19. 6.

19. липањ/јун (19. 6.) је 170. дан године по грегоријанском календару (171. у пријеступној години). До краја године има још 195 дана.

• 1846. — Прва бејзбол-утакмица са успостављеним правилима одиграна у Њу Џерсију.
• 1862. — Конгрес САД забранио ропство на територији САД.
• 1867. — Републиканци, следбеници Пабла Хуареса, погубили Максимилијана I Хабсбурга, ког је Луј Наполеон III 1864. прогласио за цара Мексика.
• 1908. — Доласком брода "Касато Мару" у луку Сантос са 168 јапанских породица почела имиграција Јапанаца у Бразил.
• 1944. — Други свјетски рат: Америчке снаге у заузеле острво Сајпан у Пацифику, једну од највећих војно-поморских база Јапана.
• 1953. — Џулијус и Етел Розенберг, осуђени за шпијунажу у корист СССР, погубљени на електричној столици у америчком затвору Синг Синг.
• 1961. — Кувајт, под протекторатом Велике Британије од 1899, стекао пуну независност.
• 1961. — Откривањем натписа са именом Понтија Пилата на ископини римског храма у Цезарији први пут нађен доказ да је он постојао.
• 1965. — Генерал Хуари Бумедијен војним ударом са власти збацио председника Алжира Ахмеда Бен Белу.
• 1970. — Совјетски васионски брод Сојуз 9 постигао нови рекорд у дужини боравка у космосу, 17 дана, 16 часова и 59 минута.
• 1975. — Генерални секретар Уједињених нација Курт Валдхајм у Мексико Ситију отворио прву светску конференцију о положају жена.
• 1987. — У експлозији у гаражи робне куће у Барселони погинуло 12 и рањено више од 30 људи. Одговорност преузела баскијска сепаратистичка организација ЕТА.
• 1988. — У индијском граду Курукшетра погинуло 15, рањено 25 људи у експлозији бомбе коју су поставили екстремисти Сиики.
• 1995. — Чеченски побуњеници ослободили 1.500 талаца које су држали шест дана и напустили болницу у граду Будјеновск на југу Русије.
• 1999. — У Приштини, на бившој згради команде Приштинског корпуса Војске Југославије, подигнута застава УН пошто се ВЈ повукла, а мировне снаге УН преузеле контролу над Косовом.
• 2000. — Британски цариници у луци Довер у камиону-хладњачи открили 58 лешева Кинеза, илегалних емиграната.
• 2003. — Парламент Турске усвојио пакет реформи на плану људских права, последњи у низу закона који би требало да повећају шансе Турске за улазак у Европску унију.

.

• 1566. — Џејмс I Стјуарт, шкотски, енглески и ирски краљ.
• 1623. — Блаисе Пасцал, француски филозоф, математичар и физичар († 1662.).
• 1792. — Густав Сцхwаб, њемачки књижевник и издавач.
• 1834. — Едгар Дегас, француски сликар, графичар и кипар († 1917.).
• 1854. — Алфредо Цаталани, талијански композитор.
• 1856. — Елберт Хуббард, амерички филозоф и писац.
• 1865. — Алфред Хугенберг, њемачки бизнисмен и политичар.
• 1885. — Стеван Христић, србијански композитор.
• 1906. — Ернст Борис Цхаин, британски физиолог и биохемичар руског порекла, добитник Нобелове награде за медицину († 1979.).
• 1922. — Ааге Бохр, дански атомски физичар, добитник Нобелове награде за физику († 2009.).
• 1933. — Отто Барић, хрватски ногометаш, ногометни тренер и изборник.
• 1938. — Карл Моик, аустријски забављач.
• 1947. — Салман Русхдие, индијски књижевник.
• 1947. — Јагода Калопер, хрватска ликовна умјетница и глумица († 2016.).
• 1951. — Ајман ал-Завахри, један од вођа Ал Каиде.
• 1954. — Катхлеен Турнер, америчка глумица.
• 1962. — Паула Абдул, америчка пјевачица.
• 1965. — Мирсад Тука, босанскохерцеговачки глумац.
• 1967. — Садие Фрост, енглеска глумица.
• 1971. — Јосé Емилио Амависца, умировљени шпањолски ногометаш.
• 1971. — Андреа Сарторетти, талијански одбојкаш и тренер.
• 1975. — Педро Мунитис, шпањолски ногометаш.
• 1978. — Дирк Ноwитзки, њемачки кошаркашки репрезентативац.
• 1978. — Зое Салдана, америчка глумица.
• 1979. — Јосé Клéберсон, бразилски ногометаш.
• 1981. — Марина Фернандез, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
• 1985. — Наташа Крсмановић, српска одбојкашица.
• 1991. — Андреј Крамарић, хрватски ногометаш који тренутачно игра за Леицестер Цитy Ф.C. Игра на позицији нападача.

.

• 1820. — Јосепх Банкс, британски природословац и ботаничар (* 1743.).
• 1897. — Цхарлес Цуннингхам Боyцотт, енглески капетан по коме је добио име израз бојкот.
• 1908. — Јосип Рачић, хрватски сликар (* 1885.).
• 1937. — Ј. M. Баррие, шкотски писац и аутор прича о Петру Пану.
• 1949. — Владимир Назор, хрватски књижевник (* 1876.).
• 1964. — Јован Бијелић, српски сликар. (*1886.).
• 1993. — Wиллиам Голдинг, енглески писац и добитник Нобелове награде за књижевност 1983.
• 2012. — Рицхард Лyнцх, амерички глумац (* 1940.).

.

• Српска православна црква слави:.
  • Преподобног Висариона.
  • Преподобног Илариона Новог.
  • Преподобне мученице Архелају, Теклу и Сузану

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар