1746

Ово је чланак о години 1746.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1710-е  1720-е  1730-е  – 1740-е –  1750-е  1760-е  1770-е
Године:	1743 1744 1745 – 1746 – 1747 1748 1749

1746. по календарима

Грегоријански	1746. (MDCCXLVI)
Аб урбе цондита	2499.
Исламски	1158–1159.
Ирански	1124–1125.
Хебрејски	5506–5507.
Бизантски	7254–7255.
Коптски	1462–1463.
Хинду календари
• Викрам Самват	1801–1802.
• Схака Самват	1668–1669.
• Кали Yуга	4847–4848.
Кинески
• Континуално	4382–4383.
• 60 година	Yанг Ватра Тигар (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11746.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1746 (MDCCXLVI) била је редовна година која почиње у суботу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у сриједу по јулијанском календару.

• 8. 1. - Јакобитски устанак: претендент Цхарлес Едwард Стуарт лако заузима варош Стирлинг али неуспјешно опсједа замак.
• јануар - Пиетер ван Муссцхенброек из Леидена јавља да је открио справу за складиштење електрицитета, прву врсту кондензатора, названу Леиденска тегла (Еwалд Георг вон Клеист је јесенас независно открио исту ствар).
• 17. 1. - Битка код Фалкирк Муира: Јакобити поражавају британске снаге које су ишле деблокирати Стирлинг, али у конфузији не користе успјех. Британски командант ген. Хаwлеy је прије краја мјесеца замијењен војводом од Цумберланда.

• 11. 2. - Британски премијер Хенрy Пелхам, као и његов брат Тхомас, дају оставке захтевајући да у владу уђе и Wиллиам Питт Старији - то се убрзо и догађа, с обзиром да краљ Георге II не може наћи друго решење.
• 17. 2. - Рат за аустријско наслијеђе (РзАН): Французи обустављају опсаду Алессандрије, као знак добре воље током преговора са сардинским краљем Карлом Емануелом - овај међутим чека аустријску концентрацију у Италији, омогућену прошлогодишњим миром са Пруском, па да настави рат.
• 22. 2. - РзАН: опсада Брисела се завршава након три седмице, Аустријанци се предају Французима маршала Маурица де Саxа.

• 5. 3. - Карло Емануел Сардински наставља италијански театар Рата за аустријско наслеђе: напада Асти, чији се француски гарнизон од 5.000 људи предаје три дана касније.
• 10. 3. - У Лахореу почиње Цххота Гхаллугхара, "мали масакр", убијање Сика - сматра се да их је до јуна страдало 7.000. Наређено је уништавање светилишта и светих записа.

• 16. 4. - Битка код Цуллодена у којој британска (хановеранска) војска под војводом од Цумберланда уништава шкотску јакобитску војску принца Цхарлеса Едwарда Стуарта, а што представља крај Јакобитског устанка, симболични крај покушаја Шкотске да поврати независност и раскине унију са Енглеском, односно посљедњу копнену битку на тлу Велике Британије.
• пролеће - Генерал Енгелсхофен стигао у Петроварадин да руководи развојачењем границе - наилази на отпор Срба, следеће зиме одлази у Беч по инструкције.^[1]

• 1. 5. - Посвећена још недовршена Црква Асамових, Асамкирцхе, у Минхену, приватна црква браће Асам - важна грађевина јужнонемачког позног барока.

• 1. 6. - РзАН: Французи заузели Антверпен.
• 2. 6. - Петербуршки уговор: дефанзивни савез Русије и Аустрије против Пруске.

• 16. 6. - Рат за аустријско насљедство: Битка код Пиацензе у којој аустријске трупе наносе тежак пораз француско-шпанској војсци, осигуравши тако контролу Хабсбурговаца над највећим дијелом сјеверне Италије.
• 18. 6. - Потписан уговор са Самуелом Јохнсоном за писање енглеског рјечника (објављен 1755).
• 22. 6. - Рат краља Георга, амерички театар РзАН: из Француске креће Експедиција војводе д'Анвиллеа према Новој Скотији у Америци, која се до октобра завршава потпуним неуспехом.
• 29. 6. - Канонизирана Катарина де Рицци († 1590).

• 6. 7. - Први карнатички рат, индијски театар Рата за аустријско насљедство, између Британаца и Француза. Поморска битка код Негапатама је тактички без победника, али Французи долазе у стратешку предност.
• 9. 7. - Умире шпањолски краљ Филип V, након 45 година на пријестољу - долази његов син Фердинанд VI, звани Учени или Праведни (до 1759).
• 9. 7. - Петар Јагодић Куриџа је пуштен из млетачког затвора, након одслужених 40 година казне.
• јул - Париски суд је наредио спаљивање "Филозофских мисли", првог оригиналног Дидроовог дела, које је анонимно објавио.

