Star Wars: Episode V – The Empire Strikes Back

Ратови звијезда V: Империј узвраћа ударац (енг. Стар Wарс Еписоде V: Тхе Емпире Стрикес Бацк) је СФ филм из серијала Звјездани ратови. Тај филм је кренуо у дистрибуцију као други, а кронолошки је пети дио саге. Режирао га је Ирвин Керсхнер, а главне улоге тумаче Марк Хамилл, Харрисон Форд, Царрие Фисхер и Биллy Дее Wиллиамс. Сценариј су написали Леигх Брацкетт и Лаwренце Касдан, док је режисер првог филма, Георге Луцас, препустио режију Керсхнеру те заузео позицију продуцента.

Стар Wарс Еписоде V: Тхе Емпире Стрикес Бацк
кино постер
РежијаИрвин Керсхнер
ПродуцентГарy Куртз
Георге Луцас
(извршни)
Рицк МцЦаллум
(Специјално издање)
СценариоПрича:
Георге Луцас
Сценариј:
Леигх Брацкетт
Лаwренце Касдан
УлогеМарк Хамилл
Харрисон Форд
Царрие Фисхер
Биллy Дее Wиллиамс
МузикаЈохн Wиллиамс
ФотографијаПетер Сусцхитзкy
МонтажаПаул Хирсцх
Дистрибуција20тх Центурy Фоx
Луцасфилм
Датум(и) премијере1980.
Трајање124 мин. (оригинално издање)
127 мин. (специјално издање)
Земља Сједињене Државе
Језикенглески
Буџет$33,000,000
Wеб страницаhttp://www.starwars.com/episode-v
Кронологија
Претходи: Сл(иј)еди:
Ратови звијезда IV: Нова нада Ратови звијезда VI: Повратак Једија
Стар Wарс Еписоде V: Тхе Емпире Стрикес Бацк на Интернет Мовие Датабасе

Филм је био јако популаран и хваљен, а до 2007., у САД-у је у кинима зарадио 290,475,751 $, а у свијету 538,375,067 $,[1] чиме је и даље један од најуспијешнијих филмова свих времена.

Сажетак

уреди

Премда су побуњеници против Галактичког Империја онемогућили изградњу убојите Звијезде смрти, зли је Император помоћу Дартх Вадера и своје надмоћне војске успио потиснути републиканске снаге. Оне су, предводене принцезом Леиом, ново уточиште нашле на снијегом и ледом окованом планету Хотху како би се што боље оспособиле за одлучујући обрачун с Империјем. Но, Хан Соло иако га уз принцезу веже много више од суборачке лојалности, жели напустити републиканске редове. У тој га немјери спријечи нестанак Лукеа Скywалкера којему се укаже дух Бена Кенобија. Након рације империјских војника, побуњеници бје��е са планета и њихови се путеви раздвајају.

Луке одлази на тајанствени планет како би га тренирао остарјели Једи ванземаљац Yода. С друге стране, Хан, Леиа, Ц3ПО, Р2Д2 и Цхеwбацца бјеже од империјских свемирских бродова у Милленниум Фалцону те се сакрију у појасу астероида. Након тога, одлазе у град на облацима гдје сретну Хановог старог пријатеља, Ланда. Међутим, тај се испостави као издајица те их тамо ухапсе империјске снаге а појави се и задовољни Дартх Вадер. Луке одлази тамо како би их спасио, те улази у израван сукоб ласерским мачем са Вадером у енергетској станици. Тамо му Вадер објави да је он заправо његов отац. Шокирани Луке са баци кроз вентилатор, али га успију спасити Хан и екипа у Фалцону, након што је Ландо ипак одлучио стати на њихову страну и против империја. Гледајући свемир у броду, јунаци размишљају како се борба даље наставља.

Глумци

уреди

Продукција

уреди

Филм Ратови звијезда IV: Нова нада Георгеа Луцаса премашио је сва очекивања - у смислу профита, његовог револуционарног утјецаја на филмску индустрију те његовог неочекиваног одјека као културни феномен.[2] Луцас је тим филмом увидио прилику да постане неовисан од холивудске филмске индустрије кроз финанцирање наставка Империј узвраћа ударац уз помоћ кредита и зараде од претходног филма, што иде против начела многих холивудских продуцената.[2] Сада у потпуној контроли своје франшизе Звјезданих ратова, Луцас је одлучио не режирати Империј због његове продуцентске улоге, укључујући и надзор над својим специјалним ефектима твртке Индустриал Лигхт & Магиц (ИЛМ) и руковања финанцирања. Луцас је понудио улогу редатеља Ирвину Керсхнеру, једном од својих бивших професора на УСЦ Сцхоол оф Цинема-Телевисион.[3] Керсхнер је испочетка одбио, наводећи да наставак никада не би могао задовољити квалитету или оригиналност првог филма. Међутим, Керсхнер је касније ипак назвао свог агента и затражио да прихвати посао. Осим тога, Луцас је запослио Лаwренцеа Касдана и Леигх Брацкетт за писање сценарија заснованог на његовој оригиналној причи.[2][4] Брацкетт завршава нацрт у вељачи 1978., прије смрти од рака, а Луцас је написао други прије запошљавања Касдана, који га је задивио својом сценаријем за Отимачима изгубљеног ковчега.[5]

