Јазовка

Јазовка је јама код Сошица на Жумберку у Републици Хрватској. Из Јазовке је у српњу 2020. извађено више од 800 посмртних остатака који се неће моћи идентифицирати.^[1] Сматра се да су у јаму страдале особе бацане више пута, између осталог након ослобођења Крашића 1943. и након ослобођења Загреба 1945.^[2]

Након што су партизани ослободили неколико стотина дјеце из Логора Јастребарско, а она за коју је процијењено да не могу пјешачити распоређена су код људи у селима по Жумберку. Усташе су наводно у акцијама чишћења терена похватале, одвеле до Јазовке и убиле неку дјецу, а неке вратиле у логор.^[3][4]

Позната је и као мјесто стратишта нацистичких и усташких војника тијеком и након завршетка Другог свјетског рата; убојства су проводили партизани. Јазовка је постала медијски "хит" 1990. Вјесник је у пригодном издању "Јазовка" из 29. VI. 1990. без икаквих аргумената тврдио да у јами леже кости 40.000 невиних особа које су побили комунисти.^[5]

Жртве су по контроверзном повјесничару Јосипу Јурчевићу биле углавном рањеници и медицинско особље, а по Анти Баковићу три часне сестре које су припадници Југославенске армије присилно одвели из болница 1945. године. Комисија за утврђивање ратних и поратних жртава изнијела је податак о пронађених 476 костура, но тај је податак непоуздан јер је иста Комисија тврдила да је у логору Јасеновац убијено 2238 жртава (што се показало неточним). Такођер, 15 година након укидања Комисије нитко није бавио тим случајем.^[6]

Након ослобођења Загреба јединице Југославенске армије одлучиле су смјестити стотине својих рањеника у загребачке болнице. О количини тешко рањених припадника ЈА говори податак о 240 њихових гробова на Мирогоју, великим дјелом бораца преминулих у данима након ослобођења Загреба. Данима прије ослобођења усташе и нацисти су повукли са собом велику већину својих рањеника. Остали су само тешко рањени и болесни за које нове власти нису имале милости. О томе свједоче аутентични записи о отпуштањима више стотина рањеника 5., 6. и 7. свибња 1945. Након ослобођења из Закладне болнице, 14. свибња одведено је 70 мушкараца, дијелом Нијемаца, али дијелом и нењемачког подријетла. Чини се да се радило о члановима њемачких фор��ација које су се повлачиле заједно с Нијемцима с подручја Сјеверне Африке или Совјетског Савеза. Међу њима проналазимо Тунижанина, Палестинца, четири Алжирца, шест Мароканаца те по једног Руса, Чеха, Пољака. За разлику од других пресељења рањеника гдје је наведена локација на коју су пресељени и то је било заведено, ова "премјештања" су вјеројатно била на стратиште.^[7]

Сваке године на Дан антифашистичке борбе се изнад јаме Јазовке обиљежавају скупови у организацији Хрватског обредног здруга Јазовка на којима се носе усташка обиљежја, узвикује усташки поклич "За дом спремни!" те велича НДХ. С обзиром да датум 22. липња нема никакве повезнице с Јазовком ради се о очитој провокацији на тај државни празник, а не некаквој комеморацији у спомен на страдале на том мјесту. Предсједник ХОЗ Јазовка Борис Пребег сматра да је у Брезовици 22. липња "испаљен први хитац у хрватску државу од стране чланова КПЈ" те је тиме изједначио РХ и НДХ.^[8]

1. ↑ Идентификација неће бити могућа с обзиром на стање посмртних остатака - казао је досадашњи, а и будући министар бранитеља Томо Медвед.
2. ↑ Завршена ексхумација из јаме Јазовка
3. ↑ Како сам преживио дјечји логор
4. ↑ Дјеца - Жртве усташког режима, стр. 20
5. ↑ Хрватски лексикон, I, 537
6. ↑ Глас Концлогора
7. ↑ Иво Голдстеин, Загреб 1941.-1945., стр. 364-366
8. ↑ Липањски плес костура