16. 7.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
16. јул/јули/српањ (16. 7.) је 197. дан године по грегоријанском календару (198. у пријеступној години). До краја године има још 168 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1054. — римска и цариградска хришћанска црква се поделиле око питања да ли римски папа има примат међу хришћанским поглаварима, што је довело касније до велике шизме, чиме су створене две цркве православна и римокатоличка.
- 1661. — први пут у Европи једна банка је издала папирне новчанице. То је учинила Стокхолмска банка.
- 1861. — основано је Српско народно позориште у Новом Саду.
- 1867. — Жозеф Моније, француски врлтар патентирао је у Паризу армирани бетон.
- 1917. — спречен покушај бољшевика у преузимању власти у Русији. Лав Троцки је био ухапшен, а Лењин се повукао у илегалу.
- 1925. — у Багдаду је почело заседање првог изабраног парламента Ирака.
- 1935. — постављен први паркинг мерач на свету у Оклахома Ситију.
- 1945. — у пустињи Аламогордо у држави Нови Мексико власти Сједињених Америчких Држава извршиле прву пробу атомске бомбе. Шифровано име за ову операцију било је „Тринити“.
- 1950. — на стадиону Маракана у Рио де Жанеиро фудбалска екипа Уругваја у финалу светског првенства победила екипу Бразила резултатом 2:1. Тиме је фудбалска репрезентација Уругваја освојила светски фудбалски шампионат по други пут. Утакмицу је пратило 199.000 гледалаца.
- 1951. — белгијски краљ Леополд III абдицирао у корист сина Бодуена.
- 1965. — отворен 11,6 километара дуг тунел испод Мон Блана који је повезао Италију и Француску. Тунел су отворили председници ове две земље, Ђузепе Сарагат и Шарл де Гол.
- 1969. — Аполо 11, амерички свемирски брод у оквиру Аполо програма, полетео је из Кејп Канаварела у историјску мисију ка Месецу. Посаду свемирског брода сачињавали су Нил Армстронг, Едвин Олдрин и Мајкл Колинс.
- 1976. — бивша португалска колонија Источни Тимор анектирана од стране Индонезије, чиме је постао индонежанска 27. покрајина.
- 1979. — Садам Хусеин је постао предсеник Ирака.
- 1990. — у земљотресу на Филипинима погинуло више од 1.600 људи.
- 1998. — Албанци са Косова и Метохије конституисали паралелан косовски парламент. Полиција је запосела просторије и запленила документа о раду парламента.
- 2001. — Хуан Антонио Самаран, предсеник Међународног олимпијског комитета од 1980. године, пензионисан а затим именован за почасног председника МОК. Наследио га је Жак Рог, белгијски хирург.
- 2001. — кинески и руски председници Јианг Земин и Владимир Путин потписали пријатељски пакт којим су постављени принципи партнерства две земље у функцији заштите својих интереса.
- 2003. — војним ударом је свргнута влада афричке острврске државе Сао Томе и Пинципе. То се догодило док је председник Фрадиqуе де Менезес био у приватној посети у Нигерији.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1723. — Џошуа Рејнолдс, британски сликар. .
- 1796. — Цамилле Цорот, француски сликар († 1875.).
- 1858. — Петар Бојовић, чувени српски војсковођа и војвода..
- 1872. — Роалд Амундсен, норвешки истраживач и први човек који је стигао на Јужни пол (1911. године). († 1928.).
- 1901. — Стјепан Михалић, хрватски књижевник († 1984.).
- 1907. — Барбара Станwицк - америчка филмска глумица († 1990.).
- 1926. — Ивица Хорват, хрватски ногометаш, репрезентивац Југославије и тренер, освајач сребрне медаље на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. године († 2012.).
- 1940. — Миодраг Милованов, српски филмски и позоришни глумац.
- 1941. — Мишо Ковач - хрватски пјевач забавне музике.
- 1942. — Маргарет Цоурт, аустралијска пентекостална свећеница и тенисерка.
- 1943. — Реиналдо Аренас, кубански књижевник († 1990.).
- 1956. — Тонy Кусхнер, амерички драмски писац.
- 1963. — Сречко Катанец, бивши словенски ногометаш и ногометни тренер.
- 1967. — Wилл Феррелл, амерички глумац, комичар, имитатор, продуцент и сценариста.
- 1976. — Елвир Овчина, бивши босанскохерцеговачки кошаркаш.
- 1978. — Ана Виленица, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
- 1979. — Ана Јоковић, некадашња српска кошаркашица.
- 1981. — Роберт Крањец, словенски ски скакач.
- 1981. — Виценте Родрíгуез, бивши шпањолски ногометаш.
- 1988. — Сергио Бусqуетс, шпањолски ногометаш.
- 1994. — Торбјøрн Бергеруд, норвешки рукометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1533. — Атахуалпа, цар Инка. (р. 1500.).1500
- 1557. — Анне од Цлевеса, четврта жена енглеског краља Хенрика VIII.
- 1664. — Андреас Грyпхиус, њемачки књижевник (р. 1616.).
- 1707. — Мустафа Ејубовић, бошњачки писац на арапском језику.
- 1890. — Готфрид Келер, швајцарски писац. .
- 1896. — Едмонд Гонцоурт, француски књижевник (* 1822.).
- 1911. — Аугуст Харамбашић, хрватски писац, пјесник, публицист, политичар и преводитељ из 19. стољећа. (р. 1861.).
- 1916. — Иља Иљич Мечников, руски биолог (р. 1845 .).
- 1918. — Николај II Романов, убијен је заједно са члановима своје породице. .
- 1985. — Хајнрих Теодор Бел, немачки писац и добитних Нобелове награде за књижевност 1972. .
(р. 1917.)
- 1989. — Херберт фон Карајан, аустријски диригент. .(р. 1908.).
- 1990. — Мигуел Муñоз, шпањолски ногометни тренер и бивши играч (р. 1922.).
- 1995. — Стефан Спендер, британски песник. .
- 2000. — Ђерђ Петри, мађарских дисидената. .(р. 1943.).
- 2001. — Јулијан Кнежевић, српски игуман (р. 1918.)
- 2015. — Алцидес Гхиггиа, уругвајски и талијански ногометаш (р. 1926.).
.
Благдани
[уреди | уреди извор].
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- 622. — се сматра да овим датумом почиње прва година исламског календара. Тог дана је Мухамед са својим присталицама напустио Меку да би основао центар ислама у Медини.
.
Спољашње повезнице
[уреди | уреди извор].
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар