1748

Ово је чланак о години 1748.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1710-е  1720-е  1730-е  – 1740-е –  1750-е  1760-е  1770-е
Године:	1745 1746 1747 – 1748 – 1749 1750 1751

1748. по календарима

Грегоријански	1748. (MDCCXLVIII)
Аб урбе цондита	2501.
Исламски	1160–1162.
Ирански	1126–1127.
Хебрејски	5508–5509.
Бизантски	7256–7257.
Коптски	1464–1465.
Хинду календари
• Викрам Самват	1803–1804.
• Схака Самват	1670–1671.
• Кали Yуга	4849–4850.
Кинески
• Континуално	4384–4385.
• 60 година	Yанг Земља Змај (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11748.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1748 (MDCCXLVIII) била је пријеступна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у петак по јулијанском календару.

• јануар - Афгански владар Ахмад Шах Дурани је на походу против индијских могула: заузима Лахоре.
• 18. 1. - Умро карловачки митрополит Арсеније IV Јовановић.
• поч. године - Мања буна у Мостару због војничких плаћа.^[1] Јаничари окренули топове на дефтердара босанског паше који је дошао да исплати градску посаду а не и њих. Бостанџи Сулејман-паша је на крају смењен због нових буна а поново је послат Абдулах-паша Мухсинзаде.^[2]

• 1. 2. - Нови Сад добио статус слободног краљевског града од Марије Терезије.
• 23. 2. - Шведски краљ Фредерик I установио Орден Серафима, највише шведско одличје, као и Орден мача и Орден Поларне звезде.

• март - Битка код Манупура у Пенџабу: Дуранијеви Афганци су побегли након што је запаљена артиљерија изазвала велике жртве, Сики их нападају у повлачењу.
• 15. 3. - Формиран први Магистрат и усвојен Статут Новог Сада.

• 9. 4. - Рат Јенкинсовог уха - Битка код Сантиаго де Цуба: Британци покушали продрети у луку али су одбијени топовским батеријама.
• 24. 4. - У Аацхену почиње велики дипломатски конгрес чији је циљ склопити споразум којим би се окончао Рат за аустријско насљедство (а заједно са њим и Рат Јенкинсовог уха).
• 26. 4. - Умро је могулски цар Мухаммад Схах, наслеђује га син Ахмад Схах Бахадур (до 1754) - царство је у опадању.
• пролеће? - Рат за аустријско наслијеђе: Руске снаге од 36.000 људи на челу са Василијем Репњином стижу на Рајну, у складу са прошлогодишњом конвенцијом са Британијом.

• 1. 5. - Утемељена Нова Градишка, као заповједно мјесто Градишке граничарске пуковније.
• 1. 5. - Отворено Надбискупско сјемениште Змајевић, Задар.
• 7. 5. - Рат за аустријско наслијеђе: француски маршал де Саxе заузима Маастрицхт након троседмичне опсаде.

• 1. 6. - Умире низам Хајдерабада Асаф Јах I. Наслеђује га син Насир Јунг (до 1750), али убрзо долази до сукоба за престо, у који ће се мешати и Британци и Французи.
• 17. 6. - Први карнатички рат: Французи не успевају узети Цуддалоре Британцима.

• 6. 7. - Надер-шах Афшаров нећак Ебрахим Афшар је владар Персије након што је поражен његов брат Адел-шах.

• август - Први карнатички рат: Британци опседају француски Пондицхерy у Индији - до октобра, безуспешно.
• 25. 8. - Париски Салон: уведен је жири награђиваних уметника - утицај Салона постаје неупитан.

• 6. 9. - Црквено-народни сабор у Сремским Карловцима: за карловачког митрополита изабран епископ арадски и вршачки Исаија Антоновић - потврђен у новембру, умире већ у јануару. Горњокарловачки епископ Павле Ненадовић одређен за арадског епископа (док не наследи Антоновића), у Вршцу ће столовати Јован Ђорђевић (1749-69).
• 24. 9. - Ебрахим Афшар је убијен у побуни своје војске,

• 1. 10. - Надер-шахов унук Шахрох-шах је завладао Хорасаном (до 1750).
• 12 - 14. 10. - Поморска Битка код Хаване: Британци су нанели губитке Шпанцима, али прилика није искоришћена.
• 18. 10. - У Аацхену склопљен Аацхенски мировни споразум који је углавном цементирао границе по начелу статус qуо анте беллум (с изузетком Пруске) која је од Хабсбурговаца раније преузела Шлеску); лотариншки војвода Франз Степхан I и супруг аустријске царице Марије Терезије признат за римско-њемачког цара.
  • Пруској је потврђена Шлеска а Марији Терезији титула
  • Француској је хитно потребан мир, па пристаје вратити Хабсбурзима освајања у Низоземској (Французи ће говорити "глупо к'о мир" и "радити за Пруску" тј. ни за шта)
  • Британији се враћа Мадрас у Индији а Французима Лоуисбоург и Îле-Роyале у Новој Шкотској и Свети Мартин у Карибима. Напетост и сукоби у Северној Америци се настављају: Рат оца Ле Лоутреа у Акадији и Новој Шкотској 1749-55. те Француски и индијански рат на ширем простору 1754-63.
  • Шпански принц Филип добија Парму и Пјаченцу, којој је прикључена Гвастала, територије које тренутно држе Хабсбурзи - Парма је постојбина Филипове мајке Елисабетте, овим настаје владарски дом Боурбон-Парма.
  • Обновљена је независност Модене, као и Ђенове; Сардинија добија мање уступке од Хабсбурга (Вигевано)
  • Незадовољство исходом рата води гледању на мир као на примирје, Дипломатској револуцији 1756. и Седмогодишњем рату 1756-63.