Империјске дивовске АТ-АТ ходалице у битци на планету Хотх су створене помоћу „стоп мотион“ анимације.[2] Први филм је представљао изазов за екипу задужене за специјалне ефекте, а Империј је био још комплициранији потхват, не само у стварању локација, него и борбе на леденом планету и граду који плута међу облацима. За борбене сцене на леденом планет Хотху, почетна намјера била је да се користи блуесцреен за композитне империјалне ходалице - у још увијек оригиналним снимкама са сета. Умјесто тога, умјетник је одлучио сликати пејзаже, што је резултирало ходалицама које су снимљене у „стоп-мотион“ анимацији испред крајолика слика [2] Оригинални дизајн за АТ-АТ су, према Пхилу Типпетту, "велика оклопна возила с котачима". Многи вјерују да је завршни дизајн инспириран контејнером дизалице Луке Оакланд, но Луцас је то порицао.[6]

У дизајнирању Једи господара Yоде, Стуарт јр. Је одлучио користити своје лице као модел и додао боре Алберта Еинстеина за појаву изузетне интелигенције.[7] Позорнице за Дагобах изграђени су пет стопа изнад позорнице, чиме су луткари пузали испод и држали Yода лутку. Проблем је представљала комуникација с Франком Озом који је био испод позорнице и није могао чути екипу и Марка Хамилла изнад.[8] Хамилл касније је изразио своје неслагање због томе што је мјесецима био једини људски лик постављен на том мјесецима; осјећао се као обичан елемент на скупу животиња, стројева и реквизита. Керсхнер је касније похвалио Хамилла за његову изведбу и интеракцију с луткама.[2]

 
Скица тзв. "Пробе дроида"

Снимање је почело у Норвешкој, на ледењаку Хардангерјøкулен у близини града Финсе, дана 5. ожујка 1979. Као и код снимања филма Нова нада, гдје се продукција у Тунису подударала с највећом олујом у посљедњих 50 година, вријеме је и ту било против филмске екипе. Док је снимао у Норвешкој, наишли су на најгору зимску мећаву у посљедњих педесет година. Температуре су пале на -28,9 °Ц а пало је и 5,5 м снијега.[2] Једном приликом, посада није могла изаћи из својег хотела. Они су снимили сцену у којој Луке излази из Wампа пећина отварањем хотелских врата и снимањем Марка Хамилла у снијегу, док је посада остала унутар зграде.[2] Била је незнатна промјена на Хамиллову лицу након његове прометне несреће која се догодила између снимања филма Нова нада и Империј узвраћа ударац, иако је Луцас сматрао да је Лукеу дуго вријеме борби у побуни било довољно објашњење.[9] Продукција се потом преселила у Елстрее студио у Лондону 13. ожујка, [12] гдје је више од 60 сета саграђено, двоструко више од броја који се користе у претходном филму.[2] Пожар у сијечњу на позорници 3 (за вријеме снимања Исијавања Станлеyја Кубрицка) изазвао је неконтролирано повећање буџета од 18,5 милијуна долара на 22 милијуна долара, а до српња прорачун је скочио за додатних 3 милијуна $. Снимање је завршено до средине рујна.

Једна незаборавна размјена дијалога била је дјеломично импровизирана. Изворно, Луцас је написао сцена у којој принцеза Леиа исповиједају своју љубав Хан Солу, с Хан је одговорио: "Ја те волим превише." Харрисон Форд је осјетио да карактеризација није била искрена, а Керсхнер се сложио. Након неколико покушаја, Керсхнер је Форду рекао да импровизира на лицу мјеста. Дакле, Форд промијенио Солину реченицу у "Знам."[2]

 
Макета свемирског брода и обожаватељи са костимима из филма

Тијеком продукције, чињеница да је Дартх Вадер Лукеов отац се држала под велом тајне. Као и остатак посаде, Давид Проwсе, који је говорио све Вадерове дијелоге тијеком снимања, добио је лажне странице сценарија које су садржавале дијалог у којем овај каже: "Оби-Wан је убио твог оца."[10][11] До филмске премијере, само Георге Луцас, Ирвин Керсхнер, Марк Хамилл и Јамес Еарл Јонес су знали стварни крај. Јонес је касније извијестио да је његова првотна реакција на ту реченицу била: "Ох, он лаже!" [2]

Ради очувања драматичности тијеком отварања својих филмова, Луцас је хтио да не буде уводне шпице, него само одјавне шпице. Иако је то данас чест случај, то је био врло необичан избо�� у то вријеме. Цех сценариста и Цех редатеља су то дозволили за први филм, али када је Луцас иста ствар поновио за наставак, они су му приписали новчану казну од преко $ 250,000 те су чак покушали повући филм из кина. Да би заштитио својег редатеља, Луцас је платио све. Резултат осјећаја фрустрације и прогона због тога довела су до његовог одустајања од чланства Цеха редатеља, сценариста и удруге Мотион Пицтуре Ассоциатион.[2]

