1936

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1900-е  1910-е  1920-е  – 1930-е –  1940-е  1950-е  1960-е
Године:	1933 1934 1935 – 1936 – 1937 1938 1939

За остала значења, види 1936 (разврставање).

1936. по календарима

Грегоријански	1936. (MCMXXXVI)
Аб урбе цондита	2689.
Исламски	1354–1355.
Ирански	1314–1315.
Хебрејски	5696–5697.
Бизантски	7444–7445.
Коптски	1652–1653.
Хинду календари
• Викрам Самват	1991–1992.
• Схака Самват	1858–1859.
• Кали Yуга	5037–5038.
Кинески
• Континуално	4572–4573.
• 60 година	Yанг Ватра Миш (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11936.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1936 (MCMXXXVI) била је пријеступна година која почиње у сриједу, по грегоријанском календару.

1936: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Рођења • Смрти

• 5. 1. - Уведени моторно-електрични возови на кратким линијама из Београда.^[1]
• 7. 1. - У Ирану забрањено покривање жена, касније ће овај датум у земљи бити Дан жена (након Исламске револуције прозван "дан срамоте")^[2].
• 7 - 8. 1. - Генерални штрајк у Буенос Аиресу, пет мртвих у сукобима (договор постигнут 25. 1.).
• 14. 1. - Прва изложба карикатура Ошишаног јежа у павиљону "Цвијета Зузорић".
• 17. 1. - Венијамин I изабран за васељенског патријарха (до 1946).
• 18. 1. - Отворен за јавност Музеј кнеза Павла у Београду.
• 19. 1. - Отворена пруга Велес-Прилеп, од раније постоји према Битољу.
• 20. 1. - Умро британски краљ Георге V, наслеђује га син Едвард VIII (до децембра); сахрана 28. 1..
• 20. 1. - Други италијанско-абесински рат: етиопска Божићна офанзива окончана тактичким етиопским успехом, Италијани привремено заустављени на северу. Али истог дана на југу окончана Битка на Ганале Дорији у којој су етиопске снаге потучене.
• 20. 1. - Почиње 50-дневни генерални штрајк у Сирији против француске политике.
• 22. 1. - У Београду измерено 19,3 степена, најтоплије у јануару од 1900.^[3]
• 26. 1. - Избори у Грчкој: венизелисти и монархисти приближно изједначени, језичак на ваги је Народни фронт на челу са комунистима.

• 4. 2. - Давид Франкфуртер, Јеврејин рођен у Дарувару, убио Wилхелма Густлоффа, шефа нацистичке странке у Швајцарској.
• 5. 2. - Премијера Цхаплиновог филма Модерн Тимес.
• 6-16. 2. - Зимска Олимпијада 1936 у Гармисцх-Партенкирцхену (Њемачка).
• 12. 2. - У Француској изречена пресуда учесницима Марсејског атентата: Звонимир Поспишил, Иван Рајић и Мијо Краљ осуђени на доживотни затвор а Еуген Кватерник, Анте Павелић и Иван Перчевић на смрт у одсуству.
• 13. 2. - Сахрана монархистичког историчара Јацqуеса Баинвиллеа у Паризу, припадници Цамелотс ду Рои, омладинске формације Ацтион Франçаисе, напали кола са социјалистичким политичарем Лéоном Блумом и тешко га повредили; влада следеће вечери забрањује АФ.
• фебруар - Објављена књига "Општа теорија запослености, камате и новца" Јохна Маyнарда Кеyнеса.
• фебруар - Француска влада ратификовала Франко-совјетски пакт о узајамној помоћи (ратификације размењене 27. марта у Москви).
• 16. 2. - Левичарски Народни фронт победио малом разликом на изборима у Шпанији (последњи избори до 1977). Након овога у земљи почиње талас насиља, заузимања земље, пљачкања и паљења цркава.
• 17. 2. - У америчким новинама се појављује стрип Фантом (први суперхерој са припијеним костимом и маском).
• 17. 2. - Умро Wилхелм Берлинер, директор аустријског осигуравајућег концерна Пхöниx, једног од највећих у Европи - али следећег месеца долази до пада због огромних дугова. Скандал је ударац Сцхусцхнигговом режиму и аустријској држави.
• 10 - 19. 2. - Битка код Амба Арадама: Италијани уз помоћ авијације и бојних отрова уништили етиопско десно крило на северу.
• 20. - 21. 2. - Шпанија: левичарске демонстрације за амнестију и нереди, милитанти нападају цркве и манастире; влада амнестира 34.000 политичких затвореника.
• 23. 2. - Начелник шпанског Генералштаба Францисцо Францо именован за војног команданта на Канарским острвима.
• 26. 2. - "Инцидент 26. фебруара" у Јапану, Фракција Царског пута покушала пуч, неколико политичара убијено (крај фракције).
• 26. 2. - Обновљен Генералитет Каталонија.
• фебруар - Кампања занатлијских радника против фабричке обуће, нарочите "Батине" гумене обуће, која је знатно јефтинија - али сељаци се с тим не слажу.^[4]
• 27. 2. - Влада КЈ усваја уредбу којом се седиште реис-ул-улеме враћа у Сарајево.^[5]
• 27 - 29. 2. - Друга Тембиенска битка: уништена етиопска армија центра.

