Хабсбург

Овај чланак захтијева сређивање како би испунио Wикипедијине стандарде квалитета. Помозите у његовом побољшању тако што ћете га уредити.

Хабсбург (множина: Хабсбурзи; придјев: хабсбуршки; за припаднике те лозе користи се израз Хабсбурговац, множина: Хабсбурговци) била је једна од владарских кућа (династија) Европе: Хабсбурговци су владали Аустријом (као војводе 1282–1453., надвојводе 1453–1804. и цареви 1804–1918.), били су краљеви Шпаније (1516–1700.) и цареви Светог Римског Царства више вијекова до 1806.

Име Хабсбург добили су по замку Хабицхтсбург ("Јастријебов замак"), сједишту породице у 12. и 13. вијеку из кантона Ааргау. Кренувши из југоисточне Њемачке, породица је проширила свој утицај и домене на источне крајеве Светог Римског Царства, који отприлике одговарају данашњој Аустрији (1278–1382.). Након само двије-три генерације, Хабсбурзи су успјели досегнути царско пријестоље, које ће уз краће прекиде држати вијековима (1273–1291., 1298–1308., 1438–1740., и 1745–1806.).

Након женидбе Максимилијана I. с Маријом, пријестолнасљедницом Бургундије (Холандије) и женидбе његовог сина Филипа Лијепог с Јуаном I, пријестолнасљедницом Шпаније и њеног тек стеченог царства, Карло V. је наслиједио "царство гдје сунце никада не залази".

Након абдикације цара Карла V., који је уједно под насловом Карло I био и шпањолски монарх (1516–1556.), династија се подијелила на аустријску и шпањолску грану Хабсбурговаца.

Шпански Хабсбурговци су изумрли 1700. године, што је изазвало Рат за шпанско насљедство), док су аустријски Хабсбурговци изумрли 1740. године, што је изазвало Рат за аустријско насљедство. Један од разлога њиховог нестанка вјероватно је био велик број бракова унутар породице (види: инцест). Ипак, насљедница задњег аустријског Хабсбурговца, Марија Терезија, удала се за Фрању Стјепана, лотариншког војводу, па су њихови насљедници наставили хабсбуршку традицију у Бечу под династичким именом Хабсбург-Лотхринген.

Свето Римско Царство је нестало 1806., кад је француски цар Наполеон Бонапарте преустројио власт у Њемачкој. Знајући да ће изгубити наслов цара, Фрањо II. се прогласио насљедним царем Аустрије и тако постао Фрањо I.

Цар Фрањо I. Аустријски службено је носио од курнибде из 11. аугуста 1804. овај гломазни наслов:^{[1] [α 1]}

Ми, Фрањо Први, милошћу Божјом изабран за цара Аустрије, у свако доба умножитељ царства, насљедни цар аустријски, краљ Германије, краљ Јерузалема, Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Галиције и Лодомерије; надвојвода Аустрије; војвода Лорраине, Венеције, Салзбурга, Штајерске, Корушке и Крањске; велики кнез Трансилваније; маркгроф Моравске; војвода од Wüрттемберга, Горње и Доње Шлеске, Парме, Пиацензе, Гуасталле, Оśwиęцима и Затора, Тешина, Фурланије и Задра; принц од Швапске, Еицхстадта, Пассауа, Трента, Бриxена, Берцхтесгадена и Линдауа; кнежевски гроф од Хабсбурга, Тирола, Кyбурга, Горице и Градишке; маркгроф Бургауа, Горње и Доње Лужица; лангроф Бреисгауа, Ортенау и Нелленбурга; гроф од Монтфорта и Хохенемса, од Обер и Ниедерхохенберга, Брегенза, Сонненберга и Ротхенфелса, од Блуменецка и Хофена; господар Словенске крајине, Вероне, Вицензе, Падове итд. итд. итд.

Аустријско Царство је постало Аустро-Угарска 1867. године. Хабсбурговци су одступили с власти 1918. године, након пораза у Првом свјетском рату.

Данашња глава породице Хабсбург је Отто вон Хабсбург, најстарији син цара Карла.

• Фриедрицх I (1296-1330.)
• Леополд I. (1290-1326.)
• Албрецхт II (1298-1358.)
• Рудолф IV. (1339-1365.)
• Фриедрицх III (1347-1362.)
• Албрецхт III (1348-1395.)
• Албрецхт IV. (1377-1404.)
• Леополд III (1351-1386.)
• Wилхелм (1370-1406.)
• Леополд IV. (1371-1411.)
• Ернст I (1377-1424.)

• Рудолф I., царевао 1273-1291.
• Алберт I., царевао 1298-1308.
• Алберт II., царевао 1438-1439.
• Фридрих III., царевао 1440-1493.
• Максимилијан I., царевао 1493-1519.
• Карло V., царевао 1519-1556.
• Фердинанд I., царевао 1556-1564. Постаје краљ Хрватске 1527, а Угарске 1540. године. Ове титуле наслијеђују сви његови царски потомци.
• Максимилијан II., царевао 1564-1576.
• Рудолф II., царевао 1576-1612.
• Матија, царевао 1612-1619.
• Фердинанд II., царевао 1619-1637.
• Фердинанд III., царевао 1637-1657.
• Леополд I., царевао 1658-1705.
• Јосип I., царевао 1705-1711.
• Карло VI., царевао 1711-1740.

• Фрањо I. Стјепан, царевао 1745-1765.
• Јосип II., царевао 1765-1790.
• Леополд II., царевао 1790-1792.
• Фрањо II., царевао 1792-1806.

• Фрањо I., аустријски цар 1804-1835.
• Фердинанд I., аустријски цар 1835-1848.
• Фрањо Јосип I., аустријски цар 1848-1916.
• Карло I., аустријски цар 1916-1918. Умро у прогонству 1922.

• Филип I., 1506. (само краљ Кастиље)
• Карло I., 1516-1556.
• Филип II., 1556-1598.
• Филип III., 1598-1621.
• Филип IV., 1621-1665.
• Карло II., 1665-1700.

• Фелипе I, 1580-1598.
• Фелипе II, 1598-1621.
• Фелипе III, 1621-1640.

• Фрањо Стјепан, 1737-1765.
• Леополд I., 1765-1790.
• Фердинанд III., 1790-1800., 1814-1824.
• Леополд II., 1824-1849., 1849-1859.
• Фердинанд IV., 1859.

• Фрањо IV., 1814-1831., 1831-1846.
• Фрањо V., 1846-1848., 1849-1859.

• Марија Лујза, 1814-1847.

Хабсбург на Wикимедијиној остави

• Ерзхерзог Др. Отто вон Хабсбург (Ауторисиерте Ехренсеите)
• Биографије куће Хабсбург
• Подаци о Хабсбурзима на СурнамеWеб
• Породична стабла Хабсбурга Архивирано 2003-06-23 на Wаyбацк Мацхине-у
• Генеалогицал трее оф тхе хоусе оф Хабсбург (тилл Мариа Тхересиа)
• Тхе Хапсбург Монарцхy (Wицкхам Стеед, 1913) Архивирано 2006-02-18 на Wаyбацк Мацхине-у) еЛибрарy Аустриа Пројецт (енглисх ебоок)