1746

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ово је чланак о години 1746.
Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 17. вијек18. вијек19. вијек
Деценија: 1710-е  1720-е  1730-е  – 1740-е –  1750-е  1760-е  1770-е
Године: 1743 1744 174517461747 1748 1749
Битка код Цуллодена.
1746. по календарима
Грегоријански 1746. (MDCCXLVI)
Аб урбе цондита 2499.
Исламски 1158–1159.
Ирански 1124–1125.
Хебрејски 5506–5507.
Бизантски 7254–7255.
Коптски 1462–1463.
Хинду календари
Викрам Самват 1801–1802.
Схака Самват 1668–1669.
Кали Yуга 4847–4848.
Кинески
Континуално 4382–4383.
60 година Yанг Ватра Тигар
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11746.
п  р  у
Подробније: Календарска ера

Година 1746 (MDCCXLVI) била је редовна година која почиње у суботу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у сриједу по јулијанском календару.

Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]
  • 5. 3. - Карло Емануел Сардински наставља италијански театар Рата за аустријско наслеђе: напада Асти, чији се француски гарнизон од 5.000 људи предаје три дана касније.
  • 10. 3. - У Лахореу почиње Цххота Гхаллугхара, "мали масакр", убијање Сика - сматра се да их је до јуна страдало 7.000. Наређено је уништавање светилишта и светих записа.

Април/Травањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]
  • 1. 5. - Посвећена још недовршена Црква Асамових, Асамкирцхе, у Минхену, приватна црква браће Асам - важна грађевина јужнонемачког позног барока.
  • 1. 6. - РзАН: Французи заузели Антверпен.
  • 2. 6. - Петербуршки уговор: дефанзивни савез Русије и Аустрије против Пруске.
"Битка код Пиацензе"

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
  • 6. 7. - Први карнатички рат, индијски театар Рата за аустријско насљедство, између Британаца и Француза. Поморска битка код Негапатама је тактички без победника, али Французи долазе у стратешку предност.
  • 9. 7. - Умире шпањолски краљ Филип V, након 45 година на пријестољу - долази његов син Фердинанд VI, звани Учени или Праведни (до 1759).
  • 9. 7. - Петар Јагодић Куриџа је пуштен из млетачког затвора, након одслужених 40 година казне.
  • јул - Париски суд је наредио спаљивање "Филозофских мисли", првог оригиналног Дидроовог дела, које је анонимно објавио.
  • 1. 8. - У знак одмазде због потпоре коју су становници шкотског Височја дали јакобитским побуњеницима, у Шкотској је на снази Закон о проскрипцији, чији је дио Закон о одјећи, којим је забрањено ношење килта (забрана ће бити укинута 1782).
  • 5. 8. - Господар Влашке Константин Маврокордат, принуђен проблемом одбеглих кметова, доноси указ којим омогућује њихов откуп, власништво над окућницом и продају производа у замену за одређени број дана рада.
  • 6. 8. - Умро је Кристијан VI, краљ Данске и Норвешке, наслеђује га Фредерик V (до 1766). Зависи од саветника, нарочито А. Г. Молткеа.
  • 10. 8. - РзАН: Битка код Роттофредда: франко-шпанске снаге одолевају аустријским нападима близу Пиацензе али се морају повући према Ђенови.
  • август - Почиње Конгрес у Бреди, мировни преговори Рата за аустријско наслеђе, развлаче се до 1748.
  • 16. 8. - Војвода Гуасталле Гиусеппе Мариа Гонзага умире без наследника - земљу прво узима Аустрија, а од 1748. је део шпанско-бурбонске Парме.
  • 18. 8. - У Лондону су, осуђени за издају, посечени шкотски племићи: ерл од Килмарноцка и лорд Балмерино (лорд Ловат је погубљен следећег априла).
Преображењска црква у Сентандреји (1970)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]
  • 2. 10. - Француска флота је захваћена олујом код Мадраса, тону бродови Дуц д'Орлéанс, Пхéниx и Лyс са 1.100 чланова посаде.
  • 11. 10. - РзАН: Битка код Роцоуxа, близу Лијежа у Белгији, још једна је француска победа у Фландрији, али одлучујућа победа је измакла у овој сезони.
  • 22. 10. - Универзитет Принцетон основан као Универзитет Неw Јерсеyа.
  • 24. 10. - Битка на Адyару: Французи су одбили скоро десет пута већу армију аркотског наwаба Анwаруддин Кхана од Мадраса.
  • 28. 10. - Катастрофални потрес погађа Перу, при чему су разорени Лима и Цаллао.
Статуа Баллиле у Ђенови
  • крајем г. - Шејх Мехмед Ужичанин је окупио око себе људе - догодине избија буна у ужичком крају.[2]
  • 5. 12. - РзАН: Аустро-сардинска инвазија Француске, уз помоћ британске флоте: Броwнеови Аустријанци започињу опсаду Антибеса - траје до почетка фебруара, без успеха.
  • 5. 12. - Дечак Гиован Баттиста Перассо, звани Балилла, потакао Ђеновљане на побуну против аустро-сардинских окупатора, који су протерани 11. децембра.
  • децембар - РзАН: Французи покушавају освојити британски Форт ст. Давид код Цуддалореа у Индији.
  • 19. 12. - Пераштански гусар Крило Цвјетковић је ухапшен од Турака код Драча, два дана касније је обешен. Удовица Гарофалија и још три жене су затворене код скадарског паше, Пераштани их отимају следећег маја.[3]
  • 21. 12. (стари или нови кал.?) - Марија Терезија донела одлуку "да митрополит није глава народа него цркве, те тужбе, које се тичу народа, нека се не шиљу преко њега."[4]

