1830

Ово је чланак о години 1830.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1800-е  1810-е  1820-е  – 1830-е –  1840-е  1850-е  1860-е
Године:	1827 1828 1829 – 1830 – 1831 1832 1833

1830. по календарима

Грегоријански	1830. (MDCCCXXX)
Аб урбе цондита	2583.
Исламски	1245–1246.
Ирански	1208–1209.
Хебрејски	5590–5591.
Бизантски	7338–7339.
Коптски	1546–1547.
Хинду календари
• Викрам Самват	1885–1886.
• Схака Самват	1752–1753.
• Кали Yуга	4931–4932.
Кинески
• Континуално	4466–4467.
• 60 година	Yанг Метал Тигар (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11830.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1830. (MDCCCXXX) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у сриједу по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

Револуције у Француској, Низоземској и Пољској.

• 1. 1. - Учитељ Ђорђе Николајевић отварио прву српску основну школу у Дубровнику под аустријском влашћу, али далматински намесник Фрањо Томашић је затвара већ после месец дана^[1].
• јануар - Излази први том Лyеллових "Принципа геологије" који доказују да је планета много старија од неколико хиљада година.
• 3. 2. – Лондонски протокол: Грчка формално стјече независност од Отоманског Царства чиме је завршен Грчки рат за независност. За краља ће бити предложен Леополд од Саxе-Цобурга и Готхе али он ће одбити.
• 5 - 9. 2. (24 - 28. 1. по ј.к.) - Велика народна скупштина у Крагујевцу^[2].
• фебруар - Послата седма српска депутација у Цариград^[3].
• 15. 2. - На београдској старој Саборној цркви постављена прва звона - звонила су, мада је паша претио да ће гађати град топовима.^[4]
• 25. 2. - "Битка код Ернанија" (Батаилле д'Хернани): премијера Хугоове драме Хернани праћена демонстрацијама и полемиком између романтичара и класициста.
• 28. 2. - 12. 3. - Две ледене бране изазвале поплаве у Бечу у којима су страдале 74 особе.
• 26. 3. – Књига Мормона штампана у граду Палмyра, Неw Yорк.
• 29. 3. - У Шпанији донесена Прагматичка санкција којом се омогућује женско наследство престола.

• 6. 4. – Јосепх Смитх и 5 сљедбеника у сјеверозападном Неw Yорку оснивају Цркву Криста (касније названу Црква Исуса Криста Светаца Посљедњих дана), прву цркву покрета Светаца Посљедњих дана.
• 8. 4. - Мексико забрањује досељавање из САД у Тексас.
• 27. 4. – Председник Велике Колумбије Симóн Болíвар даје оставку (има намеру да оде у Европу али умире у децембру).
• пролеће - Прогони Срба у пограничним крајевима Турске који требају припасти Србији (Шест нахија)^[5].
• април/мај - По наредби Петра Лазаревића, управника београдске полиције, варош добила улично осветљење - фењере са свећама^[6].
• 6. 5. - У Пожаревцу постројена прва чета Књажеве гарде - Гвардије (данас дан Гардијске бригаде Војске Србије).
• 13. 5. – Еквадор се отцјепљује од Велике Колумбије.
• 28. 5. – Конгрес САД доноси Закон о пресељењу Индијанаца (Индиан Ремовал Ацт) - на мети је Пет цивилизованих племена на југу.
• 11. 6. (20. сиван 5590) - Сарајевски рабин Моше Данон умро код Стоца на путу за Јерусалим - његов гроб ће постати место ходочашћа за Јевреје.
• 14. 6. – Започиње Француска инвазија Алжира - Французи ће остати у тој земљи до 1962.
• 26. 6. – Wиллиам IV насљеђује брата Георгеа IV као краљ Уједињеног Краљевства и Хановера (до 1837).

• 5. 7. - Французи ушли у град Алжир.
• 17. 7. – Бартхéлемy Тхимонниер у Француској добива патент (#7454) за шиваћи строј.
• 18. 7. – Уругвај усваја први устав.
• 26. 7. - Објављене тзв. Јулске ординансе којима француски краљ Шарл X укида слободу штампе, распушта садашњу скупштину и сужава права будуће.
• 27 - 29. 7. – Француска: Јулска револуција или "Три славна дана" - успостављена привремена влада.

