1643

Ово је чланак о години 1643.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	16. вијек – 17. вијек – 18. вијек
Деценија:	1610-е  1620-е  1630-е  – 1640-е –  1650-е  1660-е  1670-е
Године:	1640 1641 1642 – 1643 – 1644 1645 1646

1643. по календарима

Грегоријански	1643. (MDCXLIII)
Аб урбе цондита	2396.
Исламски	1052–1053.
Ирански	1021–1022.
Хебрејски	5403–5404.
Бизантски	7151–7152.
Коптски	1359–1360.
Хинду календари
• Викрам Самват	1698–1699.
• Схака Самват	1565–1566.
• Кали Yуга	4744–4745.
Кинески
• Континуално	4279–4280.
• 60 година	Yин Вода Коза (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11643.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1643 (MDCXLIII) била је редовна година која почиње у четвртак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у недјељу по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

• јануар? - Праизведба Монтевердијеве опере L'инцороназионе ди Поппеа у Венецији.
• 6. 1. - Абел Тасман открио Отоке Три краља, најсјевернији дио Новог Зеланда.
• 20. 1. - Абел Тасман открио нека острва Тонге.
• 6. 2. - Тасман открио нека од острва Фиџија.
• 25. 2. - Павонијски масакр: холандски војници убили 120 Индијанаца у Новој Холандији, што је почетак Киефтовог рата (до '45.); Индијанци следеће јесени узвратили напад и убили многе насељенике.
• 23. 3. (13. 3. по ј.к.) - Енглески грађански рат: Прва битка код Миддлеwицха је победа Парламентараца (Роундхедс-а).

• 10. 4. - Мартин Богдан је нови загребачки бискуп (до 1647)^[1].
• 25. 4. - Ердељски кнез Ђорђе I Ракоци склопио савез са Швеђанима и Французима против цара и краља Фердинанда^[1].
• 28. 4. - Бивши португалски шеф владе Францисцо де Луцена погубљен након оптужбе за издају.
• 14. 5. - Четворогодишњи Луј XIV започиње 72-годишњу владавину, најдужу у европској историји. За регента се прогурала његова мајка Ана а владом управља кардинал Мазарин (до 1661).
• 19. 5. - Тридесетогодишњи рат: Битка код Роцрои је одлучна француска победа над Шпанцима.
• мај - Основана Конфедерација Нова Енглеска, краткотрајни војни савез.
• 3. 6. - Хрватски сабор у Загребу - жалбе на неправде крајишких часника итд.^[1].
• липањ - Шведски генерал Леннарт Торстенссон опет у Моравској, четује до Беча до краја године^[1].
• 26. 6. - Велики везир Кеманкеш Кара Мустафа-паша поразио код Измита побуњеног алепског гувернера Насух-пашу^[2].
• 30. 6. - Јеан-Баптисте Поqуелин основао са глумицом Маделеине Бéјарт позоришну трупу Иллустре Тхéâтре.

• 10. 7. - Битка код Адwалтон Моора: енглески ројалисти учврстили контролу над Јоркширом.
• 11. 7. - Почиње с радом Wестминстерски синод за реформу Цркве Енглеске.
• 23. 7. - Битка код Роундwаy Доwна је убедљива победа енглеских ројалиста.
• 30. 9. - Битка код Неwбурyја је убедљива победа енглеских парламентараца над војском коју је водио лично Чарлс I.

• 8. 10. - Малолетни Схунзхи је нови император династије Qинг, главни регент му је полустриц Доргон (до 1650).
• 28. 10. - Холанђани се повлаче из Валдивије у Чилеу.
• 14. 11. - Јапанска царица Меисхō абдицирала, долази њен полубрат Го-Кōмyō (до 1654).
• 24. 11. - Тридесетогодишњи рат: Битка код Туттлингена је царско-шпанска победа над Французима.
• 10. 12. - Краљ Фердинанд потписао да се Влашки статути не односе на крајишнике Хрвате и Предавце и "приватне" Влахе (који станују на посједима властеле) - они имају бити кметови, за разлику од крајишких Влаха^[1].
• 12. 12. - Почиње Торстенсонов рат између Шведске и Данске (до 1645).
• 23. 12.^[1] - Према закључку Хрватскога сабора израђена је шкриња привилегија за похрану земаљских исправа, закона и повластица која се чувала код Загребачког каптола^[3] (зачетак државне писмохране, утемељитељ Иван Закмарди Дијанковечки).
• 25. 12. по ј.к. - Енглески капетан Wиллиам Мyнорс открио Божићни оток.

• Велики окршај Турака и крајишника код Перјасице, међу осталим погинули огулински поглавар Мартин Могорић и гомирски "влашки" кнез Докмановић^[1].
• Врбовање крајишника за немачко бојиште^[4].
• Леград добио привилегиј слободног трговишта.
• Патријарх Пајсије Јањевац због презадужености упутио посланство у Русију али је оно враћено с границе (цар је 1640. дозволио долазак сваке седме-осме године)^[5].
• Скадарски санџакбег дао убити 15 Црногораца приликом купљења харача - ови двије године одбијају платити данак^[6].
• Евангелиста Торрицелли направио живин барометар.
• Јеан Болланд објавио прва два тома Ацта Санцторум (укупно 68 томова до 1940.).
• Гиан Лорензо Бернини урадио Фонтана дел Тритоне на тргу Барберини у Риму.
• Французи опљачкали Баден-Баден.
• Француски колонисти основали Цаyенне, али опет ће их отерати Индијанци.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1643.

• 4. 1. (25. 12. 1642. по ј.к.) - Исаац Неwтон, енглески физичар, математичар, филозоф и алкемичар.
• 25. 2. - Ахмед II, османски султан († 1695)
• 4. 3. - Фран Крсто Франкопан, племић и пјесник († 1671)
• 25. 3. - Лоуис Морéри, свећеник и енциклопедист († 1680)
• 3. 4. - Карло V од Лорене, хабсбуршки заповедник († 1690)
• 21. 8. - Афонсо VI Победнички, краљ Португала († 1683)
• 22. 11. - Ренé-Роберт Цавелиер де Ла Салле, истраживач Северне Америке († 1687)
• ? - Марц-Антоине Цхарпентиер, композитор († 1704)
• ? - Јелена Зринска, хрватска великашица († 1703)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1643.

• 1. 3. - Гироламо Фресцобалди, композитор (* 1583)
• 1. 3. - Ростом-хан Саакадзе, ирански ратник грузијског порекла (* ца. 1588)
• 14. 5. - Луј XIII, француски краљ (* 1601)
• 30. 8. - Анне Хутцхинсон, пуританска проповедница у Америци (* 1591)
• 21. 9. - Хонг Таији, император династије Qинг (* 1592)
• 3. 11. - Паул Гулдин, астроном и математичар (* 1577)
• 29. 11. - Цлаудио Монтеверди, композитор (* 1567)
• 21. 12. - Арманд д'Атхос, инспирација за лик у Три мускетара (* ца. 1615)
• ? - Франг Барди, бискуп и књижевник (* 1606)

Литература

• Рудолф Хорват, Бан Иван Драшковић II. (сиц) (хр Wикисоурце)
• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5