нијемци су, приликом повлачења, намјеравали срушити и Стари мост, но неколико је Сишчана омело ту њихову накану.

Након рата започела је убрзана обнова и индустријализација града, а главне гране остају металургијска, кемијска, прехрамбена и дрвна индустрија. Велику важност и даље има сисачка лука. У вријеме Хрватског прољећа у Сиску је била изузетно жива политичка активност, будући да су у граду били моћни припадници обију страна. Опћенито су »прољећари« били окупљени око Рафинерије и њезине управе, а њихови противници око Жељезаре, што је одражавало и националну структуру запослених у тим подузећима. 1951 године направљен је аеродром Људевит Гај Сисак Аеродром.

У Домовинском рату поновно су дошла под удар индустријска постројења, особито сисачка Рафинерија, али и стамбене зграде и цркве, а многи су Сишчани погинули. У граду је имала своје сједиште постројба »Громови«. Петриња, која је удаљена тек нешто више од 10 км, била је окупирана, а Сисак је био под готово непрекидном опћом опасности.

У послијератном раздобљу, кроз претворбу, присутност тешке индустрије у граду није олакшала транзицију, те су многи остали без посла. Особито је за то раздобље карактеристичан случај Жељезаре и вишеструки покушаји њезина спашавања.

• Свети Квирин Сисачки
• Људевит Посавски
• Стјепан Блажевић, ногометаш
• Јанко Бобетко, генерал Хрватске војске
• Фран Бубановић, кемичар
• Горан Девић, филмски режисер
• Дарко Драженовић, спортски новинар
• Ката Думбовић, судионица Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије
• Никола Фуггер, правник и политичар
• Вера Грозај, пјевачица и сопран
• Бошко Грубић, редатељ, продуцент, пјевач, складатељ
• Десидериус Хампел, СС-овац
• Бено Хеисз, рабин синагоге у Сиску
• Паула Херзбергер, глумица
• Владо Јанић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије
• Мирослав Кирин, књижевник
• Хрвоје Класић, хисторичар
• Стјепан Ламза, ногометаш
• Владимир Лаxа, аустроугарски генерал у Првом свјетском рату и подмаршал Хрватског домобранства
• Владимир Мајдер, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе
• Вељко Маричић, глумац
• Адела Милчиновић, домовинска и исељеничка књижевница, дипломатица и феминисткиња
• Мирослав Милетић, складатељ и виолинист
• Маријан Мрмић, ногометаш
• Антун Најжер, љекар, усташа и ратни злочинац
• Фрањо Огулинац, борац у Шпањолском грађанском рату, југославенски партизан и народни херој Југославије
• Драго Париповић, атлетичар маратонац
• Антун Радић, знанственик, књижевник, преводитељ, публицист, социолог, етнограф и политичар
• Павле Радић, политичар
• Леон Радошевић, кошаркаш
• Мика Шпиљак, партизан, комунист и предсједник предсједништва СФРЈ
• Милан Стеинер, сликар
• Славко Стриегл, сликар
• Давор Сведружић, глумац
• Зринка Тамбурашев, кемичарка
• Бисера Велетанлић, џез певачица
• Даворко Видовић, политичар
• Маријан Влак, ногометни тренер
• Александар Wитек, шаховски мајстор и архитект
• Бено Зупанчич, књижевник

Музеј с археолошким поставом и галеријом, театар, неколико кино-дворана, глазбена школа с концертном двораном, те низ познатих хрватских умјетника, стварају окружје у којем уживају Сишчани и њихови гости.

У Сиску је 2. листопада 1839. године приказана драма на хрватском језику и штокавском нарјечју Јуран и Софија или Турци под Сиском Ивана Кукуљевића Сакцинског. До тог времена представе су извођене на њемачком или мађарском језику.

Од 1999. године у граду се одржава Међународни фестивал дјечјих казалишта Маслачак.

Град Сисак је традиционално везан уз спортске активности, а за нагласити је повијесни значај неких спортских грана које су у Сиску први пута организиране, не само на подручју Републике Хрватске него и овом дијелу Еуропе. Међу таквим спортовима треба истакнути коњички спорт на подручју Галдова, које је данас дио градске језгре.

Име града Сиска везано је и уз први циклистички клуб, прву хокејашку утакмицу, гомбалачки спорт (хрвање), као и најстарији ногометни клуб на подручју Републике Хрватске, који и данас врло успјешно дјелује.

ХНК "Сегеста" основан је далеке 1906. године и у дугогодишњем дјеловању овај спортски колектив прошао је сва лигашка натјецања. Од 1992. до 1997. године члан је 1. хрватске ногометне лиге, а од 1997. наступа у 2. ХНЛ. У "Сегести тренира Антонио Лулић.

Уз ногомет, који се игра на овом подручју готово стољеће, те шах који у 1998. години биљежи 90 година организираног дјеловања, Сисак је познат и по куглачком, ронилачком, кошаркашком, као и борилачким спортовима, чији се представници натјечу у 1. односно 2. лигама и постижу запажене спортске резултате.У Сиску дјелује и Ругбy цлуб "Сисак" који биљеже знаметите успјехе на натјецањима у Хрватској.

Укупан спортски живот одвија се на спортским објектима који су у саставу Спортско-рекреацијског центра "Сисак", градском ногометном стадиону, затвореном олимпијском базену с дворанским просторима, отвореном клизалишту, четверостазној аутоматској куглани, те објектима који су изван спортске установе, ногометном стадиону "Металац", спортској дворани "Брезовица", као и отвореним и затвореним спортским теренима подузећ�� за спортску дјелатност "Силаx" д.д. и спортским дворанама. Култура у сугласју с богатом повијешћу чини темељ друштвеног живота.

Основне школе:

• ОШ 22. липња
• ОШ Викторовац
• ОШ Браћа Бобетко
• ОШ Иван Кукуљевић Сакцински
• ОШ Браћа Рибар
• ОШ Галдово

Средње школе:

• Гимназија Сисак
• Економска школа Сисак
• Техничка школа Сисак
• Индустријско-обртничка школа Сисак
• Обртничка школа Сисак
• Угоститељско-трговачка школа Сисак
• Медицинска школа Сисак

Дислоцирани стручни студији:

• Пословна економија (организира Економски Факултет Загреб)
• Примјена информацијске технологије у пословању (организира Факултет организације и информатике, Вараждин)

Високошколска наобразба:

• Свеучилиште у Загребу - Металуршки факултет, Сисак

село Стари Брод на обали ријеке Купе има стару дрвену капелицу стару више од 300 година

• Катица Мргић, Живот на води, Градски музеј Сисак, Сисак 2001.
• Буовац Марин: Ампхитхеатрес ин тхе Републиц оф Цроатиа, 13тх Аннуал Меетинг оф тхе Еуропеан Ассоциатион оф Арцхаеологистс, Свеучилиште у Задру, Задар 2007.

• Службене странице
• Портал града Сиска