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
  • Мјере апсолутне државе утјечу и на римокатоличку цркву у Хабсбуршкој монархији: строже се забрањује објављивање папинских одлука без државних одобрења (плацетум региум), цензура прелази у руке државних надлештава, поново ограничене компетенције црквених судова, уз папино одобрење укинуто неколико празника.[5]
  • Војна граница:
    • Хилдбургсхаусен формирао регименте у Карловачком генералату, узбуђени народ и неки виши официри покрећу брињско-личку буну.[6] Регименте су у цијелој Војној крајини: личка, оточка, огулинска, слуњска, двије банске (петрињска и глинска), крижевачка, ђурђевачка, градишка, бродска и петроварадинска; дијеле се на батаљуне, кумпаније и опћине, часници воде све послове, службени језик је њемачки.[7]
    • 1746-54 - Реорганизација војних крајина по региментама; од свих осталих земаља Хабсбуршке монархије тражи се 108.000 војника а само од крајина 45.000.[8]
    • Посао формирања славонско-сријемских регименти повјерен је фелдмаршаллајтнанту барону Енгелсхофену (од 1747).[9] У Посавској граници образоване три пешачке регименте, Градишка, Бродска и Петроварадинска и две коњичке тј. хусарске.[10]
    • 1746-47 - Од крајишника расформиране Поморишке крајине (мањи, филијални, шанчеви Јенопоље, Вилагош, Охаба, Иратош, Симанда и Арад[11]) оснива се земаљска покрајинска милиција.[12] Распуштају се "националне" милиције по угарским градовима (Острогон, Ђур, Коморан, Сигет, Солнок, Велики Варадин), добрим делом састављене од Срба.[10]
    • Владислав Фејервари је постаје последњи шајкашки војвода.[13]
    • Оточац, Огулин, Ђурђевац сједишта су пуковнија. Пакрац је стављен под управу Дворске коморе након заробљавања баруна Тренка. Карлобаг, раније под влашћу Краљевске коморе у Бечу, долази под Краљевску врховну комерцијалну интенденцу из Трста.
  • Нови Сад је даровао двору 8.000 форинти, добиће диплому са повластицама 1748.[14]
  • Након Јахја-паше Хатибзадеа, београдски мухафиз је Сејид Мехмед-паша Силахдар (1747-48). Јахја-паша је остао дужан султанској благајни 17.500 гроша, премештен је у Румелију, успут му је наложено да угуши јаничарску побуну у Нишу - али удружио се са арбанаским пашама и беговима и кренуо у поход на град, с пљачкањем околних села.[15]
  • Изгађена је Преображењска црква у Сентандреји.
  • Пећки патријарх Јанићије дао оставку, оробио је ризницу, оставивши само мошти, и с "великим благом" отишао у Цариград[16] - патријаршија је терет због презадужености[17] (биће васељенски патријарх 1761-63). На пећки трон ће 1747-52. доћи Атанасије II Гавриловић.
  • Има тежих сукоба између Црногораца и Албанаца у Котору, као и следеће године.[18] Млечани су преселили 26 Албанаца у Рисан и Херцег Нови.[19]
  • 1746/47 - У хиџретској години 1159, Мула Мустафа Башескија биљежи прве догађаје.[20]
  • Марија Терезија је продала језуитима палату Неуе Фаворите за образовне потребе - настаје Тхересианум, школа за државну службу.
  • Вишеславова крстионица премјештена из Нина у Венецију (враћена 1942. у Хрватску).
  • Сењски изасланик Матеша Антун Кухачевић ухићен је у Бечу, под оптужбом за учешће у брињској побуну - заточен је скоро до смрти 1772.
  • Збор за ширење вјере укида Илирски колегиј у Ферму, питомци су премјештени у сјемениште у Риму.
  • Пацифик Бизза је именован сплитским надбискупом (до 1756).
  • Наука и техника:
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1746.
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1746.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Павић, M. Симеон Пишчевић: Руски генерал и српски писац. растко.рс
  2. Историја с. н. IV-1, 310
  3. Милошевић. Погибија гусара Крила Цвјетковића.... хрцак.срце.хр
  4. Ћоровић, V. Историја српског народа - Аустриски порази. растко.рс
  5. Хисторија н. Ј. II, 875
  6. Хисторија н. Ј. II, 1052
  7. Шишић, Повијест Хрвата 1526-1918, 343
  8. Хисторија н. Ј. II, 871
  9. Хисторија н. Ј. II, 1046
  10. 10,0 10,1 Историја с. н. IV-1, 197
  11. Историја с. н. IV-1, 198
  12. Хисторија н. Ј. II, 1158
  13. Церовић, Љ. Срби у Словачкој. растко.рс
  14. Хисторија н. Ј. II, 1159
  15. Историја с. н. IV-1, 308-9
  16. Историја с. н. IV-1, 542
  17. Хисторија н. Ј. II, 1355
  18. Историја с. н. IV-1, 499
  19. Радојичић, D. Везе становништва Боке Которске и Албаније у XVIII вијеку на основу података из архива Херцег Новог. растко.рс
  20. Башескија, Мула-Мустафа Година 1159 - 1170. етеиа.хоме.xс4алл.нл/китабхана
Литература
  • Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
  • Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]