Хабсбург

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Верзија за штампање више није подржана. Користите уобичајену функцију штампања у прегледачу.
Застава Хабсбуршке Монархије; користила се и као застава Аустријског Царства све до споразума 1867.
Најстарији познати грб куће Хабсбурга

Хабсбург (множина: Хабсбурзи; придјев: хабсбуршки; за припаднике те лозе користи се израз Хабсбурговац, множина: Хабсбурговци) била је једна од владарских кућа (династија) Европе: Хабсбурговци су владали Аустријом (као војводе 12821453., надвојводе 14531804. и цареви 18041918.), били су краљеви Шпаније (15161700.) и цареви Светог Римског Царства више вијекова до 1806.

Име Хабсбург добили су по замку Хабицхтсбург ("Јастријебов замак"), сједишту породице у 12. и 13. вијеку из кантона Ааргау. Кренувши из југоисточне Њемачке, породица је проширила свој утицај и домене на источне крајеве Светог Римског Царства, који отприлике одговарају данашњој Аустрији (12781382.). Након само двије-три генерације, Хабсбурзи су успјели досегнути царско пријестоље, које ће уз краће прекиде држати вијековима (12731291., 12981308., 14381740., и 17451806.).

Након женидбе Максимилијана I. с Маријом, пријестолнасљедницом Бургундије (Холандије) и женидбе његовог сина Филипа Лијепог с Јуаном I, пријестолнасљедницом Шпаније и њеног тек стеченог царства, Карло V. је наслиједио "царство гдје сунце никада не залази".

Након абдикације цара Карла V., који је уједно под насловом Карло I био и шпањолски монарх (15161556.), династија се подијелила на аустријску и шпањолску грану Хабсбурговаца.

Шпански Хабсбурговци су изумрли 1700. године, што је изазвало Рат за шпанско насљедство), док су аустријски Хабсбурговци изумрли 1740. године, што је изазвало Рат за аустријско насљедство. Један од разлога њиховог нестанка вјероватно је био велик број бракова унутар породице (види: инцест). Ипак, насљедница задњег аустријског Хабсбурговца, Марија Терезија, удала се за Фрању Стјепана, лотариншког војводу, па су њихови насљедници наставили хабсбуршку традицију у Бечу под династичким именом Хабсбург-Лотхринген.

Свето Римско Царство је нестало 1806., кад је француски цар Наполеон Бонапарте преустројио власт у Њемачкој. Знајући да ће изгубити наслов цара, Фрањо II. се прогласио насљедним царем Аустрије и тако постао Фрањо I.

Цар Фрањо I. Аустријски службено је носио од курнибде из 11. аугуста 1804. овај гломазни наслов:[1] [α 1]

Ми, Фрањо Први, милошћу Божјом изабран за цара Аустрије, у свако доба умножитељ царства, насљедни цар аустријски, краљ Германије, краљ Јерузалема, Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Галиције и Лодомерије; надвојвода Аустрије; војвода Лорраине, Венеције, Салзбурга, Штајерске, Корушке и Крањске; велики кнез Трансилваније; маркгроф Моравске; војвода од Wüрттемберга, Горње и Доње Шлеске, Парме, Пиацензе, Гуасталле, Оśwиęцима и Затора, Тешина, Фурланије и Задра; принц од Швапске, Еицхстадта, Пассауа, Трента, Бриxена, Берцхтесгадена и Линдауа; кнежевски гроф од Хабсбурга, Тирола, Кyбурга, Горице и Градишке; маркгроф Бургауа, Горње и Доње Лужица; лангроф Бреисгауа, Ортенау и Нелленбурга; гроф од Монтфорта и Хохенемса, од Обер и Ниедерхохенберга, Брегенза, Сонненберга и Ротхенфелса, од Блуменецка и Хофена; господар Словенске крајине, Вероне, Вицензе, Падове итд. итд. итд.

Аустријско Царство је постало Аустро-Угарска 1867. године. Хабсбурговци су одступили с власти 1918. године, након пораза у Првом свјетском рату.

Данашња глава породице Хабсбург је Отто вон Хабсбург, најстарији син цара Карла.

Аустријски војводе

Цареви Светог Римског Царства

Кућа Хабсбург

Кућа Хабсбург-Лотхринген

Аустријски цареви из куће Хабсбург-Лорраине

Краљеви Шпаније из куће Хабсбург

Краљеви Португала из куће Хабсбург

Велики војводе Тоскане из куће Хабсбург-Лорраине

Војводе Модене из куће Хабсбург-Лорраине

Војвоткиња Парме из куће Хабсбург-Лорраине

Биљешке

  1. (de) Wир Франз дер Зwеyте, вон Готтес Гнаден ерwäхлтер рöмисцхер Каисер, зу аллен Зеитен Мехрер дес Реицхс, ерблицхер Каисер вон Оестерреицх; Кöниг ин Германиен, зу Јерусалем, зу Хунгарн, зу Бöхеим, Далматиен, Цроатиен, Славониен, Гализиен унд Лодомериен; Ерзхерзог зу Оестерреицх, Херзог зу Лотхринген, зу Венедиг, Салзбург, Стеyер, Кäрнтхен унд Краин; Гроссфüрст зу Сиебенбüрген; Маркграф ин Мäхрен; Херзог зу Wüртемберг, Обер- унд Ниедерсцхлесиен, Парма, Плазенз, Гуасталла, Аусцхwитз унд Затор, зу Тесцхен, зу Фриаул унд зу Зара; Фüрст зу Сцхwабен, зу Еицхстäдт, Пассау, Триент, Бриxен, зу Берцхтолдсгаден унд Линдау; гефüрстетер Граф зу Хабсбург, Тyрол, Кyбург, Гöрз унд Градиска; Маркграф зу Бургау, зу Обер- унд Ниедер-Лауснитз; Ландграф ин Бреисгау, ин дер Ортенау унд зу Нелленбург; Граф зу Монтфорт унд Хохенемс, зу Обер- унд Ниедерхохенберг, Брегенз, Сонненберг, унд Ротхенфелс, зу Блуменецк унд Хофен; Херр ауф дер wиндисцхен Марк, зу Верона, Виценза, Падуа етц. етц. етц.

Извори

  1. Аллерхöцхсте Прагматикал-Верорднунг из 11. аугуста 1804. (Патент од 11. аугуста 1804, ПГС Бд. 22 Нр. 20). Доступан у: Отто Поссе: Дие Сиегел дер Деутсцхен Каисер унд Кöниге. Свезак 5, Додатак 2, С. 249ф, на Wикисоурце – Њемачка и латинска формулација за Франза I./II.

Екстерни линкови