Frankenstein, or The Modern Prometeus
„Франкенстеин” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Франкенстеин (разврставање).| Франкенстеин; ор, Тхе Модерн Прометхеус | |
|---|---|
 насловна страница првог тома првог издања | |
| Аутор(и) | Марy Схеллеy |
| Држава |  Уједињено Краљевство |
| Језик | енглески |
| Жанр(ови) | готски роман, хорор, сциенце фицтион[1] |
| Датум издања | 1. јануар 1818 (Лацкингтон, Хугхес, Хардинг, Мавор & Јонес) |
| Страница | 280 |
Франкенштајн или пуним именом Франкенштајн или модерни Прометеј (Франкенстеин, ор Тхе Модерн Прометеус), 1818, је роман енглеске књижевнице Марy Схеллеy. Сматра га се једним од главних претходника модерне знанствене фантастике .
Радња романа
[уреди | уреди извор]Радња романа почиње када капетан Wалтон са својим бродом плови по Арктичком кругу. Брод је заробљен у леду. Тада капетан среће знанственика Вицтора Франкенстеина. Вицтор прича Wалтону своју причу. Као млади знанственик Вицтор напушта свој дом у Геневи у Швицарској и одлази студирати медицину у Њемачку. У једном тренутку инспирације, Вицтор проналази начин како да неживу твар поврати у живот. Потпуно опсједнут открићем, Виктор почиње од разних дијелова мртваца слагати креатуру коју намјерава оживјети. Његов је циљ да биће буде прекрасно, али када га оживи разочаран је, јер биће је одвратно, превелико и унакажено. Ужаснут, Вицтор напушта у бијегу просторију и затвара врата за собом. Када се враћа с циљем да уништи створење, ово је већ побјегло. Сљедећих неколико мјесеци Вицтор се опоравља од исцрпљености, све док не добива поруку од куће да му је убијен брат. Одмах одлази кући и крај Геневе види створење те је увјерен да је оно убило његовог брата. По Вицторовом доласку кући, обитељска слушкиња Јустине је осумњичена за то убојство, осуђена и погубљена.
Вицтор одлази у планине и ту проналази чудовиште, које му прича своју причу. Чудовиште је научило говорити проматрајући једну обитељ кроз рупу у зиду. Чинио им је, скривајући се, мања добра дјела, али када су га угледали, згрозили су се над његовим изгледом. Тада су га отјерали. Људи су га тјерали гдје год су га угледали због његовог одбојног изгледа. Желећи освету, чудовиште је дошло до Вицторове куће, убило му брата и намјестило злочин слушкињи Јустине. Сада, чудовиште жели од Вицтора само једно; моли га да створи још једно чудовиште, женско, да не буде сам.
Испрва, Вицтор пристаје. Касније, већ напола направљену креатуру уништава згађен сам собом и својим дјелом. За освету, чудовиште му најприје убије најбољег пријатеља а затим и Вицторову заручницу у првој брачној ноћи. Вицтор тада постаје ловац и прогања чудовиште све до Арктика. Ту умире, без да га је успио убити. Чудовиште се нашло на броду док је франкестеин умирао,франкестеин је умро а капетан брода га је срео те му је шдовиште рекло да ће се убити и отишло је.
Позадина настанка романа
[уреди | уреди извор]Роман Франкенстеин или модерни Прометеј вјеројатно је инспириран, према наслову, драмом Оковани Прометеј, грчког класика Есхила. Лик чудовишта вјеројатно је инспириран ликом Сатана у драми Изгубљени рај (Парадисе Лост), књижевника Јохна Милтона. Франкенстеин је алегоријска прича написана у вријеме Прве индустријске револуције, вријеме великих знанствених открића. У позадини знанствених открића Вицтора Франкенстеина и његове жеље за враћањем мртвога у живо, тиме и моћи коју има само Бог, налази се питање: Па, постоји ли већа моћ од стварања живота? Када се чудовиште побуни против свог створитеља, то је јасна порука да неодговорност у кориштењу сувремених достигнућа и технологије може имати несагледиве посљедице.
Само име Франкенстеин је вјеројатно преузето из њемачког села Франкенстеин (данас пољски градић Забкоwице Слаские). На свом путовању у Швицарску, 1816, Марy Схеллеy је одсјела у близини тог села.
Најпознатије филмске адаптације
[уреди | уреди извор]- Франкенстеин (1910, нијеми филм и прва екранизација која се дуго времена сматрала изгубљеном)
- Франкенстеин (1931, црно-бијели звучни филм са Борисом Карлоффом у улози Чудовишта, вјеројатно најпознатија екранизација и почетак серије хорор филмова у продукцији холлywоодског студија Универсал)
- Цурсе оф Франкенстеин (1957, британски филм у боји са Петером Цусхингом у улози барона Вицтора Франкенстеина, зачетник серије хорор филмва у продукцији Хаммер Филмс)
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Стаблефорд, Бриан (1995). „Франкенстеин анд тхе Оригинс оф Сциенце Фицтион”. у: Сеед, Давид (Енглисх). Антиципатионс: Ессаyс он Еарлy Сциенце Фицтион анд итс Прецурсорс. Сyрацусе Университy Пресс. пп. 47–49. ИСБН 978-0815626404. Приступљено Јулy 19, 2018.
