1745

Ово је чланак о години 1745.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1710-е  1720-е  1730-е  – 1740-е –  1750-е  1760-е  1770-е
Године:	1742 1743 1744 – 1745 – 1746 1747 1748

1745. по календарима

Грегоријански	1745. (MDCCXLV)
Аб урбе цондита	2498.
Исламски	1157–1158.
Ирански	1123–1124.
Хебрејски	5505–5506.
Бизантски	7253–7254.
Коптски	1461–1462.
Хинду календари
• Викрам Самват	1800–1801.
• Схака Самват	1667–1668.
• Кали Yуга	4846–4847.
Кинески
• Континуално	4381–4382.
• 60 година	Yин Дрво Во(л) (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11745.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1745 (MDCCXLV) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у уторак по јулијанском календару.

• 8. 1. - Рат за аустријско наслијеђе (РзАН): Варшавски уговор ствара четворну алијансу Британије, Хабсбуршког царства, Саске и Низоземске републике противу Пруске.
• 20. 1. - Умире свети римски цар Карло VII, као изборни кнез Баварске га наслеђује Маxимилиан III. Јосепх (до 1777), који убрзо излази из рата.

• 23. 2. - Краљевско венчање у Версају: француски престолонаследник се жени шпанском принцезом (она умире већ следеће године а он 1765, пре оца).
• 24. 2. - Георгије Поповић је потврђен за темишварског епископа (до 1757).

• 25. 2. - На маскенбалу у Версају, краљ Лоуис XV објављује своју приврженост Јеанне Антоинетте Поиссон, убрзо произведеној у маркизу де Помпадоур (званична љубавница до 1751, утицајна као миљеница до смрти 1764).

• 15. 4. - РзАН, Битка код Пфаффенхофена: Аустријанци хрватског бана Баттхyáнyа одлучујуће поражавају франко-баварске снаге у Горњој Баварској, што води брзом изласку те земље из рата.
• 22. 4. - Уговором из Фüссена се окончава рат између Баварске и Аустрије: Баварска се одриче претензија на Чешку, признаје Прагматичку санкцију и подржаће избор супруга Марије Терезије за светог римског цара.

• 1. 5. - Уговор из Арањуеза о алијанси и субвенцији између Француске, Напуља, Шпаније и Ђенове.
• 11. 5. - Рат за аустријско насљедство: Битка код Фонтеноyа у којој француска војска под Моритзом Саксонским наноси тежак пораз британско-хановеранским снагама и тјера их да напусте Белгију.
• мај - По сведочењу Симеона Пишчевића, његова ландмилиција је кренула из зимовника у Горњем Пфалцу - кренули су у Чешку, али им је затим наређено да се врате у Славонију, где стижу у јулу.^[1]
• 18. 5. - Лајпцишки уговор Аустрије и Саксоније, с намером повратка Шлезије од Пруске.

• 4. 6. - Други шлески рат: Битка код Хохенфриедберга у доњој Шлеској, у којој пруска војска под краљем Фриедрицхом II наноси тежак пораз Аустријанцима.
• 27. 6. (16. 6. по ј.к.) - Рат краља Георгеа: Британци након шестонедељне опсаде заузимају Лоуисбоург, главни град француске провинције Îле-Роyале, дан. Оток Цапе Бретон у Канади (до 1748).

• 1. 7. - Марија Терезија решава да се српске привилегије у Славонији и Срему морају држати, упркос инкорпорацији као угарских жупанија.^[2]
• 9. 7. - Битка ��од Меллеа: Французи су пресрели и одбили савезнички контигент који је требао ојачати Гхент.
• 15. 7. - Француска војска грофа вон Лöwендала заузима Гхент у дан. Белгији, важну базу Прагматичке армије.
• 20. 7. - Принц Цхарлес Едwард Стуарт плови са два брода према шкотским Спољним Хебридима, пресреће их британски брод - принц губи један од два своја брода, али се касније искрцава на Ерискаy.

• август - Основана Илирска дворска комисија^[3] (делегација 1747-77) - питање самоуправе у вези са привилегијама српске цркве. Мађарска противљења доводе до претварања комисије 1747. у Дворску Депутацију за ердељске, банатске и "илирске" ствари.^[4]
• август - Французи заузимају Остенд у Аустријској Низоземској након краће опсаде, краљ Лоуис XV стиже 3. 9..
• 9 - 19. 8. - Османско-персијски рат: Надер-шах Афшар је потукао османску војску код Карса. У исто време Османлије је потукао и принц Нассроллах Мирза код Мосула. Следе преговори о миру у којима су Османлије у лошијем положају.

• 19. 8. - Принц Цхарлес Едwард Стуарт диже у Гленфирнану на западу Шкотске устанак против британске династије Хановер.
• 21. 8. - Софија од Анхалта се удаје за руског пријестонасљедника Петра.

• 12. 9. - Умро задарски надбискуп Вицко Змајевић, насљедиће га Матеј Караман (1746-71).

• 13. 9. - Фрањо, супруг Марије Терезије, изабран је за светог римског цара (до 1765), крунидба 4. 10..
• 17. 9. - Јакобитски устанак 1745: Принц Цхарлес Едwард Стуарт заједно са јакобитском војском улази у Единбургх гдје свог оца Јамеса Стуарта (који се налази у егзилу у Француској) проглашава новим шкотским краљем под именом Јамес VII.
• 21. 9. - Јакобитски устанак 1745: Битка код Престонпанса у којој јакобитски устаници туку хановеранске (британске владине) трупе.
• 27. 9. - Битка код Бассигнана: франко-бурбонска победа над Сардинцима и Аустријанцима у Пијемонту.
• 28. 9. - Изведена химна Год Саве тхе Кинг.
• 30. 9. - Битка код Соора, тј. Хајнице на северу Чешке: Фридрих Велики је поразио многобројнију аустро-саксонску војску Карла Лоренског.

• друга пол. год. - Реорганизовање границе:
  • расформирани граничарски шанчеви Суботица, Сомбор, Брестовац, Паланка и Петроварадински у Бачкој;
  • такође и сви шанчеви у Подунавској граници, на сремској страни Дунава, граничари који нису хтели под жупанијску власт су пресељени у нову Подунавску границу (Петроварадин-Земун). Основан је Коморски доминијум (Шид, Чалма, Черевић итд).^[5]
  • Тител и Ковиљ задржали граничарски статус, укључени у Потиску границу.
  • Почиње реорганизација Савске границе (продужење до Земуна). Митровачко властелинство са 15 насеља припојено Војној крајини.^[6]

• 11. 10. - Еwалд Георг вон Клеист открива први кондензатор у облику тегле - неколико месеци потом, појаву потврђује и леиденски професор Пиетер ван Муссцхенброек, тако да ће справа бити позната као Леиденска тегла.

• 1. 11. - Папина була Виx первенит осуђује наплату камате на зајмове.
• 8. 11. - Јакобитске трупе улазе у Енглеску.
• 21. 11. - Корзикански побуњеници Доменица Ривароле заузимају Бастију уз помоћ Аустро-сардинаца и британске флоте - Ђеновљани се враћају следеће године.
• 23. 11. - Битка код Хеннерсдорфа у доњој Шлеској пруска је побједа над Саксонцима.
• 24. 11. - Јапански шогун Токугаwа Yосхимуне абдицира у корист сина Токугаwа Иесхигеа (шогун до 1760), мада наставља водити послове.
• 28. 11. - Рат краља Георгеа: Франко-индијанске снаге уништавају Форт Саратогу, данашњи Сцхуyлервилле, Неw Yорк.

