7. вијек пне.

Извор: Wikipedija
Датум измене: 22. мај 2020. у 19:16; аутор: Alekol (разговор | доприноси) (→‎Pregled)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Миленијум: 1. миленијум пне.
Вјекови: 8. вијек пне.  7. вијек пне.  6. вијек пне.
Деценије: 690-е пне. 680-е пне. 670-е пне. 660-е пне. 650-е пне.
640-е пне. 630-е пне. 620-е пне. 610-е пне. 600-е пне.
Категорије: РођењаСмрти
НастанциПрестанци

7. вијек пне. почео је првог дана 700. пне. и завршио посљедњег дана 601. пне..

За 7. вијек пне. је био карактеристичан наставак успона Асирског Царства које је под водством Есархадона досегло свој врхунац, покорило сусједну Бабилонију и накратко Египат, поставши прво свјетско царство у хисторији. Асирци су, међутим, у посљедње двије деценије нагло ослабили, а против њих су се успјешно удружили сви њихови сусједи, тако да након пада своје пријестолнице Ниниве нестају с хисторијске сцене. Вакуум убрзо испуња Необабилонско царство које ће покушати постати нова свјетска сила.

Србија. Врхунац Босутске културе која је од половине столећа под утицајем источније Басараби културе, чија керамика постаје популарна на целој босутској територији. Становништво источне Србије и Шумадије полако прелази са земљорадње на полуномадски начин живота а у данашњој Војводини остају при земљорадњи, са већим насељима и кућама. Јужнија Брњичка група је у првим деценијама столећа потиснута са Пештера и Голије од стране полуномада са простора Романија-Дурмитор-Тара-Лим[1] (Гласинац IV). Гласинчани остављају тумуле са сахрањеним, уместо спаљеним, покојницима. Брњица је у ово време и под утицајем северније културе Босут-Басараби, гради насеља на тешко приступачним местима и шири керамику на Скопску котлину.[2]

Догађаји и трендови

[уреди | уреди извор]
Асхурбанипал, краљ Асирије који је створио прву систематски прикупљену библиотеку у Нибива
Приказ Висећих вртова Бабилона из 16. вијека, на слици Мартина Хеемскерцка, с Кулом Бабилонском у позадини.

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Изуми и открића

[уреди | уреди извор]


Деценије и године

[уреди | уреди извор]
700-е пне. 709. пне. 708. пне. 707. пне. 706. пне. 705. пне. 704. пне. 703. пне. 702. пне. 701. пне. 700. пне.
690-е пне. 699. пне. 698. пне. 697. пне. 696. пне. 695. пне. 694. пне. 693. пне. 692. пне. 691. пне. 690. пне.
680-е пне. 689. пне. 688. пне. 687. пне. 686. пне. 685. пне. 684. пне. 683. пне. 682. пне. 681. пне. 680. пне.
670-е пне. 679. пне. 678. пне. 677. пне. 676. пне. 675. пне. 674. пне. 673. пне. 672. пне. 671. пне. 670. пне.
660-е пне. 669. пне. 668. пне. 667. пне. 666. пне. 665. пне. 664. пне. 663. пне. 662. пне. 661. пне. 660. пне.
650-е пне. 659. пне. 658. пне. 657. пне. 656. пне. 655. пне. 654. пне. 653. пне. 652. пне. 651. пне. 650. пне.
640-е пне. 649. пне. 648. пне. 647. пне. 646. пне. 645. пне. 644. пне. 643. пне. 642. пне. 641. пне. 640. пне.
630-е пне. 639. пне. 638. пне. 637. пне. 636. пне. 635. пне. 634. пне. 633. пне. 632. пне. 631. пне. 630. пне.
620-е пне. 629. пне. 628. пне. 627. пне. 626. пне. 625. пне. 624. пне. 623. пне. 622. пне. 621. пне. 620. пне.
610-е пне. 619. пне. 618. пне. 617. пне. 616. пне. 615. пне. 614. пне. 613. пне. 612. пне. 611. пне. 610. пне.
600-е пне. 609. пне. 608. пне. 607. пне. 606. пне. 605. пне. 604. пне. 603. пне. 602. пне. 601. пне. 600. пне.
590-е пне. 599. пне. 598. пне. 597. пне. 596. пне. 595. пне. 594. пне. 593. пне. 592. пне. 591. пне. 590. пне.
Миленијум Вијек
4. пне.: 40. пне. 39. пне. 38. пне. 37. пне. 36. пне. 35. пне. 34. пне. 33. пне. 32. пне. 31. пне.
3. пне.: 30. пне. 29. пне. 28. пне. 27. пне. 26. пне. 25. пне. 24. пне. 23. пне. 22. пне. 21. пне.
2. пне.: 20. пне. 19. пне. 18. пне. 17. пне. 16. пне. 15. пне. 14. пне. 13. пне. 12. пне. 11. пне.
1. пне.: 10. пне. 9. пне. 8. пне. 7. пне. 6. пне. 5. пне. 4. пне. 3. пне. 2. пне. 1. пне.
1.:   1.   2.   3.   4.   5.   6.   7.   8.   9. 10.
2.: 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.
3.: 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
4.: 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Драгослав Срејовић, Културе гвозденог доба на тлу Србије, растко.рс
  2. Историја српског народа, Прва књига - Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), СКЗ Београд 1981, стр. 55-57