• 2. 8. - Абдикација француског краља Шарла X а после 20 минута и његовог сина "Луја XIX" - следећих седам дана номинални краљ је 9-годишњи "Анри V".
• 5. 8. - Хрватски сабор се окупио у Загребу - залаже се за облигатно учење маџарског, али службени језик остаје латински^[7].
• 9. 8. - Луј-Филип из орлеанске лозе постаје Краљ Француза (до 1848).
• 15. 8. – Отомански султан Мехмед II издао хатишериф о аутономији Србије.
• 18. 8. - Писмо папе Пија VIII бискупу Рена - Римокатоличка црква се удаљава од забране камате.
• 25. 8. – Нередима у Бриселу почиње Белгијска револуција.
• 28. 8. - Прва америчка парна локомотива Том Тхумб се трка са колима са коњском вучом - губи због квара али предност је јасна.
• 30. 8. - Нереди у Аацхену, гуши их грађанска милиција.
• 31. 8. - Едwин Беард Буддинг у Британији добио патент за косилицу за траву.

• 7. 9. - Гомила запалила војводску палату у Браунсцхwеигу.
• 15. 9. - Свечано отворена Ливерпоол анд Манцхестер Раилwаy, прва међуградска железница са редовним распоредом и искључивом парном снагом, са дуплим колосеком. Погинуо политичар Wиллиам Хускиссон.
• 16 - 20. 9. - Нереди у Берлину, названи Кројачка револуција (Сцхнеидерреволутион).
• 22. 9. - Валенсијски конгрес усваја устав чиме је довршена сепарација Државе Венецуеле од Велике Колумбије. Остатак V. К. чини Републику Нову Гранаду.
• 28. 9. - Надвојвода Фердинанд окруњен за угарско-хрватског краља у Пожуну, као Фердинанд V. Угарски сабор затим неуспешно жели увести мађарски језик као службени у свим уредима и дати протестантима грађанско право и у Хрватској (противно тамошњем закону из 1608) - Мађари сматрају Хрватску простим дијелом Угарске^[8].

• 4. 10. - Проглашена независност Белгије од Уједињене Краљевине Низоземске.
• октобар - Рестаурација и регенерација у Швајцарској: након рестаурације креће регенерација - почетак усвајања либералнијих устава у већини кантона.
• 30. 10. (18. 10. по ј.к.) - Умро црногорски владика Петар I, наслеђује га синовац Раде Томов - Петар II Петровић Његош^[9][10] (до 1851).
• 8. 11. - Фердинанд II постаје краљ Двије Сицилије.
• новембар - Црногорски гувернадур Вуколај Радоњић улазио у контакт са Аустријанцима, због чега су га главари 17. 11. лишили чина а Његош успео да му поштеде живот^[10][11].
• новембар - Издат Стендхалов роман "Црвено и црно".
• 29. 11. - Млади пољски официри започињу Новембарски устанак у Варшави.
• 30. 11. - Умро папа Пио VIII., догодине га насљеђује Гргур XVI.

• 5. 12. - Праизведба Берлиозове "Фантастичне симфоније" у Паризу.
• 6. 12. - Основана Унитед Статес Навал Обсерваторy (Морнаричка опсерваторија Сједињених Држава).
• 12. 12. (30. 11. по ј.к., Св. Андрија Првозвани) - Велика народна скупштина у Београду^[2]: прочитан Султанов хатишериф - аутономија за Србију. Кнезу Милошу бератом потврђено наследно кнежевско достојанство (прочитао писар Лазар Зубан^[12][13]).
• 20. 12. - Лондонски протокол: велике силе признају независност Белгије.
• 24 - 29. 12. - Божићни нереди у Мüнцхену (Мüнцхнер Wеихнацхтстумулте).

