1762

Ово је чланак о години 1762.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1730-е  1740-е  1750-е  – 1760-е –  1770-е  1780-е  1790-е
Године:	1759 1760 1761 – 1762 – 1763 1764 1765

1762. по календарима

Грегоријански	1762. (MDCCLXII)
Аб урбе цондита	2515.
Исламски	1175–1176.
Ирански	1140–1141.
Хебрејски	5522–5523.
Бизантски	7270–7271.
Коптски	1478–1479.
Хинду календари
• Викрам Самват	1817–1818.
• Схака Самват	1684–1685.
• Кали Yуга	4863–4864.
Кинески
• Континуално	4398–4399.
• 60 година	Yанг Вода Коњ (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11762.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1762 (MDCCLXII) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у недјељу по јулијанском календару.

• 2. 1. - Седмогодишњи рат: Шпанија објављује рат Великој Британији, у складу са породичним споразумом са француским Бурбонима.

• 5. 1. (25. 12. по ј.к.) - Након смрти руске царице Елизабете, чије су трупе у Седмогодишњем рату довеле Пруску на сам руб потпуне пропасти, на пријестоље долази њен сестрић Петар III, отворени симпатизер пруског краља Фриедрицха II који одмах започиње преговоре о примирју; тај догађај ће касније у пруској и њемачкој хисториографији бити слављен као Друго Чудо династије Бранденбург.
  • Током шестомесечне власти, Петар доноси 220 реформских закона које је конципирао као крунски принц.
• јануар - Шестогодишњи Wолфганг Амадеус Мозарт је на свом првом путовању - са сестром Наннерл и родитељима иде у Минхен.
• 7. 1. - Седмогодишњи рат, Британска инвазија Мартиника: почиње искрцавање на острво.
• 22. 1. - Праизведба Гоззијевог комада цоммедије делл'арте Турандот.
• јануар, крајем - Праизведба Голдонијевих "Рибарских свађа" у Венецији.

• 5. 2. - Холокауст Сикха 1762: Масовни покољ Сикха у Пенџабу које су извеле трупе афганистанског владара Ахмада Схаха Дурранија.
• 12. 2. - Британци на челу с Робертом Монцктоном довршили освајање француског Мартиника (враћен Француској по мировном уговору).
• 12. 2. - Језуити на удару у Француској: парлемент (суд) града Руана проглашава да су изван закона, забрањује им јавне позиције и подучавање - низ градова, укључујући Париз, чини исто, ове и следеће године, а колебљиви краљ их протерује 1764.
• 26. 2. - 3. 3. - Монцктон шаље одељења на острва Саинт Луциа, Гренада и Саинт Винцент, сва падају без отпора.

• 10. 3. - Јеан Цалас, протестантски трговац у француском граду Тоулоусеу је јавно погубљен ломљењем на котачу дан након што га је локални суд (парлемент) осудио због наводног убиства сина коме је замјерао преобраћење на католичанство; познати филозоф Волтаире ће, сматрајући цијели случај примјером религијске нетрпељивости касније започети кампању са циљем да се Цалас постхумно рехабилитира (→ Трактат о толеранцији).
• 17. 3. - Прва парада за св. Патрика у Њујорку.

• 2. 4. - Аракански земљотрес изазива разарања у Цхиттагонгу у дан. Бангладешу, праћен је цунамијем.
• 16. 4. - Царица Мариа Тхересиа је одобрила формирање Ердељске војне границе, са румунским и секељским региментама (укинута 1851).

• 5. 5. - Споразум у Санкт Петербургу којим су Русија и Пруска прекинула непријатељства по начелу статус qуо анте беллум, а Русија је уз то обећала 18.000 војника за рат против Аустрије (мада је ово било непопуларно у Русији, однос ће бити проширен у алијансу 1764-1781/88).
• 5. 5. - Седмогодишњи рат, "Фантастични рат": Шпањолска инвазија Португала, пошто су ови одбили ултиматум за прекид са Британијом, савез са Француском и Шпанијом и окупацију лука. Три инвазије до јесени неће сломити Португал, мада је ослабљен земљотресом из 1755.
• 12. 5. - Седмогодишњи рат, Трећи шлески рат: Битка код Дöбелна је пруски успех над Аустријанцима у Саксонији, хабсбуршки командант ген. вон Зедтwитз је заробљен.
• 19. 5. - Умро је млетачки дужд Францесцо Лоредан, 31. ��аја га насљеђује Марцо Фосцарини - тешко се разболио већ крајем љета, умире сљедећег марта.
• 22. 5. - Споразум у Хамбургу којим Шведска прекида Померански рат, непријатељства против Пруске - статус кво анте.

• 22. 5. - Званично отварање фонтане ди Треви у Риму, након 30 година градње.
• 26. 5. - Краље Георге III смјењује wхиговског премијера војводу од Неwцастлеа и поставља свог тутора торијевца еарла од Бутеа (мање од годину дана) - ваљда последњи пут да британски монарх смени премијера због личног анимозитета,

• 8. 6. - Краљ Георге III је примио Чироки поглавицу Остенацоа, и двојицу његових помоћника.
• 24. 6. - Седмогодишњи рат: Битка код Wилхелмстахла у којој британско-хановерско-пруска војска под војводом Фердинандом од Браунсцхwеига наноси пораз француским снагама и тако зауставља посљедњи, очајнички покушај Француске да окупацијом Хановера преокрене рат на своју страну.

