Митрофан Бан

Митрофан Бан (на ћирилици Митрофан Бан) (Бока которска, 1841. — Цетиње, 1920.) је био цетињски митрополит и поглавар Црногорске православне цркве од 1884. до 1918.

Митрофан Бан је основну школу похађао у Котору, тада Аустро-Угарска. Епископ Стефан Кнежевић га је заредио у чин ђакона 27. липња 1865. године, а у чин презвитера 2. листопада 1866., потом одлази у Кнежевину Црну Гору. Од 1869. је Митрофан Бан управитељ манастира Морача. Активно је судјеловао у црногорској борби против Турака и ослобађању Колашина.

За митропол��та црногорског је 1884. постављен одлуком кнеза Николе I., рукоположен је ("хиротонисан") 18. травња 1885. у Петрограду. Након хиротоније, руски цар Александар III. примио је у посјет Митрофана и казао му:

• “Мени је такође драго што сте Ви рукоположени за епископа у Русији. То показује духовну везу имеђу Руске и Црногорске Цркве”.

Од 1905. је посланик у Црногорској народној скупштини.

1910. је у писменој захвалници краљу Николи, написао (ориг.):

• “Ваше Краљевско Височанство, Премилостиви Господару, четрдесет година већ је прошло, од како ми је велика срећа у удио пала да ступим на службу Црногорске Цркве – на службу Ваше, Господару, јуначке државе”.

Тијеком аустроугарске окупације Црне Горе (1916.-1918.) сурађивао са окупацијским властима и осудио, због оштрих репресалија спрам цивилнога пучанства, акције црногорских комита које је предводио генерал Радомир Вешовић.

Био је сугласан са одлукама спорне Подгоричке скупштине 1918. о анексији Црне Горе Србији. Сазвао је концем 1918. Свети Синод Црногорске Цркве и објавио уједињење Црногорске Цркве са Српском православном Црквом. Одлуку о уједињењу образлаже у писму које је послао Димитрију Павловићу, митрополиту Србије:

Услед сеобе Патријарха српског у предјеле Аустро-Угарске Монархије и укинућа Пећког Српског Патријархата, који је потчињен био Грчкој Цариградској Патријаршији, постале су у Српским Земљама извјесне аутокефалне Српске цркве. Међу овим независним црквама спада и Св. Црква у Црној Гори. Пошто је Велика Народна Скупштина Српског народа у Црној Гори 13/26. новембра ове године донијела одлуку, да се независна Црна Гора уједини са братском Краљевином Србијом и Југославијом, то је и наш Архијерејски сабор, као највиша Духовна валст независне Цркве у Црној Гори својој сједници држаној 16/29. децембра 1918. једногласно донио ријешење, да се аутокефална црква у Црној Гори сједини са независном Св. Православном црквом у Краљевини Србији, а са овом заједно и са цијелом Српско - Православном црквом у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.^[1]

– Писмо црногорског митрополита Митрофана Бана митрополиту Србије Димитрију Павловићу

• Новак Аџић, О Црногорској православној цркви до њезина укидања 1918. и мтополиту Митрофану Бану
• Манастир Морача, којим је, једно вријеме, управљао Митрофан Бан (лијево на дну слике)^{[мртав линк]}