• 1. 3. - Завршена Хуверова брана.
• 1. 3. - Видеофон: немачки министар поште инаугурирао систем Гегенсехн-Фернспрецханлаген, прва веза између Берлина и Лајпцига.
• 4. 3. - Први лет дирижабла ЛЗ 129 Хинденбург.
• 5. 3. - Први лет авиона Супермарине Спитфире.
• 5. 3. - 8. додјела Осцара: статуете се први пут називају "оскари", најбољи филм је Мутинy он тхе Боунтy, четири награде за Тхе Информер, две за А Мидсуммер Нигхт'с Дреам.
• 6. 3. - Посланик Дамњан Арнаутовић пуцао у скупштини на председника владе Милана Стојадиновића и промашио.
• 7. 3. - Ремилитаризација Рајнланда: противно Версајском споразуму и Уговорима из Локарна а уз изговор Франко-совјетског пакта, немачка војска запоседа територију на левој обали Рајне. Хитлер истог дана званично одбацује Уговоре из Локарна и расписује изборе за 29. март.
• 7. 3. - Реконструкција Стојадиновићеве владе: ген. Петар Живковић је на месту министра војске и морнарице замењен ген. Љубомиром Марићем.

• 8. 3. - Основана Радио Југославија, данас Међународни Радио Србија.
• 9. 3. - Погром у Прзyтyку, сукоб Јевреја и Пољака с троје мртвих (у новије време се оповргава да се радило о погрому).
• март - Почела рекламна продаја у недовршеној робној кући "Тата" - "паника" међу београдским трговцима.^[6]
• 12. 3. - Фалангисти пуцали на социјалистичког потпредседника Кортеса Луис Јимéнез де Асúа, убијен његов пратилац; демонстранти сутрадан запалили још две цркве у Мадриду.
• 14. 3. - Забрањена шпанска Фаланга, њен лидер Јосé Антонио Примо де Ривера ухапшен.
• 15. 3. - Аустријанац Јосеф Брадл остварио на Планици први скијашки скок преко 100 м.
• 17 - 18. 3. - Велике поплаве на истоку САД, нарочито у Питтсбургху, где је било 69 мртвих.
• 19. 3. - Савет Друштва народа осудио Немачку због гажења Версајског и Локарнског уговора.
• 23. 3. - Италија, Аустрија и Мађарска допуниле Римске протоколе из 1934.
• 24. 3. - Прва модна ревија у Београду, у Дому инжењера и техничара.
• 25. 3. - Потписан Други Лондонски поморски уговор.
• 27. 3. - Стипе Јавор умро у Сријемској Митровици - након његовог спровода у Загребу ће доћи до нереда.
• 29. 3. - Једнопартијски избори у Немачкој и референдум о окупацији Рајнланда: 98,8% за, уз одзив од 99%.
• 31. 3. - Битка код Маyцхеwа: уништење етиопских снага на северу.