Империј узвраћа ударац је на крају завршио са буџетом од 33.000.000 долара,[12] што га је тада чинило једним од најскупљих филмова својег времена с прорачуном три пута већим од „Нове наде“. Након што је банка запријетила да ће повући свој кредит, Луцас је био присиљен да приступи студију 20тх Центурy Фоx. Луцас је направио договор да студио осигура кредит у замјену за плаћање студију више новца, али без губитка његових права на наставак и мерцхандисинг.[2]

Награде

уреди

Критике

уреди

Наставак Ратова звијезда обогаћен је димензијом зачудности и лирике, што је недостајало у оригиналу, а ликови су приказани с потпунијим емоционалним склоповима и комплекснијим међусобним односима. Но прича је препуна већ виђених и препознатљивих рјешења, посебице у сценама зрачних борби и акције, па је при свршетку филма серијал већ прилично заморан.

Са спектакуларним почетком и можда слабим завршетком, трилогија Ратови звијезда је одлична свемирска опера са другим дијелом, Империј узвраћа ударац, који је најбриљијантнија и најбоље испричана нарација исте до данас. Ово је доиста одличан примјер знанствено-фантастичног ремек-дјела које наставља постављати нове стандарде за наставке до данашњег дана.

– Фелиx Васqуез Јр.[14]

Империј узвраћа ударац је најбољи од три филмова из серијала Ратови звијезда, и најпровокативнији у размишљању. Након веселе свемирске опере првог филма, овај нас гура у таму па чак и очај, те се предаје потпуно тајновитости приче. Због емоција побуђених у Империју цијели серијал узима мистичну квалитету која одзвања натраг у први и напријед у трећи дио. Ово је срце серијала...Ово је визуална екстраваганца од почетка до краја, један од највећих визионарских и инвентивних филмова.

Извори

уреди
  1. „Тхе Емпире Стрикес Бацк (1980)”. Боx Оффице Мојо.цом. Приступљено 27. 07. 2006. 
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 Емпире оф Дреамс: Тхе Сторy оф тхе Стар Wарс Трилогy Стар Wарс Трилогy Боx Сет ДВД доцументарy, [2005]
  3. „Бехинд тхе Сценес: Тхе Емпире Стрикес Бацк”. Америцан Цинематограпхер. Приступљено 02. 03. 2007. 
  4. „Стар Wарс: Еписоде V - Тхе Емпире Стрикес Бацк (1980)”. Интернет Мовие Датабасе. 2007. Приступљено 18. 02. 2007. 
  5. Марцус Хеарн (2005). „Цлиффхангинг”. Тхе Цинема оф Георге Луцас. Неw Yорк Цитy: Харрy Н. Абрамс Инц. стр. 122–7. ИСБН 0-8109-4968-7. 
  6. Петер Хартлауб (27. 06. 2008.). „Нах, дуде, тхеy wерен'т цранес, тхеy wере гарбаге труцкс”. Сан Францисцо Цхроницле. Приступљено 27. 06. 2008. 
  7. Ницк Малеy. „А трибуте то Стуарт Фрееборн”. Архивирано из оригинала на датум 2016-04-13. Приступљено 16. 02. 2007. 
  8. „Стар Wарс Трилогy ДВД Супер-Феатуре”. Ундергроунд Онлине. Архивирано из оригинала на датум 2007-04-27. Приступљено 16. 02. 2007. 
  9. Стар Wарс Еписоде V: Тхе Емпире Стрикес Бацк ДВД цомментарy феатуринг Георге Луцас, Ирвин Керсхнер, Бен Буртт, Деннис Мурен анд Царрие Фисхер, [2004]
  10. Цхрис Цхиарелла (2004). „Марк Хамилл Интервиеw”. Хоме Тхеатер. Архивирано из оригинала на датум 2009-08-09. Приступљено 13. 02. 2007. 
  11. Далтон Росс. „Сецретс анд Једис”. ЕW.цом. Архивирано из оригинала на датум 2014-08-17. Приступљено 16. 02. 2007. 
  12. „Бусинесс Дата фор Стар Wарс: Еписоде V - Тхе Емпире Стрикес Бацк (1980)”. Интернет Мовие Датабасе. 2007. Приступљено 18. 02. 2007. 
  13. Вечерњи лист; Тко гледа, зло не мисли; 5. 12. 1997.
  14. Фелиx Васqуез Јр.. „Тхе Емпире Стрикес Бацк”. Цинема Цразед. Архивирано из оригинала на датум 2012-06-23. Приступљено 1. коловоза 2012. 
  15. Еберт, Рогер (21. 2. 1997.). „Тхе Емпире Стрикес Бацк”. Рогер Еберт.цом. Архивирано из оригинала на датум 2012-11-16. Приступљено 26. 07. 2006. 

Вањске везе

уреди