Палаззо Питти
Палаззо Питти (Палача Пити) је велика ренесансна палача у Фиренци. Пројектовао ју је Филиппо Брунеллесцхи или, вјероватније, његов ученик Луца Фанцелли за амбициозног фирентинског банкара Луцу Питтија. Палача се налази на јужној обали ријеке Арно, близу Понте Веццхиа.
Рана хисторија ове грађевине је мјешавина мита и чињеница. По причи, Питтијева намјера је била да сагради палачу која би засјенила Палаззо Медици. Тврди се да је Питти захтјевао да прозори палаче буду већи него улаз у Палаззо Медици. Међутим, грађевина у стварности није могла да се мјери са величином ни луксузом палаче породице Медици. Луца Питти је умро 1472., а грађевина је остала недовршена. Архитектонски значај ове палаче је у њеној једноставности и строгим линијама. Камена фасада је грубо обрађена у сеоском стилу. Највећи дио грађевине потиче из 1458.
Породица Медици је купила ову палачу 1539. и претворила је у резиденцију владара Великог војводства Тоскане. Каснији владари из ове лозе дограђивали су палачу и уредили вртове око ње (парк Боболи). Већина доградњи потиче из 17. и раног 18. вијека.
Током деветнаестог вијека, палачу Питти је користио Наполеон Бонапарте, а касније је овдје била резиденција краља уједињене Краљевине Италије. Године 1919. палачу је, са њеним богатим умјетничким благом, италијанском народу поклонио краљ Витторио III Емануеле.
Данас је палача Питти велика умјетничка галерија отворена за јавност. У њој се налази и пет музеја. Укупно има 140 соба отворених за посјетиоце. У њима су, између осталих, изложена дјела Тицијана, Гиоргионеа, Рафаела и Рубенса.