• ц. април - Југославија напушта политику слободне трговине и приступа контроли и дириговању увоза и извоза.^[7]
• 1. 4. - У Аустрији уведена војна обавеза, противно Сенжерменском уговору.
• 1. 4. - У Краљевини Југославији, међуградски телефонски позиви се могу обављати са сваког телефона.^[8]
• 3. 4. - Погубљен Бруно Хауптманн, осуђен за отмицу и убиство Линдберговог детета.
• 4. 4. - Почео генерални штрајк студената у Београду, Загребу, Љубљани, Скопљу и Суботици. У сукобу "Орнасоваца" (Организација националних студената) и левичарских студената, који су тражили штрајк на Београдском универзитету против високих школарина и др., убијен левичар Жарко Мариновић и теже повређен Јован Шћепановић (овај датум ће после рата постати Дан студената).
• 5 - 6. 4. - Јаки урагани погађају места у државама Мисисипи и Џорџија.
• 7. 4. - Шпански парламент сменио председника Алцалá-Замору.
• 9. 4. - У Трновцу код Госпића убијен народни посланик из ХСС Карло Бркљачић.

• 13. 4. - Умро грчки премијер Константинос Демерцис, наслеђује га Иоаннис Метаксас (до 1941).
• 13. 4. - Откривен астероид 1605 Миланковитцх (астроном Петар Ђурковић).
• 14. 4. - На прослави Републике у Мадриду бачене петарде пред трибину, дошло до метежа са повређенима.
• 15. 4. - Почиње Арапска побуна у Палестини (1936–1939), названа и Велики арапски устанак, против британске власти и масовног досељавања Јевреја; генерални штрајк Арапа траје од 20. априла до октобра.
• април - Почела градња Унске пруге.^[9]
• април - Априлски пленум ЦК КПЈ у Бечу: међусобни сукоби, Коминтерна ће распустити ЦК.
• април - Бискупи са Јадрана осуђује "неморал и голотињу" на плажама.^[10]
• 16. 4. - Сељачка руља убила шесторицу омладинаца ЈРЗ-е у Керестинцу, убеђена да се ради о четницима; повређен бивши хрватски бан Антун Михаловић; досељеник Јован Бута, председник "Четничког удружења" у Самобору, убијен са женом и кчерком у Ракитју; још једно убиство у Плешивици^[11].
• 14 - 25. 4. - Огаденска битка: поражене етиопске трупе на југу, али не и уништене.
• 25. 4. - У Палестини основан Арапски високи комитет на челу са муфтијом ал-Хусеинијем (забрањен 1937).
• 26. 4. - Италијански маршал Пиетро Бадоглио покреће "Марш гвоздене воље" из Десеа према Адис Абеби.
• 28. 4. - Умро египатски краљ Фуад I, наслеђује га Фарук I (до 1952).

