1792

Ово је чланак о години 1792.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1760-е  1770-е  1780-е  – 1790-е –  1800-е  1810-е  1820-е
Године:	1789 1790 1791 – 1792 – 1793 1794 1795

1792. по календарима

Грегоријански	1792. (MDCCXCII)
Аб урбе цондита	2545.
Исламски	1206–1207.
Ирански	1170–1171.
Хебрејски	5552–5553.
Бизантски	7300–7301.
Коптски	1508–1509.
Хинду календари
• Викрам Самват	1847–1848.
• Схака Самват	1714–1715.
• Кали Yуга	4893–4894.
Кинески
• Континуално	4428–4429.
• 60 година	Yанг Вода Миш (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11792.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1792 (MDCCXCII) била је пријеступна година која почиње у недјељу по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у четвртак по јулијанском календару.

• 1. 1. - Срби у Трсту добили школу^[1].
• 9. 1. - Мировни уговор из Јашија окончава Руско-турски рат (1787–1792): Руско Царство преузима од Османског Једисан, територију између Буга и Дњестра.
• јануар - Краљевина Пруска преузима кнежевине Ансбацх и Баyреутх у данашњој Баварској, пошто их је кнез Карл Алеxандер продао прошле године. Администратор је Карл Аугуст вон Харденберг.

• 7. 2. - Аустрија и Пруска закључиле савез против Француске, убрзо им се прикључује и Пијемонт-Сардинија.
• 7. 2. - Праизведба Цимаросине опере "Тајни брак" у Бечу.
• 10. 2. - Португалска краљица Марија I проглашена лудом, њен син Јоãо VI је формално регент од 1799. (краљ 1816-26).
• 12. 2. - Шпанци напустили Оран и Мерс ел-Кéбир у Алжиру послије скоро три стољећа.
• фебруар - Француски архитекта Пиерре Цхарлес L'Енфант смењен с радова изградње нове америчке престонице, рад наставља Андреw Еллицотт.
• 23. 2. - Марокански султан Мулаy Yазид умро од последица напада свог брата Хишама, наслеђује га брат Мулаy Сулаyман или Слимане (до 1822), треба му три године да се избори са тројицом своје браће.
• 27. 2. - Пад шпанског председника владе Флоридабланце, оптуженог за проневеру и, као реформатора, дискредитованог догађајима у Француској - следи гроф Аранда до новембра.
• јануар-март - Француска револуција: озбиљна инфлација и нереди због хране у Паризу.

• 1. 3. - Након смрти свог оца Леополда II његов 24-годишњи син Фрањо II постаје нови аустријски надвојвода и римско-њемачки цар (окруњењ у српњу), посљедњи с тим насловом (до 1806, затим цар Аустрије до смрти 1835).
• март, почетком - У Београд стигао нови митрополит Методије (Турци су се вратили прошлог октобра)^[2].
• 10. 3. - Након што је смењен министар рата Лоуис Марие де Нарбонне-Лара и сви министри дали оставке, краљ Луј XVI саставио нову владу, углавном од јакобинаца.
• 11. 3. - Британска Сиерра Леоне Цомпанy оснива Фреетоwн у Африци са 1.100 црних лојалиста из Нове Скотије.
• 16. 3. - Капетан Јацоб Јохан Анцкарстрöм, бивши официр шведске краљевске војске, потакнут револуционарним збивањима у Француској, приликом маскараде у стоцкхолмској Краљевској опери изводи атентат на апсолутистичког краља Густава III.
• 18. 3. - Уговором из Серингапатама окончан Трећи Англо-мyсорски рат: Краљевина Мyсоре губи око половину територија у корист Британаца и њихових индијских савезника.
• 29. 3. - Након што му је отац Густав III умро од посљедица рањавања, његов 14-годишњи син Густав IV Адолф преузима шведско пријестоље (до 1809), регент му је стриц Карл.

