1745

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ово је чланак о години 1745.
Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 17. вијек18. вијек19. вијек
Деценија: 1710-е  1720-е  1730-е  – 1740-е –  1750-е  1760-е  1770-е
Године: 1742 1743 174417451746 1747 1748
Напад пруске пјешадије у битци код Хохенфриедберга.
1745. по календарима
Грегоријански 1745. (MDCCXLV)
Аб урбе цондита 2498.
Исламски 1157–1158.
Ирански 1123–1124.
Хебрејски 5505–5506.
Бизантски 7253–7254.
Коптски 1461–1462.
Хинду календари
Викрам Самват 1800–1801.
Схака Самват 1667–1668.
Кали Yуга 4846–4847.
Кинески
Континуално 4381–4382.
60 година Yин Дрво Во(л)
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11745.
п  р  у
Подробније: Календарска ера

Година 1745 (MDCCXLV) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у уторак по јулијанском календару.


Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]
  • 23. 2. - Краљевско венчање у Версају: француски престолонаследник се жени шпанском принцезом (она умире већ следеће године а он 1765, пре оца).
  • 24. 2. - Георгије Поповић је потврђен за темишварског епископа (до 1757).
Маркиза де Помпадоур
  • 25. 2. - На маскенбалу у Версају, краљ Лоуис XV објављује своју приврженост Јеанне Антоинетте Поиссон, убрзо произведеној у маркизу де Помпадоур (званична љубавница до 1751, утицајна као миљеница до смрти 1764).

Април/Травањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]
  • 15. 4. - РзАН, Битка код Пфаффенхофена: Аустријанци хрватског бана Баттхyáнyа одлучујуће поражавају франко-баварске снаге у Горњој Баварској, што води брзом изласку те земље из рата.
  • 22. 4. - Уговором из Фüссена се окончава рат између Баварске и Аустрије: Баварска се одриче претензија на Чешку, признаје Прагматичку санкцију и подржаће избор супруга Марије Терезије за светог римског цара.
Битка код Хохенфриедберга на зидној слици

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
  • 1. 7. - Марија Терезија решава да се српске привилегије у Славонији и Срему морају држати, упркос инкорпорацији као угарских жупанија.[2]
  • 9. 7. - Битка ��од Меллеа: Французи су пресрели и одбили савезнички контигент који је требао ојачати Гхент.
  • 15. 7. - Француска војска грофа вон Лöwендала заузима Гхент у дан. Белгији, важну базу Прагматичке армије.
  • 20. 7. - Принц Цхарлес Едwард Стуарт плови са два брода према шкотским Спољним Хебридима, пресреће их британски брод - принц губи један од два своја брода, али се касније искрцава на Ерискаy.
  • август - Основана Илирска дворска комисија[3] (делегација 1747-77) - питање самоуправе у вези са привилегијама српске цркве. Мађарска противљења доводе до претварања комисије 1747. у Дворску Депутацију за ердељске, банатске и "илирске" ствари.[4]
  • август - Французи заузимају Остенд у Аустријској Низоземској након краће опсаде, краљ Лоуис XV стиже 3. 9..
  • 9 - 19. 8. - Османско-персијски рат: Надер-шах Афшар је потукао османску војску код Карса. У исто време Османлије је потукао и принц Нассроллах Мирза код Мосула. Следе преговори о миру у којима су Османлије у лошијем положају.
Застава Бонние Принце Цхарлиеа
Фрањо
  • друга пол. год. - Реорганизовање границе:
    • расформирани граничарски шанчеви Суботица, Сомбор, Брестовац, Паланка и Петроварадински у Бачкој;
    • такође и сви шанчеви у Подунавској граници, на сремској страни Дунава, граничари који нису хтели под жупанијску власт су пресељени у нову Подунавску границу (Петроварадин-Земун). Основан је Коморски доминијум (Шид, Чалма, Черевић итд).[5]
    • Тител и Ковиљ задржали граничарски статус, укључени у Потиску границу.
    • Почиње реорганизација Савске границе (продужење до Земуна). Митровачко властелинство са 15 насеља припојено Војној крајини.[6]