• 4. 12. - Јакобитски устанак 1745: Јакобитске трупе су допрле све до Дербyја у цен��ралној Енглеској, изазивајући панику у Лондону. Међутим, два дана касније почињу повлачење из Енглеске натраг у Шкотску, пошто нема нити енглеских јакобитских појачања, нити француског искрцавања.
• 15. 12. - Битка код Кесселсдорфа, близу Дресдена у Саској, пруска је побједа. ��аски војници безглаво бјеже, тако да Фридрих улази у Дресден 18-тог.
• 16. 12. - Шпанци заузимају Милано.
• крајем год. - Инкорпорациона комисија (Енгелсхофен, Патачић, Вајај) стиже у Славонију и Срем.^[2] Као што је Марија Терезија навијестила 1741, обновљено жупанијско уређење Славоније формирањем Вировитичке, Пожешке и Сријемске жупаније. У "управним и провинцијалним пословима" су подређене хрватском бану, а "у пословима контрибуције" угарском намјесничком вијећу. Ова Славонија је Вараждинском крајином одвојена од Хрватске,^[7] а посавски дио је војна граница. Расту жалбе сељака на властелу, што ће кулминирати побуном 1755.^[8]
• 25. 12. - Дресденски мировни споразум којим је окончан Други шлески рат; Хабсбуршка Монархија признаје дотадашње пруске границе и раније освајање Шлеске док се Фриедрицх II са своје стране признаје хабсбурговског монарха Франза Степхана I за новог римско-њемачког цара прикључивши се тако тзв. Прагматичкој коалицији у Рату за аустријско насљедство. Француска остаје сама у рату.

• Али-паша Хећимоглу, послије пет година, поново у Босни: уводи велике порезе јер је државна благајна празна, долази до отпора, побуне муслиманских сељака у горњој Херцеговини,^[9] па је премјештен исте године (слично се догађа и 1747).^[10] Наслеђује га Бостанџи Сулејман-паша (до 1747), али отпор се наставља, сада с центром у Сарајеву.
• Барон Марко Александар Пејачевић одлучио направити ново насеље у атару села Рума.^[11]
• Одобрена градња православне Николајевске цркве у Земуну.
• Георгије Стојановић је направио бакрорез Пећке патријаршије.^[12]
• Баварски пивар Себастиан Креизесен отворио прву пиварску радионицу у Бечкереку (Зрењанину).
• Амнестија разбојника у Славонији, многи се одазивају; многи су и погинули у Тренковим пандурима (који и ове године регрутује у Срему) тако да та појава слаби.
• Досељавање у дан. Војводину:
  • Почетак насељавања Русина: Кула, Руски Крстур, Куцура и другде у Бачкој.^[13]
  • Словаци долазе у Бачки Петровац.
• Наредба владике Павла Ненадовића парохијанима о стављању крстова на гробове, а не као што је обичај "простаја дрвеса и преслици воздружити и некије шари прегражденија дјелати".^[14]
• Стјепан Бадрић: Указање истине међу Царквом источном и западном.
• Правилник Дубровачке Републике о националној пловидби.
• Припремљен је француски превод Цхамберсове Цyцлопæдије, појавио се и проспект који најављује ново дело: чувена Енцyцлопéдие, објављена 1751-72.
• Умро џунгарски кан Галдан Тсерен, наслеђује га средњи син Тсеwанг Дорји Намјал, али долази до сукоба са двојицом његове браће, канат је фатално ослабљен.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1745.

• 6. 1. - Јацqуес Éтиенне Монтголфиер, пионир балонистике († 1799)
• 18. 2. - Алессандро Волта, талијански физичар († 1827)
• 24. 2. - Фјодор Ушаков, руски адмирал († 1817)
• ауг. - Хенрy Мацкензие, шкотски писац († 1831)
• 16. 9. - Михаил Кутузов, руски фелдмаршал († 1813)
• 24. 11. - Мариа Луиса од Шпањолске, супруга цара Леополда II († 1792)
• 24. 12. - Јохн Јаy, први Врховни судија САД († 1829)
• Олаудах Еqуиано, аболициониста у Британији († 1797)
• Арслан Мехмед-паша, босански паша († 1812)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1745.

• 20. 1. - Карло VII, цар Светог Римског Царства (* 1697)
• 18. 3. - Роберт Wалполе, бивши, први, британски премијер (* 1676)
• 22. 5. - Франçоис-Марие де Броглие, маршал Француске (* 1671)
• 12. 9. - Вицко Змајевић, задарски надбискуп (* 1670)
• 19. 10. - Јонатхан Сwифт, ирски књижевник, сатиричар, писац памфлета (* 1667)
• 6. 12. - Мирко Есзтерхáзy, естергомски надбискуп, бивши загребачки бискуп (* 1663)
• 19. 12. - Јеан-Баптисте ван Лоо, сликар (* 1684)
• Ибрахим Мутеферика, османски дипломат, пионир штампарства у исламу (* 1674)
• Галдан Тсерен, џунгарски владар

Литература

• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)