• 2. 4. - Законом о новцу (Цоинаге Ацт) основана Ковница новца САД и успостављен амерички долар као стандардна јединица новца, по узору на сребрни шпански долар.

• 20. 4. - Француска револуција: Француска Национална скупштина објављује рат Хабсбурговцима чиме започиње Рат Прве коалиције (до 1797), односно први од Француских револуционарних ратова (до 1802, на које се настављају Наполеонски ратови до 1815).
  • Ради притиска на Аустрију, Французи ће подбуњвати босанске бегове преко француског конзулата у Дубровнику, такође делују и у Боки, Црној Гори и Албанији^[3].
• 21. 4. - Јоаqуим Јосé да Силва Xавиер звани Тирадентес, лидер револуционарног покрета Инцонфидêнциа Минеира у Бразилу, обешен у Рио де Јанеиру.
• 22. 4. - Ухапшен Николај Новиков, руски новинар, просветитељ и масон - царица одређује 15 година затвора без суда (пуштен 1796, након њене смрти).
• 25. 4. - У Паризу погубљен друмски разбојник Ницхолас Јацqуес Пеллетиер, као прва особа у хисторији на којој је примијењена гиљотина.

• 25/26. 4. - Роугет де Лисле испевао "Ратну песму за Рајнску армију" - будућа химна "Марсељеза".
• 28. 4. - Французи улазе у Аустријску Низоземску (Белгију), али војска је растројена. Истог дана заузимају швајцарско место Поррентруy.
• 29. 4. - Британски заповедник Георге Ванцоувер стиже у мореуз Јуан де Фуца и наредних мјесеци истражује подручје око отока Ванцоувер, касније заједно са шпањолском експедицијом (Шпањолци такођер полажу права на оток).

• 11. 5. - Амерички капетан Роберт Граy улази у естуар ријеке Цолумбије.
• 16. 5. - У Венецији отворена обновљена опера Ла Фенице.
• 17. 5. - Буттонwоодски ("платански") споразум је почетак њујоршке берзе.
• 18. 5. - Пољско-руски рат почиње руском инвазијом на Пољско-Литавску Унију на позив пољских конзервативаца који се противе прошлогодишњем уставу.
• 21. 5. - Рушење куполе вулкана Унзен у јужном Јапану изазива мегацунами, процењује се да је страдало 15.000 људи.

• пролеће, крајем - Јаничари се окупљају код Ниша и Ваљева, траже од београдског Бећир-паше да се врате у пашалук, иначе ће напасти Београд^[2].
• 1. 6. - Кентуцкy, раније део Виргиније, постаје 15. држава САД.
• 3. 6. - Укинута Илирска дворска канцеларија, уведена прошле године у Хабсбуршкој монархији за српске послове - ови су пренети на Угарску дворску канцеларију^[4].
• 12. 6. - Пруски краљ Фриедрицх Wилхелм II установљује Орден Црвеног орла, други по реду у пруској хијерархији (раније додељиван у Бајројту и Ансбаху).
• 13. 6. - Рат Прве коалиције: Пруска се прикључује Аустрији у рату против револуционарне Француске.
• 13. 6. - Краљ Луј XVI сменио тројицу жирондинских министара, монархистички фејани се враћају на власт.
• јун - Скадарски Махмут-паша неуспјешно напада Бјелопавлиће^[5] - Битка на Ћуриоцу код данашњег Даниловграда.
• 20. 6. - Упад народа у Тиљерије, тражи се повратак смењених министара.
• 27. 6. - Умро архимандрит Никанор Богуновић Скочић, православни генерални викар у Далмацији^[6].