• 1. 8. - У знак одмазде због потпоре коју су становници шкотског Височја дали јакобитским побуњеницима, у Шкотској је на снази Закон о проскрипцији, чији је дио Закон о одјећи, којим је забрањено ношење килта (забрана ће бити укинута 1782).
• 5. 8. - Господар Влашке Константин Маврокордат, принуђен проблемом одбеглих кметова, доноси указ којим омогућује њихов откуп, власништво над окућницом и продају производа у замену за одређени број дана рада.
• 6. 8. - Умро је Кристијан VI, краљ Данске и Норвешке, наслеђује га Фредерик V (до 1766). Зависи од саветника, нарочито А. Г. Молткеа.
• 10. 8. - РзАН: Битка код Роттофредда: франко-шпанске снаге одолевају аустријским нападима близу Пиацензе али се морају повући према Ђенови.
• август - Почиње Конгрес у Бреди, мировни преговори Рата за аустријско наслеђе, развлаче се до 1748.
• 16. 8. - Војвода Гуасталле Гиусеппе Мариа Гонзага умире без наследника - земљу прво узима Аустрија, а од 1748. је део шпанско-бурбонске Парме.
• 18. 8. - У Лондону су, осуђени за издају, посечени шкотски племићи: ерл од Килмарноцка и лорд Балмерино (лорд Ловат је погубљен следећег априла).

• 4. 9. - Керденским уговором је завршен Османско-персијски рат: границе остају исте, Османлије признају афшаридску власт у Персији, договорена размена посланстава.
• 6. 9. - РзАН: Аустријанци заузимају Ђенову.
• 9. 9. - Рат за аустријско насљедство: Француски експедициони корпус заузима Мадрас, главно британско упориште у Индији.
• 20. 9. - Принц Стуарт је заувек напустио Шкотску.
• 20. 9. - РзАН: Напад на Лориент: Британци се искрцавају у Бретањи, али се повлаче 7. октобра након бомбардовања града.
• 30. 9. - РзАН: Аустријанци у Намуру у Белгији се предају након француске опсаде.

• 2. 10. - Француска флота је захваћена олујом код Мадраса, тону бродови Дуц д'Орлéанс, Пхéниx и Лyс са 1.100 чланова посаде.
• 11. 10. - РзАН: Битка код Роцоуxа, близу Лијежа у Белгији, још једна је француска победа у Фландрији, али одлучујућа победа је измакла у овој сезони.
• 22. 10. - Универзитет Принцетон основан као Универзитет Неw Јерсеyа.
• 24. 10. - Битка на Адyару: Французи су одбили скоро десет пута већу армију аркотског наwаба Анwаруддин Кхана од Мадраса.
• 28. 10. - Катастрофални потрес погађа Перу, при чему су разорени Лима и Цаллао.

• 5. 11. - Током турнеје по Европи, носорога Цлару је у Бечу видео и царски пар Фрањо и Марија Терезија.

• крајем г. - Шејх Мехмед Ужичанин је окупио око себе људе - догодине избија буна у ужичком крају.^[2]
• 5. 12. - РзАН: Аустро-сардинска инвазија Француске, уз помоћ британске флоте: Броwнеови Аустријанци започињу опсаду Антибеса - траје до почетка фебруара, без успеха.
• 5. 12. - Дечак Гиован Баттиста Перассо, звани Балилла, потакао Ђеновљане на побуну против аустро-сардинских окупатора, који су протерани 11. децембра.
• децембар - РзАН: Французи покушавају освојити британски Форт ст. Давид код Цуддалореа у Индији.
• 19. 12. - Пераштански гусар Крило Цвјетковић је ухапшен од Турака код Драча, два дана касније је обешен. Удовица Гарофалија и још три жене су затворене код скадарског паше, Пераштани их отимају следећег маја.^[3]
• 21. 12. (стари или нови кал.?) - Марија Терезија донела одлуку "да митрополит није глава народа него цркве, те тужбе, које се тичу народа, нека се не шиљу преко њега."^[4]