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]
Ранији тип Леиденске тегле
  • 1. 11. - Папина була Виx первенит осуђује наплату камате на зајмове.
  • 8. 11. - Јакобитске трупе улазе у Енглеску.
  • 21. 11. - Корзикански побуњеници Доменица Ривароле заузимају Бастију уз помоћ Аустро-сардинаца и британске флоте - Ђеновљани се враћају следеће године.
  • 23. 11. - Битка код Хеннерсдорфа у доњој Шлеској пруска је побједа над Саксонцима.
  • 24. 11. - Јапански шогун Токугаwа Yосхимуне абдицира у корист сина Токугаwа Иесхигеа (шогун до 1760), мада наставља водити послове.
  • 28. 11. - Рат краља Георгеа: Франко-индијанске снаге уништавају Форт Саратогу, данашњи Сцхуyлервилле, Неw Yорк.
  • 4. 12. - Јакобитски устанак 1745: Јакобитске трупе су допрле све до Дербyја у цен��ралној Енглеској, изазивајући панику у Лондону. Међутим, два дана касније почињу повлачење из Енглеске натраг у Шкотску, пошто нема нити енглеских јакобитских појачања, нити француског искрцавања.
  • 15. 12. - Битка код Кесселсдорфа, близу Дресдена у Саској, пруска је побједа. ��аски војници безглаво бјеже, тако да Фридрих улази у Дресден 18-тог.
  • 16. 12. - Шпанци заузимају Милано.
  • крајем год. - Инкорпорациона комисија (Енгелсхофен, Патачић, Вајај) стиже у Славонију и Срем.[2] Као што је Марија Терезија навијестила 1741, обновљено жупанијско уређење Славоније формирањем Вировитичке, Пожешке и Сријемске жупаније. У "управним и провинцијалним пословима" су подређене хрватском бану, а "у пословима контрибуције" угарском намјесничком вијећу. Ова Славонија је Вараждинском крајином одвојена од Хрватске,[7] а посавски дио је војна граница. Расту жалбе сељака на властелу, што ће кулминирати побуном 1755.[8]
  • 25. 12. - Дресденски мировни споразум којим је окончан Други шлески рат; Хабсбуршка Монархија признаје дотадашње пруске границе и раније освајање Шлеске док се Фриедрицх II са своје стране признаје хабсбурговског монарха Франза Степхана I за новог римско-њемачког цара прикључивши се тако тзв. Прагматичкој коалицији у Рату за аустријско насљедство. Француска остаје сама у рату.

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
  • Али-паша Хећимоглу, послије пет година, поново у Босни: уводи велике порезе јер је државна благајна празна, долази до отпора, побуне муслиманских сељака у горњој Херцеговини,[9] па је премјештен исте године (слично се догађа и 1747).[10] Наслеђује га Бостанџи Сулејман-паша (до 1747), али отпор се наставља, сада с центром у Сарајеву.
  • Барон Марко Александар Пејачевић одлучио направити ново насеље у атару села Рума.[11]
  • Одобрена градња православне Николајевске цркве у Земуну.
  • Георгије Стојановић је направио бакрорез Пећке патријаршије.[12]
  • Баварски пивар Себастиан Креизесен отворио прву пиварску радионицу у Бечкереку (Зрењанину).
  • Амнестија разбојника у Славонији, многи се одазивају; многи су и погинули у Тренковим пандурима (који и ове године регрутује у Срему) тако да та појава слаби.
  • Досељавање у дан. Војводину:
  • Наредба владике Павла Ненадовића парохијанима о стављању крстова на гробове, а не као што је обичај "простаја дрвеса и преслици воздружити и некије шари прегражденија дјелати".[14]
  • Стјепан Бадрић: Указање истине међу Царквом источном и западном.
  • Правилник Дубровачке Републике о националној пловидби.
  • Припремљен је француски превод Цхамберсове Цyцлопæдије, појавио се и проспект који најављује ново дело: чувена Енцyцлопéдие, објављена 1751-72.
  • Умро џунгарски кан Галдан Тсерен, наслеђује га средњи син Тсеwанг Дорји Намјал, али долази до сукоба са двојицом његове браће, канат је фатално ослабљен.
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1745.
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1745.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Извештај о доживљајима Симеона Степанова Пишчевића генерал-мајора и каваљера Ордена св. Ђорђа. растко.рс
  2. 2,0 2,1 Историја с. н. IV-1, 204
  3. Историја с. н. IV-1, 261
  4. Аустриски порази. растко.рс
  5. Историја с. н. IV-1, 210
  6. Хисторија н. Ј. II, 1136-7
  7. Хисторија н. Ј. II, 1035-7
  8. Хисторија н. Ј. II, 1065
  9. Историја с. н. IV-1, 441
  10. Хисторија н. Ј. II, 1327
  11. ИСТОРИЈАТ. румскизаписи.wордпресс.цом
  12. Манастирски комплекс. растко.рс
  13. Украјинци у Србији. растко.рс
  14. Др Горан З. Комар: Планинска села Драчевице под влашћу Венеције. растко.рс
Литература
  • Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
  • Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]