• 1. 7. - Бечка градска банка издаје прве новчанице у Аустрији - Банцозеттел (у оптицају до 1812). У вријеме рата, расходи знатно надмашују приходе.

• 9. 7. - Побуном Царске гарде свргнут руски цар Петар III, а његова супруга Катарина проглашена новом царицом (до 1796).
  • Петар је одведен на имању у Ропши, где умире осам дана касније, вероватно убијен.
  • Никита Панин је Катаринин политички ментор, задужен је за иностране послове (до 1780). Григориј Орлов, лидер пуча и Катаринин љубавник, практично је сувладар до 1772.
• 21. 7. - Седмогодишњи рат: Битка код Букерсдорфа у данашњој Пољској, у којој Фриедрицх II односи побједу над Аустријанцима маршала Дауна.
• 23. 7. (1. мухарем 1176) или 31. 7. (20. темуз)^[1] - По Башескијиној забиљешци, куга је стигла у Сарајево - односи 15.000 жртава за три године.^[2] (у Херцеговини тешко 1764, Крешеву 1765)^[3]). Куга захвата "простране области Балкана", Аустријанци ће затворити границу.^[4]
• 26. 7. (15. 7. по ј.к.) - Јовану Хорвату је наређено да се укине новосрпска епархија; почиње рад покретна ревизијска комисија, која најесен долази у Нову Србију и прима много жалби на Хорвата.^[5]

• 13. 8. - Седмогодишњи рат: На крају битке за Хавану британски експедициони корпус заузима Хавану, сједиште Шпанске Западне Индије.
• 15. 8. - Битка код Реицхенбацха (Дзиерżониówа) је још једна победа Фридриха Великог над Аустријанцима.
• август/септембар - Четворогодишњи Јампхел Гyатсо је устоличен за осмог далај ламу (до 1804) - мало се занима за световне послове.
• 31. 8. - Умире јапански цар Момозоно, наслеђује га сестра Го-Сакурамацхи (до 1771), последња жена на царском престолу (стварну власт имају шогуни Токугаwе, конкретно Токугаwа Иехару).

• 15. 9. - Битка на Сигнал Хиллу је последња у Француском и индијанском рату: Британци су повратили Ст. Јохн'с на Неwфоундланду који су Французи узели прошлог јуна.
• 19. 9. - Холанђани у Суринаму потписали мировни споразум са марунским народом Сарамака.

• 22. 9. - Крунидба царице Катарине. За ову пригоду је креирана Велика императорска круна Русије, рабљена до краја монархије.
• септембар - јануар - Мали Мозарт и породица путују до Беча и других места. Успех ће их понукати да следећег јула крену на велику трогодишњу турнеју.

• 5. 10. - Праизведба Глуцкове опере Орфео ед Еуридице у Бечу - његова прва и утицајна "реформска" опера (направио је и француску верзију 1774).
• 6. 10. - Седмогодишњи рат: На крају битке за Манилу трупе Британске источноиндијске компаније заузимају Манилу, сједиште Филипина; вијест о том догађају ће до Европе доћи тек сљедеће године, након што је склопљен мировни споразум којим су Филипини остали под влашћу Шпаније (Британци се повлаче 1764).
• листопад - вељача 1763 - Спор између старе и нове властеле у Дубровнику око приступа на више положаје: нема сједница Великог вијећа од 25. 10. до 28. 2. ни Вијећа умољених од 9. 11. до 20. 1., у сијечњу и вељачи неће бити кнеза.^[6]

• 29. 10. - Седмогодишњи рат: Битка код Фреиберга у којој пруски принц принц Хеинрицх односи велику побједу над Аустријанцима ген. вон Футака у посљедњем значајнијем окршају рата.

• 3. 11. - Почињу прелиминарни разговори о миру у Фонтаинеблеауу (споразум у фебруару).
• 13. 11. - Споразум у Фонтаинеблеауу, тајни договор којим се француски краљ Лоуис XV обавезује свом рођаку, шпанском краљу Карлу III препустити Лујзијану, француске колоније у Сјеверној Америци (Лоуисиана) као компензацију за терирторије које је Шпанија у дотадашњем рату изгубила од Британаца.
• новембар - Англо-немачки савезници заузимају Кассел након опсаде, након што је прелиминарни мир већ постигнут.
• 24. 11. - Примирје Пруске и Аустрије.
• 24. 11. - Историчар Едwард Гиббон записује у дневнику да је видео човека који једе "парче хладног меса, или сандwицх" - први помен термина^[7] (Пиерре-Јеан Грослеy ће рећи да је ово ново јело постало врло популарно 1765, не наводећи му име^[8]).

• 30. 12. - У ловачком замку Хубертусбург почињу мировни преговори Пруске, Аустрије и Саксоније за окончање Трећег шлеског рата (уговор у фебруару).