• Изграђен Конак кнегиње Љубице у Београду.
• 1829-30 - Скупштина Васојевића усвојила Васојевићки закон у 12 точака.
• Османско царство губи Грчку, Алжир и Србију.
• Кнез Милош спречио настајање српских спахија наместо турских, начелом да земља припада ономе ко је ради (Србија ће бити земља ситног поседа).
• Умро лесковачки Шашит-паша - његови рођаци, нарочито сестрићи Осман и Селим Вренчевић, почињу читлучење села и прогон Срба (до 1832)^[14].
• Скадарски Мустафа-паша Бушатлија раскинуо са Портом, осваја "северну и западну Македонију, као и западну Бугарску до линије Софија-Самоков-Дупница-Ћустендил-Велес-Дебар"^[15].
• Хрватски народни препород: Људевит Гај у Будиму објавио Кратку основу хорватско-славенског правописања.
• Протонотар Јосип Кушевић написао Де муниципалибус иурибус ет статутис регнорум Далматиае, Цроатиае ет Славониае чиме доказује да је Хрватска равна Угарској.
• Три фрањевачка самостана моле од султана дозволу за подизање школа "као Грци и Срби"^[16].
• Пошто су Аустријанци регулисали своју обалу Дунава и дошло до чешћих поплава^[17], кнез Милош наредио да се насеље Пореч премести и добије назив Милановац (касније Доњи -).

• Стеријини "Наод Симеон", "Лажа и паралажа" и прва верзија "Покондирене тикве" (коначни облик 1838).
• Далматински намјесник гроф Лилиенберг однио из Рисна један велики женски камени кип^[18].
• ц. - Капетан Стеван Милашиновић из Новог одликован јер је први развио аустријску заставу на Мисисипију^[19].
• Свећеник Севастијан Илић тискао Доситејеву "Буквицу", што се сматра првом српском тисканом књигом у Хрватској^[20].
• ц. - Саграђен Дворац Јанушевец.
• Покренут Цхемисцхес Зентралблатт (под називом Пхармацеутисцхес Централблатт) часопис о истраживањима у фармацеутици и хемији (излази до 1969).
• ц. - Хокусаијев "Велики вал код Канагаwе".
• Револуције 1830. у Италији: побуне у Модени, Парми и Папинској Држави.
• Холанђани окончали Јавански рат након што су на превару заробили и депортовали кнеза Дипонегороа.
• У Бечу избила прва епидемија колере.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1830.

• 9 - 18. 2. - Абдул Азиз, османски султан († 1876)
• 27. 2. - Милојко Лешјанин, генерал († 1896)
• 13. 3. - Патријарх српски Георгије (Бранковић) († 1907)
• 9. 4. - Еадwеард Муyбридге, фотограф († 1904)
• 5. 5. - Јохн Баттерсон Стетсон, произвођач шешира († 1906)
• 10. 5. - Франçоис-Марие Раоулт, хемичар и физичар († 1901)
• 5. 6. - Цармине Цроццо, бандит, бурбонски лојалиста († 1905)
• 9. 6. - Еразмо Барчић, правник и политичар († 1913)
• 10. 7. - Цамилле Писсарро, сликар († 1903)
• 18. 8. - Фрањо Јосип I - аустријски цар, угарско-хрватски краљ, велики војвода Војводства Србије († 1916)
• 15. 9. - Порфирио Диаз, председник Мексика († 1915)
• 10. 10. - Изабела II, краљица Шпаније († 1904)
• 10. 12. - Емилy Дицкинсон, песникиња († 1886)
• ? - Богољуб Петрановић, сакупљач народних песама († 1887)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1830.

• 18. 1. - Георгије Магарашевић, књижевник и историчар (* 1793)
• 17. 3. - Лаурент де Гоувион Саинт-Цyр, маршал Француске (* 1764)
• 16. 5. - Јосепх Фоуриер, математичар и физичар (* 1768)
• 4. 6. - Антонио Јосé де Суцре, латиноамерички револуционар (* 1795)
• 26. 6. - Георге IV, краљ Велике Британије и Ирске (* 1762)
• 30. 10. - Петар I Петровић Његош, црногорски владика (* 1748)
• 8. 11. - Францесцо I, краљ Двије Сицилије (* 1777)
• 18. 11. - Адам Wеисхаупт, филозоф, оснивач Илумината (* 1748)
• 30. 11. - Пио VIII., папа (* 1761)
• 8. 12. - Бењамин Цонстант, политичар и писац (* 1767)
• 17. 12. - Симóн Болíвар, латиноамерички револуционар (* 1783)
• ? - Павел Ђурковић, сликар (* 1772)
• ? - Алекса Карађорђевић, најстарији Карађорђев син (* 1801)

Литература

• Шишић, Фердо. Повијест Хрвата - Преглед повијести хрватскога народа 1526.-1918., други дио. ИСБН 953-214-198-7
• Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
  • Пета књига први том (V-1)
  • Пета књига други том (V-2)