• 11. 7. - Објава француске Скупштине: Ла патрие ен дангер (Брауншвајгова армија се окупља код Кобленца).
• 14. 7. - Дефанзивни савез Аустрије и Русије^[7].
• 14. 7. - Крунидба Фрање II. у Франкфурту.
• јул, друга половина - Бећир-паша премештен у Битољ, а нови београдски везир је Мехмед Пекмеџи-паша - забрањује јаничарима да се појављују на путу Ниш-Београд, и другим Турцима да носе оружје и рђаво поступају према раји. Јаничари се повезују са Видином, где се уздиже Пазваноглу.^[2].
• 18. 7. - Битка код Дубиенке: Пољаци на челу са Коśциусзким одолели нападу петоструко бројнијих Руса.
• 25. 7. - Брауншвајгов манифест прети Паризу да ће бити сравњен са земљом ако се нешто деси краљевској породици.
• 27. 7. - Окончан Пољско-руски рат: краљ Станислав II затражио примирје иако војска није поражена, надајући се добром дипломатском решењу - међутим догодине долази до Друге подјеле Пољске.
• јул, крајем - Издат султанов ферман о забрани читлука у Београдском пашалуку, на основу захтева спахија и раје^[8].
• 30. 7. - Почетак аустро-пруско-емигрантске инвазије на Француску; добровољци из Марсеја улазе у Париз певајући песму "Марсељезу".

• 1. 8. - У Паризу се чуло за Брауншвајгов манифест - дочекан са страхом и гневом, тумачи се као доказ Лујеве сарадње са агресором.
• 9. 8. - Париска комуна (Дантон, Демулен, Ебер) заузела Градску већницу.

• 10. 8. - Француска револуција: Устанак 10. аугуста - заузете Тиљерије, Швицарска гарда масакрирана, краљ побегао у Скупштину која га под притиском Комуне лишава овлашћења, одлучено да се изабере Конвент за израду новог устава. Скупштина истог дана бира привремено Извршно веће (Дантон правда, Монге морнарица итд.).
• 13. 8. - Краљевска породица затворена у Темпле.
• август - Кара-Исмаилови јаничари стигли пред Пожаревац, заузимају га, као и Смедерево, затим стижу до Београда^[3] - Срби нису желели да се мешају у међутурске сукобе^[9]
• август - У Бечу излазе новине Славено-сербскија вједомости (до 1794), покретач је Стефан Новаковић, под утицајем Доситеја Обрадовића; новине се штампају грађанском азбуком, што означава прекретницу у њеном ширењу^[10]. До следећег децембра излазе још и Сербскија новини.
• август - Махмут-паша напада и Пипере али Турци су опет натерани на повлачење^[5]. Његош је опевао догађаје из ове године: "Удар на Ћурилац" и "Удар Махмут-Паше на Пипере"^[11].
• август - Побуне Шуана и других ројалиста у Француској.
• 19. 8. - Лафајет напушта револуционарну војску.
• 19. 8. - Након Каунитза, нови хабсбуршки државни канцелар је Пхилипп вон Цобензл (до 1793).
• 23. 8. - Брауншвајг заузео Лонгwy.

• 2. 9. - Битка код Вердена, град се предао Брауншвајгу после опсаде.
• 2 - 7. 9. - Француска револуција: Септембарски масакри приликом којих руља проваљује у затворе и убија на хиљаде људи оптужених за издају револуције.
• 14. 9. - Тхомас Паине бежи из Енглеске у Француску, у одсуству је осуђен за побуну и клевету.
• 20. 9. - Национални конвент држи прво заседање.

• 20. 9. - Рат Прве коалиције: Битка код Валмyја у којој француска војска под генералом Думоуриезом успјешно зауставља пруског генерала Карла од Браунсцхwеига, натјеравши га на повлачење из Француске, а што је представљало прву важнију побједу револуционара у рату.
• 21. 9. - Национални конвент прокламовао укидање монархије - Прва Француска Република (до 1804).
• 22. 9. - Француске трупе улазе у Савоју (део Пијемонт-Сардиније).
• 22. 9. - Први дан Године I француског револуционарног календара (1793-1805).
• 26. 9. - Британски дипломат Георге Мацартнеy из Портсмоутха одлази у знамениту дипломатску мисију на двор кинеског цара (пријем код цара 14. 9. 1793.).
• 29. 9. - Ген. д'Анселме заузео Ницу.