• децембар - Британски претендент Цхарлес Едwард Стуарт је ухапшен у Паризу, да би био протеран из Француске, у складу са Ахенским миром.
• децембар - Ахмед-шах Дурани је покренуо још један поход у Пенџаб, који доноси проширење на рачун Могула.
• 22. 12. - Кнез Лихтенштајна Јоханн Непомук Карл умире без насљедника, насљеђује га стриц Јосепх Wензел, ранији владар и регент (влада до 1772).

• У хабсбуршким насљедним земљама почиње ректификација директних пореза, повишени су на 14 милиона форинти.^[3] Укинут дотадашњи систем финанцирања старих крајишких генералата, преноси се на централну власт.^[4]
• Стара Градишка је први војни комунитет - оснивају се с циљем да буду средишта трговачке и обртничке активности у Војној крајини.^[5] Петроварадин добио право 1747-48.^[6] Одн. први је Петроварадин (а Ст. Градишка 1753).^[7]
• Уводе се јединствена правила за војску у Хабсбуршкој монархији.^[8]
• Вировитичка и Пожешка жупанија приморане да рачуне за '45. и '46. предложе Угарском намјесничком вијећу, јер их је хрватски сабор из нејасних разлога пропустио примити.^[9]
• Комисија за спајање Потиске и Поморишке границе у Араду поручује Србима да пређу у Банат да би остали "милитари" или да остану на месту као угарски контрибуенти - ови одбијају и једно и друго (ипак се морају одлучити 1751).^[10]
• У румунској штампарији у Блажу, у Ердељу, објављен српски превод Регуламента за војну границу - први штампани текст на народном говору православних Срба.^[11]
• Дубровачки свештеник Андрија Звонић завршио пред црквеним судом због љубави према гуслама.^[12]
• Хрватски исусовац Фердинанд Коншчак је поглавар мисије Сан Игнацио Кадакаамáн у Доњој Калифорнији.
• 1747-48 - Након нереда на Рабу, Пагу и Шолти, у Каштелима и околици Задра, млетачке власти хапшењем истакнутијих људи за сада заводе мир. Далматински провидур се противи томе да имућнији уживаоци земље постану власници, јер би се тиме "упропастили сељаци".^[13] Далмација с Боком, без Кварнера, има 25.000 породица или 166.000 становника.^[14]
• Јован Куртовић се са тројицом браће одселио из околине Требиња у Трст, где постаје угледан трговац.
• Фриедрицх Готтлиеб Клопстоцк почиње објављивање епа Дер Мессиас (до 1773).
• Наука и техника
  • Француски филозоф и публицист Монтесqиеу објављује своју знамениту књигу О духу закона у којој износи доктрину о тродиоби власти.
  • Давид Хуме: "Истраживање гледе људског разума" (Кант ће за ову књигу рећи да га је пробудила из "догматског дремежа").
  • Јулиен Оффраy де Ла Меттрие: L'Хомме Мацхине.
  • Почело ископавање Помпеја - шпански војни инжењер Роqуе Јоаqуíн де Алцубиерре за краља Карла.
  • Леонхард Еулер: Интродуцтио ин аналyсин инфиниторум, основи математичке анализе, дат је Еулеров идентитет и формула.
  • Руђер Бошковић: Диссертатио де лумине.
  • Јеан-Антоине Ноллет документовано посматра осмозу у природним мембранама;
  • Тхомас Фрyе произвео коштани порцелан у новој лондонској фабрици.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1748.

• 6. 2. - Адам Wеисхаупт, оснивач илумината († 1830)
• 15. 2. - Јеремy Бентхам, филозоф († 1832)
• 8. 3. - Wиллем V ван Орање-Нассау, стадтхолдер Холандске републике († 1806)
• 13. 4. - Јосепх Брамах, пионир хидрауличког инжењерства († 1814)
• 27. 4. - Адамантиос Кораис, грчки просветитељ († 1833)
• 3. 5. - Еммануел Јосепх Сиеyèс, свећеник, политички теоретик, француски државник († 1836)
• 7. 5. - Олyмпе де Гоугес, списатељица, политичка активисткиња († 1793)
• 30. 8. - Јацqуес-Лоуис Давид, сликар († 1825)
• 12. 9. - Јеан-Мицхел Хуон де Кермадец, француски морепловац († 1793)
• септ.? - Петар I Петровић Његош, црногорски владика († 1830)
• 7. 10. - Карл XIII, краљ Шведске и Норвешке († 1818)
• 11. 11. - Царлос IV, краљ Шпањолске († 1819)
• 9. 12. - Цлауде Лоуис Бертхоллет, кемичар, француски државник († 1822)
• Јован Радоњић, црногорски гувернадур († 1803)
• Михаило Михаљевић, хабсбуршки пуковник, командант фрајкора († 1794)
• Сауд бин Абдулазиз Ал Сауд, емир и имам Дирије († 1814)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1748.

• 1. 1. - Јоханн Берноулли, математичар (* 1667)
• 18. 1. - Арсеније IV Јовановић, српски патријарх (* 1698-99)
• 26. 1. - Пиерре Рамеау, кореограф (* 1674)
• 18. 2. - Отто Фердинанд вон Абенсперг унд Траун, хабсбуршки фелдмаршал (* 1677)
• 26. 4. - Мухаммад Схах, могулски цар Индије (* 1702)
• 1. 6. - Низам-ул-Мулк, Асаф Јах I, први низам Хајдерабада (* 1671)
• 11. 12. - Еwалд Георг вон Клеист, правник, природњак (* 1700)
• 22. 12. - Јоханн Непомук Карл, кнез Лиецхтенстеина (* 1724)
• Јоханн Баринг, зачетник банкарске породице (* 1697)

Литература

• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)