• Мјере апсолутне државе утјечу и на римокатоличку цркву у Хабсбуршкој монархији: строже се забрањује објављивање папинских одлука без државних одобрења (плацетум региум), цензура прелази у руке државних надлештава, поново ограничене компетенције црквених судова, уз папино одобрење укинуто неколико празника.^[5]
• Војна граница:
  • Хилдбургсхаусен формирао регименте у Карловачком генералату, узбуђени народ и неки виши официри покрећу брињско-личку буну.^[6] Регименте су у цијелој Војној крајини: личка, оточка, огулинска, слуњска, двије банске (петрињска и глинска), крижевачка, ђурђевачка, градишка, бродска и петроварадинска; дијеле се на батаљуне, кумпаније и опћине, часници воде све послове, службени језик је њемачки.^[7]
  • 1746-54 - Реорганизација војних крајина по региментама; од свих осталих земаља Хабсбуршке монархије тражи се 108.000 војника а само од крајина 45.000.^[8]
  • Посао формирања славонско-сријемских регименти повјерен је фелдмаршаллајтнанту барону Енгелсхофену (од 1747).^[9] У Посавској граници образоване три пешачке регименте, Градишка, Бродска и Петроварадинска и две коњичке тј. хусарске.^[10]
  • 1746-47 - Од крајишника расформиране Поморишке крајине (мањи, филијални, шанчеви Јенопоље, Вилагош, Охаба, Иратош, Симанда и Арад^[11]) оснива се земаљска покрајинска милиција.^[12] Распуштају се "националне" милиције по угарским градовима (Острогон, Ђур, Коморан, Сигет, Солнок, Велики Варадин), добрим делом састављене од Срба.^[10]
  • Владислав Фејервари је постаје последњи шајкашки војвода.^[13]
  • Оточац, Огулин, Ђурђевац сједишта су пуковнија. Пакрац је стављен под управу Дворске коморе након заробљавања баруна Тренка. Карлобаг, раније под влашћу Краљевске коморе у Бечу, долази под Краљевску врховну комерцијалну интенденцу из Трста.
• Нови Сад је даровао двору 8.000 форинти, добиће диплому са повластицама 1748.^[14]
• Након Јахја-паше Хатибзадеа, београдски мухафиз је Сејид Мехмед-паша Силахдар (1747-48). Јахја-паша је остао дужан султанској благајни 17.500 гроша, премештен је у Румелију, успут му је наложено да угуши јаничарску побуну у Нишу - али удружио се са арбанаским пашама и беговима и кренуо у поход на град, с пљачкањем околних села.^[15]
• Изгађена је Преображењска црква у Сентандреји.
• Пећки патријарх Јанићије дао оставку, оробио је ризницу, оставивши само мошти, и с "великим благом" отишао у Цариград^[16] - патријаршија је терет због презадужености^[17] (биће васељенски патријарх 1761-63). На пећки трон ће 1747-52. доћи Атанасије II Гавриловић.
• Има тежих сукоба између Црногораца и Албанаца у Котору, као и следеће године.^[18] Млечани су преселили 26 Албанаца у Рисан и Херцег Нови.^[19]
• 1746/47 - У хиџретској години 1159, Мула Мустафа Башескија биљежи прве догађаје.^[20]
• Марија Терезија је продала језуитима палату Неуе Фаворите за образовне потребе - настаје Тхересианум, школа за државну службу.
• Вишеславова крстионица премјештена из Нина у Венецију (враћена 1942. у Хрватску).
• Сењски изасланик Матеша Антун Кухачевић ухићен је у Бечу, под оптужбом за учешће у брињској побуну - заточен је скоро до смрти 1772.
• Збор за ширење вјере укида Илирски колегиј у Ферму, питомци су премјештени у сјемениште у Риму.
• Пацифик Бизза је именован сплитским надбискупом (до 1756).
• Наука и техника:
  • Грофица Ева Екеблад је открила метод добијања алкохола и брашна од кромпира, чиме је уштеђено жито за друге потребе и смањена могућност глади.
  • Јохн Роебуцк увео процес оловних комора за индустријску производњу сумпорне киселине.
  • Андреас Сигисмунд Маргграф је изоловао цинк, уз детаљнији опис од претходника, што води комерцијалном процесу.
  • Трактат Цхарлеса Баттеуxа Лес беауx артс рéдуитс à ун мêме принципе уводи концепт "лепих уметности".

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1746.

• 24. 1. - Густав III, краљ Шведске († 1792)
• 4. 2. - Тадеусз Коśциусзко, пољски државник и војсковођа († 1817)
• 30. 3. - Францисцо Гоyа, шпански сликар и гравер († 1828)
• апр. - Фрањо Јелачић, аустријски подмаршал († 1810)
• 9. 5. - Гаспард Монге, пионир дескриптивне и диференцијалне геометрије († 1818)
• 16. 7. - Гиусеппе Пиаззи, астроном († 1826)
• 11. 9. - Гиованни Баттиста Вентури, физичар († 1822)
• 12. 11. - Тирадентес, бразилски револуционар († 1792)
• Теодор Илић Чешљар, сликар († 1793)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1746.

• 11. 2. - Василиј Владимирович Долгоруков, руски фелдмаршал (* 1667)
• 19. 3. - Ана Леополдовна, бивша руска регенткиња (* 1718)
• 14. 6. - Цолин Мацлаурин, математичар (* 1698)
• 9. 7. - Филип V, шпањолски краљ (* 1683)
• 22. 7. - Марíа Тереса Рафаела од Шпањолске, супруга француског дофена (* 1726)
• 6. 8. - Кристијан VI, краљ Данске и Норвешке (* 1699)
• 28. 11. - Франз Фердинанд Антон Кхевенхüллер, аустријски генерал, славонски заповједник (* 1682)

Литература

• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)