• 2. 10. - Кинеско-непалски рат завршен мировним споразумом: Тибет и Непал признају сизеренство ћинговске Кине, мада је то у случају Непала више формално.
• 8. 10. - Аустријанци напустили опсаду Лилла.
• 13. 10. - Постављен камен темељац Беле куће (изграђена 1800).
• октобар - Генерал де Цустине заузима више градова у Немачкој, укључујући Франкфурт.
• 20. 10. - Руски официр Адам Лаxман стиже на Хокаидо како би вратио двојицу јапанских бродоломника и покушао испословати трговачки уговор (неуспешно).
• 21. 10. - Французи заузели Мајнц.
• 23. 10. - После тронедељне опсаде, Хаџи-Бишћови и Кара-Хасанови јаничари заузимају Београдску тврђаву. Порта ће упутити војске из Босне и Ниша, Кара-Хасан ће разбити босанску војску код Палежа (Обреновца)^[12].

• 6. 11. - Битка код Јемаппеса, Думоуриез победио Аустријанце у Белгији (Брисел пао 14. 11.).
• 15. 11. - Мануел Годоy је нови председник шпанске владе (1792-97. и 1801-08)
• 19. 11. - Француски Конвент изражава своју спремност да помогне свим потчињеним народима да добију слободу.
• 20. 11. - Армоире де фер - откривена тајна преписка Луја XVI.
• 26. 11. - Нишка војска Топал Ахмед-паше овладала Београдом, затим и Смедеревом и Пожаревцем (од следећег јануара нови београдски паша).
• 27. 11. - Декрет о прикључењу Савоје Француској, постаје департман Монт-Бланц.

• 5. 12. - Завршени други по реду избори за предсједника САД на којима је као једини кандидат био изабран дотадашњи предсједник Георге Wасхингтон.
• 11. 12. - Грађанину Лују Капету у Конвенту прочитана оптужница за велеиздају и злочине против државе.
• 15. 12. - Декрет о француској револуционарној администрацији освојених земаља.
• 17. 12. - У северном делу Кнежевске Бискупије Басел проглашена Рауракијска Република, већ у марту прикључена Француској.
• 21. 12. - Француска експедиција на Сардинију: контраадмирал Лаурент Тругует стиже са флотом испред Цаглиарија: погађа га олуја, искрцани војници заузимају без отпора острва Сан Пиетро и Сант'Антиоцо али су одбачени са главног копна отпором домородаца.

• 1792-97 - Епидемија куге: највише погађа Подунавље и Поморавље у Србији, нешто мање у Босни, нарочито по варошима^[13].
• Обновљен манастир Моштаница на Козари^[14].
• Турци убили игумана Мојсеја у Троноши.
• Државни приходи Аустријског царства 66.400.000 форинти (према 29.808.000 1754), од чега 56% потиче од индиректних пореза (према 41% у ранијој години)^[15].
• Ранији полицијски агент Игнáц Мартиновицс постаје мађарски јакобинац (погубљен 1795).
• 1791/92 - Довршен кинески роман Хонг Лоу Менг ("Сан у црвеном павиљону").
• Протофеминисткиња Марy Wоллстонецрафт објављује "Оправдање права жена" (одговор на прошлогодишњи Таллеyрандов став пред француском скупштином).
• Данска забрањује трговину робовима (почевши од 1803).
• Сијамци напали Бурму и заузели Тенассеримску обалу (Танинтхарyи) али убрзо је поново губе.
• Куга са Леванта стигла у град Алжир, наредних година ће погодити цео Магреб, укључујући раније поштеђени Тунис^[16].
• Наука и техника
  • Јосепх Хилариус Ецкхел објављује Доцтрина нуморум ветерум (1792-98), прву систематизацију нумизматике.
  • Јеремиас Бењамин Рицхтер уводи појам стехиометрија.
  • Цлауде Цхаппе успоставио прву семафорску линију (оптички телеграф) у Француској.
  • Wиллиам Мурдоцх почиње експерименте с гасним осветљењем, могуће да је направио и модел возила са парним погоном.
  • Алессандро Волта почиње експерименте с електрицитетом, спори се са Галванијем.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1792.