• Завршена Саборна црква у Сремским Карловцима.
• Матија Антун Рељковић: "Сатир илити дивји човик"^[9] (допуњено издање 1779).
• 1762-63 - Захарије Орфелин објављује "Плач Сербији" у Венецији (превод са своје песме на рускословенском из 1761).^[10]
• Урбаријални закон за Славонију из 1756. је ступио на снагу.^[11]
• Копарски начелник о млетачкој Истри: лијеност, глад и биједа становништва, недовољног броја; пасивна трговина, нема обрта ни индустрије (сличан приказ и 1769).^[12]
• Након Василија Јовановић-Бркића, нови дабробосански митрополит је Дионисије Никшић, бивши еклисијарх и игуман пећки (до 1765/66).^[13] Већ у његово време продиру заступници цариградске патријаршије, који прикупљају црквене порезе у корист фанариота. Сарајевски Срби су ове године поново добили ферман да јаничари и кулук-чохадари не смију ићи по хришћанским свадбама и узимати свадбарину.^[14]
• Београдски пашалук доведен "до потпуног расула", мухафиз Абди-паша врши погром носилаца нереда, али Порта га премешта у други ејалет због јаничарске побуне. Раније изгнани Арбанаси се поново увлаче у Београд.^[15]

• Француски филозоф и политички писац Јеан-Јацqуес Роуссеу објављује своју знамениту књигу О друштвеном уговору у Амстердаму, а у Хагу Éмиле, оу Де л’éдуцатион.
• У Версају почиње градња Малог Тријанона - намењен је мадам Помпадоур, али у њему ће прво живети Мадаме ду Баррy.
• ц. 1761-62 - Индијански пророк Неолин проповеда о потреби враћања традиционалним вредностима (нове енглеске власти гледају на Индијанце као на поданике, којима не треба давати поклоне, како су чинили Французи).^[16] Следеће године долази до Понтиацовог рата.
• Јамес Стуарт и Ницхолас Реветт објавили Тхе Антиqуитиес оф Атхенс анд Отхер Монументс оф Грееце, што ће имати утицаја на архитектуру Греек Ревивал.
• Бугарски монах Пајсије Хиландарац написао "Историју Славјанобугарску" - штампана тек 1914, али сматра се почетком Бугарског народног препорода.
• 1762-66 - Будући Петар I Петровић Његош је на школовању у Русији.^[17]
• Оргуље Петра Накића у цркви св. Фране у Шибенику.
• Фрањо Баласса де Гyармáтх је сријемски жупан (до 1785).
• Цоллегиум Цроатицум Виенненсе: купљена је зграда Пазманеум од Мађара, али враћена након четири године.
• Основан је Аллентоwн, Пеннсyлваниа.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1762.

• 8. 2. - Гиа Лонг, вијетнамски цар, оснивач династије Нгуyễн († 1820)
• 29. 4. - Јеан-Баптисте Јоурдан, маршал Француске († 1833)
• 19. 5. - Јоханн Готтлиеб Фицхте, њемачки филозоф († 1814)
• 12. 8. - Георге IV, краљ Уједињеног Краљевства и краљ Ханновера († 1830)
• 30. 10. - Андрé Цхéниер, француски пјесник († 1794)
• 1. 11. - Спенцер Перцевал, премијер УК († 1812)
• Милутин Савић Гарашанин, војвода оба устанка († 1842)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1762.

• 5. 1. - Елизабета, руска царица (* 1709)
• 8. 1. - Теимураз II, владар грузинског Картлија (* 1700)
• 11. 1. - Лоуис-Франçоис Роубилиац, вајар (* 1702)
• 15. 1. - Петар Шувалов, руски фелдмарша, државник и привредник (* 1711)
• 20. 2. - Тобиас Маyер, астроном Мјесеца (* 1723)
• 6. 3. - Хиларион Гашпароти, кајкавски хагиограф (* 1714)
• 10. 3. - Јеан Цалас, француски трговац, жртва нетрпељивости (* 1698)
• 18. 3. - Паул II Антон Естерхáзy де Галáнтха, мађарски кнез (* 1711)
• 21. 3. - Ницолас-Лоуис де Лацаилле, астроном јужног неба (* 1713)
• 7. 4. - Пиетро Гуарнери, градитељ виолина, у Венецији (* 1695)
• 19. 5. - Францесцо Лоредан, млетачки дужд (* 1685)
• 26. 5. - Алеxандер Готтлиеб Баумгартен, њемачки филозоф (* 1714)
• 13. 7. - Јамес Брадлеy, краљевски астроном (* 1692)
• 17. 7. - Петар III од Русије, бивши цар (* 1728)
• 20. 7. - Паул Трогер, сликар (* 1698)
• 27. 7. - Едмé Боуцхардон, кипар (* 1698)
• 21. 8. - Марy Wортлеy Монтагу, путописатељица (* 1689)
• 31. 8. - Момозоно, јапански цар (* 1742)
• 23. 12. - Јоханна Габриеле вон Öстерреицх, надвојвоткиња (* 1750)

Литература

• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)