Крил

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Антарктички крил

Крил је норвешка ријеч која дословно преведена значи "храна китова". У ужем смислу крил означава мале раколике животињице, планктон односно поближе зоопланктон из реда Еупхаусиацеа.

Опис врсте

[уреди | уреди извор]

Најпознатија је врста антарктички крил (Еупхаусиа суперба). Појављује се у дивовским јатима. Његова се биомаса процјењује на 100-800 милијуна тона, па је према томе вјеројатно најуспјешнија животињска врста на Земљи (за успоредбу, укупна количина излова рибе на свијету износи око 100 милијуна тона).

Он представља основу цијелог екосистема антарктика и главни извор хране китова, туљана, пингвина, лигњи, албатроса и других птица. Крил нарасте до 6 цм, тежи 20 грама и вјеројатно може доживјети око 1-2 године. Кожа им је прозирна па се назире зелени "желудац", знак како се храни претежно фитопланктоном и то доминантно алгама кремењашицама које филтрира из воде фасцинирајућим корпицама за лов. Женка леже 6000-10000 јаја одједном. Главна сезона мрешћења је од јануара до марта. Ови бескичмењаци подсећају на шкампе у густо пакованим ројевима 10000-30000 појединачних животиња у кубном метру. Јаја рачића се спуштају од 2000-3000 метара да се поново уздигну током прве ларвне фазе на дубину од 60 метара. Еупхаусиа суперба је ограничена на подручју Јужног океана (32 милиона квадратних километара). Друге врсте су доминатне у Пацифику. Да би избегли предаторе рачићи пливају веома брзо око 60цм у секунди.

Антартички рачићи такође се хране на зеленом травњаку од ледених алги испод наслага леда. Отпад богат угљедиоксидом тоне на дно мора неких 2000-4000 метара дубоко. Угљеник тако узет из биосфере секвестира се yа око 1000 година; што помаже ограничени обим загревања. Они су највећа биомаса у свету која се процењује 125-750 милиона метричких тона у Јужном океану око Антартика.

Крил претвара директно примарни производ у релативно велику животињицу. Крил такођер може жети фитопланктон директно с доње стране ледених санти. На очима има органе који свјетлуцају жутозелено свјетло (биолуминисценција) па их зато зову још и свјетлуцави рачићи.

Од њих се прави уље. Уље рачића се састоји од: омега 3 масних киселина, омега 3 масне киселине коњуговане са фосфолипидима, фосфатидилхолина и астаксантин (антиоксиданс) који је у стању да пређе крвно мождану баријеру. Садрже витамине А, D, Е, натријум, калијум и цинк и велике количине Б комплекса. Помажу у снижавању холестерола у крви. Може значајно да смањи дисменореју, гинеколошко стање карактерисано тешким боловима у материци током месечног циклуса.


Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]