• 29. 2. - Гиоацхино Россини, композитор († 1868)
• 7. 3. - Јохн Херсцхел, вишестрани научник († 1871)
• 13. 5. - Пио IX., папа († 1878)
• 15. 5. - Јамес Маyер де Ротхсцхилд, оснивач француског огранка породице († 1868)
• 21. 5. - Гаспард-Густаве де Цориолис, физичар, инжењер († 1843)
• 4. 8. - Перцy Бyссхе Схеллеy, песник († 1822)
• 3. 10. - Францисцо Моразáн, политичар и генетал († 1842)
• 1. 12. - Николај Лобачевски, математичар († 1856)
• 6. 12. - Wиллем II, краљ Низоземске († 1849)
• 12. 12. - Александрос Ипсилантис, руски војник, лидер грчке Хетерије († 1828)
• Никола Живковић (Хаџи-Неимар), архитекта († 1870)
• Илија Чарапић, војвода, управник Београда († 1844)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1792.

• 12. 1. - Алексије Везилић, српски песник (* 1753)
• 23. 2. - Јосхуа Реyнолдс, сликар (* 1723)
• 1. 3. - Леополд II, свети римски цар, угарско-хрватски краљ итд. (* 1747)
• 29. 3. - Густав III, краљ Шведске (* 1746)
• 21. 4. - Тирадентес, бразилски револуционар (* 1746)
• 27. 4. - Никанор Богуновић Скочић, православни генерални викар Далмације (* 1735)
• 30. 4. - Јохн Монтагу, 4. Еарл оф Сандwицх, британски државник (* 1718)
• 4. 5. - Фулгенције Бакотић, фрањевац, дрворезбар (* ца. 1715)
• 12. 5. - Цхарлес-Симон Фаварт, драмски писац (* 1710)
• 15. 5. - Марија Лујза, удовица Леополда II (* 1745)
• 24. 5. - Георге Брyдгес Роднеy, британски поморски официр (* 1718)
• 22. 6. - Мухаммад ибн Абд ал-Wаххаб, муслимански теолог, оснивач покрета (* 1703)
• 18. 7. - Јохн Паул Јонес, амерички капетан, руски контраадмирал (* 1747)
• 29. 7. - Ренé-Ницолас де Маупеоу, бивши канцелар Француске (* 1714)
• 3. 8. - Рицхард Аркwригхт, пионир модерне индустрије (* 1732)
• 4. 8. - Јохн Бургоyне, британски генерал, писац (* 1722)
• 5. 8. - Фредерицк Нортх, Лорд Нортх, бивши премијер V. Британије (* 1732)
• 3. 9. - Марие-Тхéрèсе-Лоуисе де Савоие-Царигнан, пријатељица Марије Антоанете (* 1749)
• 28. 10. - Јохн Смеатон, пионир грађевинског инжењерства (* 1724)
• 12. 12. - Денис Фонвизин, руски писац (* 1745)
• 18. 12. - Јоханн ван Беетховен, Лудwигов отац (* 1740)
• Анселмо Катић, требињско-мркањски бискуп, писац (* 1715)^[17]
• Петар Текелија, руски генерал српског порекла (* 1720)
• Василије Дамјановић, писац српске аритметике (* 1735)

Литература

• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)

• "Време", 28. јан. 1940, стр. 12. дигитална.нб.рс (ћирилица) - путовање дубровачког изасланства у Цариград.