Silikati

Silikati su soli silikatne kiseline. Oni su najbrojnija grupa minerala.

Najveći broj stena izgrađen je od silikata. U svim silikatima se javljaju stabilne grupe silicijum oksida (SiO₄) koje grade mali joni silicijuma i veliki joni kiseonika.
Druga karakteristična osobina silikata je mogućnost zamene u kristalnoj rešetki jona silicijuma jonom aluminijuma. Takvi silikati nose naziv aluminosilikati
Osnovni sastojci silikata su: kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožđe, kalcijum, magnezijum, natrijum i kalijum. U silikatima se mogu javiti i litijum, berilijum, barijum i mangan. Često se u silikatima javlja i voda, nekada i vodonik.
U sastav nekih silikata ulazi veliki broj elemenata tako da je njihov sastav često veoma složen.

Vrste silikata

Minerali silikati

Silikati su podeljeni prema načinu na koji su (SiO₄) tetraedri povezani na:

nezosilikate - npr. olivin, granati
sorosilikate - npr. epidot
ciklosilikate - npr. beril, turmalin
inosilikate(jedna traka)- npr. pirokseni
inosilikate(dve trake)- npr. grupa amfibola
filosilikate - npr. grupa liskuna, grupa glina, grupa serpentina, grupa talka, grupa hlorita
tektosilikate - npr. kvarc, zeolit, feldspat

Nezosilikati

Nezosilikati imaju svoje SiO₄^2- tetraedre izolirane kao otoke u moru kationa.

grupa Fenakita:
- Fenakit
- Willemit

grupa Olivina:
- Forsterit
- Fajalit

grupa Granata:
- Pirop
- Almandin
- Spesartin
- Grosular
- Andradit
- Uvarovit

grupa Cirkona:
- Cirkon
- Torit
- Uranotorit

grupa Humita
- Humit
- Kondrodit

Silikati s dodatnim anionom (= nezosubsilikati):

grupa Al₂SiO₅
- Andaluzit
- Kijanit ili Disten
- Silimanit

grupa Titanita
- Titanit
- Kloritoid

Sorosilikati

Sorosilikati imaju izolirane dvostruke silikatne tetraedre u kojima je omjer silicija i kisika 2:7, tj. Si₂O₇.

grupa Epidota:
- Zoisit
  - Aniolit
  - Tanzanit
  - Tulit
  - Kromov zoisit
- Klinozoisit
- Epidot
  - Pijemontit
- Alanit

Ciklosilikati

Ciklosilikati imaju prstenastu strukturu vezivanja tetraedara, u kojima je omjer silicija i kisika 1:3 (Si_xO_3x). Prstene može činiti 3, 4 ili 6 (SiO₄)-tetraedara.

grupa Benitoita

grupa Aksinita
- Feroaksinit
grupa Berila - ciklosilikati s anionskom grupom [Si₆O₁₈]
- Beril
- Indijalit
- Bazzit
grupa Kordijerita
- Kordijerit
- Sekaninait
grupa Turmalina
- - Ahroit
  - Indigolit
  - Rubelit
  - Sibelit
  - Verdelit
- Dravit
- Elbait
- Šerl
grupa Dioptasa

Inosilikati

Inosilikate čine jednostruki ili dvostruki lanci silikatnih tetraedara u kojima je odnos silicija i kisika 1:3 kod jednostrukih, odnosno 4:11 kod dvostrukih lanaca.

Inosilikati s jednostrukim lancima tetraedara

grupa Piroksena
- Enstatit:
  - Enstatit
  - Broncit
  - Hipersten
  - Ferosilit

- serija čvrstih otopina diopsid-hedenbergit:
  - Diopsid
  - Hedenbergit
  - Augit
  - Omfacit
- Kalcijsko-natrijski pirokseni:
  - Žadeit ili Jadeit
  - Egirin
  - Spodumen

grupa Piroksenoida:

Inosilikati s dvostrukim lancima tetraedara

grupa Amfibola:

Mg, Fe, Mn, Li amfiboli:

- Antofilit - rompski amfibol
- Feroantofilit
- Holmkvistit
- Feroholmkvistit
- Klinoholmkvistit

Ca amfiboli:

- Tremolit:

Na amfiboli:

- Glaukofan
- Ribekit
  - Krokidolit - azbest
- Feroglaukofan
- Arfvedsonit

Monoklinski amfiboli:

Filosilikati

Kod filosilikata silikatni tetraedarski anioni tvore niz paralelnih slojeva, a u tetraedrima je omjer silicija i kisika 2:5.

grupa Serpentina:
- Antigorit
- Krizotil

grupa glina:
- Kaolinit
- Smektiti:
  - Montmorilonit
- Ilit

grupa Tinjaca:
- Muskovit
- Flogopit
- Biotit
- Lepidolit

grupa Klorita

Tektosilikati

Tektosilikati imaju trodimenzionalne okvire silikatnih tetraedarskih aniona u kojima je omjer silicija i kisika 1:2. Ovo je najveća grupa silikata, a njeni minerali čine gotovo 75% kore Zemlje.