1748
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
- Ово је чланак о години 1748.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 17. вијек – 18. вијек – 19. вијек |
Деценија: | 1710-е 1720-е 1730-е – 1740-е – 1750-е 1760-е 1770-е |
Године: | 1745 1746 1747 – 1748 – 1749 1750 1751 |
![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/Europe_1748-1766_en.png/320px-Europe_1748-1766_en.png)
Грегоријански | 1748. (MDCCXLVIII) |
Аб урбе цондита | 2501. |
Исламски | 1160–1162. |
Ирански | 1126–1127. |
Хебрејски | 5508–5509. |
Бизантски | 7256–7257. |
Коптски | 1464–1465. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1803–1804. |
• Схака Самват | 1670–1671. |
• Кали Yуга | 4849–4850. |
Кинески | |
• Континуално | 4384–4385. |
• 60 година | Yанг Земља Змај (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11748. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1748 (MDCCXLVIII) била је пријеступна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у петак по јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- јануар - Афгански владар Ахмад Шах Дурани је на походу против индијских могула: заузима Лахоре.
- 18. 1. - Умро карловачки митрополит Арсеније IV Јовановић.
- поч. године - Мања буна у Мостару због војничких плаћа.[1] Јаничари окренули топове на дефтердара босанског паше који је дошао да исплати градску посаду а не и њих. Бостанџи Сулејман-паша је на крају смењен због нових буна а поново је послат Абдулах-паша Мухсинзаде.[2]
- 1. 2. -
Нови Сад добио статус слободног краљевског града од Марије Терезије.
- 23. 2. - Шведски краљ Фредерик I установио Орден Серафима, највише шведско одличје, као и Орден мача и Орден Поларне звезде.
- март - Битка код Манупура у Пенџабу: Дуранијеви Афганци су побегли након што је запаљена артиљерија изазвала велике жртве, Сики их нападају у повлачењу.
- 15. 3. - Формиран први Магистрат и усвојен Статут Новог Сада.
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 9. 4. - Рат Јенкинсовог уха - Битка код Сантиаго де Цуба: Британци покушали продрети у луку али су одбијени топовским батеријама.
- 24. 4. - У Аацхену почиње велики дипломатски конгрес чији је циљ склопити споразум којим би се окончао Рат за аустријско насљедство (а заједно са њим и Рат Јенкинсовог уха).
- 26. 4. - Умро је могулски цар Мухаммад Схах, наслеђује га син Ахмад Схах Бахадур (до 1754) - царство је у опадању.
- пролеће? - Рат за аустријско наслијеђе: Руске снаге од 36.000 људи на челу са Василијем Репњином стижу на Рајну, у складу са прошлогодишњом конвенцијом са Британијом.
- 1. 5. - Утемељена Нова Градишка, као заповједно мјесто Градишке граничарске пуковније.
- 1. 5. - Отворено Надбискупско сјемениште Змајевић, Задар.
- 7. 5. - Рат за аустријско наслијеђе: француски маршал де Саxе заузима Маастрицхт након троседмичне опсаде.
- 1. 6. - Умире низам Хајдерабада Асаф Јах I. Наслеђује га син Насир Јунг (до 1750), али убрзо долази до сукоба за престо, у који ће се мешати и Британци и Французи.
- 17. 6. - Први карнатички рат: Французи не успевају узети Цуддалоре Британцима.
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 6. 7. - Надер-шах Афшаров нећак Ебрахим Афшар је владар Персије након што је поражен његов брат Адел-шах.
- август - Први карнатички рат: Британци опседају француски Пондицхерy у Индији - до октобра, безуспешно.
- 25. 8. - Париски Салон: уведен је жири награђиваних уметника - утицај Салона постаје неупитан.
- 6. 9. - Црквено-народни сабор у Сремским Карловцима: за карловачког митрополита изабран епископ арадски и вршачки Исаија Антоновић - потврђен у новембру, умире већ у јануару. Горњокарловачки епископ Павле Ненадовић одређен за арадског епископа (док не наследи Антоновића), у Вршцу ће столовати Јован Ђорђевић (1749-69).
- 24. 9. - Ебрахим Афшар је убијен у побуни своје војске,
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- 1. 10. - Надер-шахов унук Шахрох-шах је завладао Хорасаном (до 1750).
- 12 - 14. 10. - Поморска Битка код Хаване: Британци су нанели губитке Шпанцима, али прилика није искоришћена.
- 18. 10. - У Аацхену склопљен Аацхенски мировни споразум који је углавном цементирао границе по начелу статус qуо анте беллум (с изузетком Пруске) која је од Хабсбурговаца раније преузела Шлеску); лотариншки војвода Франз Степхан I и супруг аустријске царице Марије Терезије признат за римско-њемачког цара.
- Пруској је потврђена Шлеска а Марији Терезији титула
- Француској је хитно потребан мир, па пристаје вратити Хабсбурзима освајања у Низоземској (Французи ће говорити "глупо к'о мир" и "радити за Пруску" тј. ни за шта)
- Британији се враћа Мадрас у Индији а Французима Лоуисбоург и Îле-Роyале у Новој Шкотској и Свети Мартин у Карибима. Напетост и сукоби у Северној Америци се настављају: Рат оца Ле Лоутреа у Акадији и Новој Шкотској 1749-55. те Француски и индијански рат на ширем простору 1754-63.
- Шпански принц Филип добија Парму и Пјаченцу, којој је прикључена Гвастала, територије које тренутно држе Хабсбурзи - Парма је постојбина Филипове мајке Елисабетте, овим настаје владарски дом Боурбон-Парма.
- Обновљена је независност Модене, као и Ђенове; Сардинија добија мање уступке од Хабсбурга (Вигевано)
- Незадовољство исходом рата води гледању на мир као на примирје, Дипломатској револуцији 1756. и Седмогодишњем рату 1756-63.
- децембар - Британски претендент Цхарлес Едwард Стуарт је ухапшен у Паризу, да би био протеран из Француске, у складу са Ахенским миром.
- децембар - Ахмед-шах Дурани је покренуо још један поход у Пенџаб, који доноси проширење на рачун Могула.
- 22. 12. - Кнез Лихтенштајна Јоханн Непомук Карл умире без насљедника, насљеђује га стриц Јосепх Wензел, ранији владар и регент (влада до 1772).
Кроз годину
[уреди | уреди извор]![](https://cdn.statically.io/img/upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2c/Fran%C3%A7ois_Boucher_-_The_Fountain_of_Love_-_71.PA.37_-_J._Paul_Getty_Museum.jpg/220px-Fran%C3%A7ois_Boucher_-_The_Fountain_of_Love_-_71.PA.37_-_J._Paul_Getty_Museum.jpg)
- У хабсбуршким насљедним земљама почиње ректификација директних пореза, повишени су на 14 милиона форинти.[3] Укинут дотадашњи систем финанцирања старих крајишких генералата, преноси се на централну власт.[4]
- Стара Градишка је први војни комунитет - оснивају се с циљем да буду средишта трговачке и обртничке активности у Војној крајини.[5] Петроварадин добио право 1747-48.[6] Одн. први је Петроварадин (а Ст. Градишка 1753).[7]
- Уводе се јединствена правила за војску у Хабсбуршкој монархији.[8]
- Вировитичка и Пожешка жупанија приморане да рачуне за '45. и '46. предложе Угарском намјесничком вијећу, јер их је хрватски сабор из нејасних разлога пропустио примити.[9]
- Комисија за спајање Потиске и Поморишке границе у Араду поручује Србима да пређу у Банат да би остали "милитари" или да остану на месту као угарски контрибуенти - ови одбијају и једно и друго (ипак се морају одлучити 1751).[10]
- У румунској штампарији у Блажу, у Ердељу, објављен српски превод Регуламента за војну границу - први штампани текст на народном говору православних Срба.[11]
- Дубровачки свештеник Андрија Звонић завршио пред црквеним судом због љубави према гуслама.[12]
- Хрватски исусовац Фердинанд Коншчак је поглавар мисије Сан Игнацио Кадакаамáн у Доњој Калифорнији.
- 1747-48 - Након нереда на Рабу, Пагу и Шолти, у Каштелима и околици Задра, млетачке власти хапшењем истакнутијих људи за сада заводе мир. Далматински провидур се противи томе да имућнији уживаоци земље постану власници, јер би се тиме "упропастили сељаци".[13] Далмација с Боком, без Кварнера, има 25.000 породица или 166.000 становника.[14]
- Јован Куртовић се са тројицом браће одселио из околине Требиња у Трст, где постаје угледан трговац.
- Фриедрицх Готтлиеб Клопстоцк почиње објављивање епа Дер Мессиас (до 1773).
- Наука и техника
- Француски филозоф и публицист Монтесqиеу објављује своју знамениту књигу О духу закона у којој износи доктрину о тродиоби власти.
- Давид Хуме: "Истраживање гледе људског разума" (Кант ће за ову књигу рећи да га је пробудила из "догматског дремежа").
- Јулиен Оффраy де Ла Меттрие: L'Хомме Мацхине.
- Почело ископавање Помпеја - шпански војни инжењер Роqуе Јоаqуíн де Алцубиерре за краља Карла.
- Леонхард Еулер: Интродуцтио ин аналyсин инфиниторум, основи математичке анализе, дат је Еулеров идентитет и формула.
- Руђер Бошковић: Диссертатио де лумине.
- Јеан-Антоине Ноллет документовано посматра осмозу у природним мембранама;
- Тхомас Фрyе произвео коштани порцелан у новој лондонској фабрици.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 6. 2. - Адам Wеисхаупт, оснивач илумината († 1830)
- 15. 2. - Јеремy Бентхам, филозоф († 1832)
- 8. 3. - Wиллем V ван Орање-Нассау, стадтхолдер Холандске републике († 1806)
- 13. 4. - Јосепх Брамах, пионир хидрауличког инжењерства († 1814)
- 27. 4. - Адамантиос Кораис, грчки просветитељ († 1833)
- 3. 5. - Еммануел Јосепх Сиеyèс, свећеник, политички теоретик, француски државник († 1836)
- 7. 5. - Олyмпе де Гоугес, списатељица, политичка активисткиња († 1793)
- 30. 8. - Јацqуес-Лоуис Давид, сликар († 1825)
- 12. 9. - Јеан-Мицхел Хуон де Кермадец, француски морепловац († 1793)
- септ.? - Петар I Петровић Његош, црногорски владика († 1830)
- 7. 10. - Карл XIII, краљ Шведске и Норвешке († 1818)
- 11. 11. - Царлос IV, краљ Шпањолске († 1819)
- 9. 12. - Цлауде Лоуис Бертхоллет, кемичар, француски државник († 1822)
- Јован Радоњић, црногорски гувернадур († 1803)
- Михаило Михаљевић, хабсбуршки пуковник, командант фрајкора († 1794)
- Сауд бин Абдулазиз Ал Сауд, емир и имам Дирије († 1814)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Јоханн Берноулли, математичар (* 1667)
- 18. 1. - Арсеније IV Јовановић, српски патријарх (* 1698-99)
- 26. 1. - Пиерре Рамеау, кореограф (* 1674)
- 18. 2. - Отто Фердинанд вон Абенсперг унд Траун, хабсбуршки фелдмаршал (* 1677)
- 26. 4. - Мухаммад Схах, могулски цар Индије (* 1702)
- 1. 6. - Низам-ул-Мулк, Асаф Јах I, први низам Хајдерабада (* 1671)
- 11. 12. - Еwалд Георг вон Клеист, правник, природњак (* 1700)
- 22. 12. - Јоханн Непомук Карл, кнез Лиецхтенстеина (* 1724)
- Јоханн Баринг, зачетник банкарске породице (* 1697)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1328
- ↑ Историја с. н. IV-1, 442
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 870
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1043
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1056
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1168
- ↑ Историја с. н. IV-1, 257
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 871
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1037
- ↑ Историја с. н. IV-1, 198
- ↑ Историја с. н. IV-2, 97
- ↑ Историја с. н. IV-2, 111-2
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1233-4
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1238
- Литература
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)