• 2. 5. - Премијера композиције "Петар и вук" у Москви.
• 3. 5. - Други круг избора у Француској, победио Народни фронт Лéона Блума, коалиција различитих социјалиста и комуниста (последњи избори у Француској до 1945). Радници започињу штрајкове и надају се револуцији.
• 3. 5. - Отворене ваздушне линије Београд-Борово-Загреб и Београд-Ниш-Скопље (од 1. јуна Београд-Сарајево-Дубровник).^[12]
• 5. 5. - Италијанске снаге ушле у Адис Абебу, у којој владају нереди (Хаиле Селасије напустио град три дана раније). Мусолини прогласио крај Другог италијанско-абесинског рата.
• x. 5. - У Београду отворена робна кућа Та-Та, неколико дана касније један трговачки помоћник разбио излоге, из "протеста према страном капиталу"^[13] (осуђен на глобу 1940^[14]). Управа града је забранила рад куће 10. јуна, на основу забране оснивања трговачких радњи великог обима из 1934.
• 6. - 7. 5. - Конференција Мале Антанте и Балканског споразума у Београду.
• 9. 5. - Формирана Италијанска Источна Африка, од Еритреје, Италијанске Сомалије и тек анектиране Етиопије.
• 9. 5. - Генерални штрајк и демонстрације у Солуну, војска и жандармерија пуцале у масу, 12 мртвих.
• 10. 5. - Шпански премијер Мануел Азаñа изабран за председника (до 1939)
• 12. 5. - Арапски високи комитет одлучује да се од 15. маја у Палестини неће плаћати порези и прибећи ће се оружаном отпору ако Британци не зауставе усељавање Јевреја, продају имања и ако не оснују законодавно тело.
• 12. 5. - Прво путовање линије Супер Цхиеф од Чикага до Лос Анђелеса - први воз са дизел вучом и свим вагонима Пуллмановим спаваћим колима.

• 12. 5. - Јапанци прогласили формално независну Монголску војну владу у кинеској Унутрашњој Монголији (→ Менгјианг).
• мај - Југославија, која трпи штету због међународних санкција Италији, закључила бартер споразум са Немачком.
• 14. 5. - Почео штрајк у Трепчи, завршен споразумом 1. јуна.
• 19. 5. - Инаугурација Телавивске луке, пред одушевљеним народом се истоварује цемент са југословенског брода "Четврти"^[15] - изграђена је за мање од две године, као алтернатива за арапску луку у Јафи.
• 25. 5. - Почео је дуги штрајк у америчкој фирми Ремингтон Ранд током којег ће настати тзв. Формула Мохаwк Валлеy за разбијање штрајкова.
• 26. 5. - Трагедија у чешком месту Раквице, на школском излету се утопило 31 дете.
• 27. 5. - 1. 6. - Прво путовање луксузног брода РМС Qуеен Марy (преко Атлантика јој треба 42 минута дуже него "Нормандији", али у августу ће освојити Плаву траку).
• 28. 5. - Алан Туринг предао рад у коме је уведен појам Туринговог строја.
• 29. 5. - У шпанском граду Yесте дошло до сукоба између сељака и Цивилне гарде - 18 мртвих, од чега 17 сељака.
• 29. 5. - Приказан Фурy, први холивудски филм Фритза Ланга.
• 29. 5. - Споразум о окончању штрајка грађевинских радника у Београду, у сукобу штрајкача са жандармима на Пашином брду погинуо један радник.
• 31. 5. - У београдском Кошутњаку отворено голф-игралиште (протеже се "од немачког ратничког гробља према Раковици")^[16].

• 2. 6. - Почетак штрајка лучких радника у Антверпену и ширег социјалног покрета у Белгији, који води споразуму са владом (минимална плата, шест дана плаћеног одсуства, 40-сатна недеља, слобода синдиката).
• 3. 6. - У Мађарској забрањена националсоцијалистичка партија, ухапшено више стотина људи.
• 4. 6. - Лéон Блум је француски премијер, на челу владе Народног фронта (први социјалиста и Јеврејин премијер, 1936-37 и 1938).
• 7/8. 6. - Генерални штрајк у Француској: потписани Матињонски споразуми којим се дају извесна права радницима.
• 8. 6. - Велика свечаност у Букурешту поводом годишњице власти краља Карола II; дошло је до пада трибине, велики број мртвих.
• 9. 6. - Муссолинијев зет Галеаззо Циано (33) постаје талијански министар иноземних послова (до 1943).
• 9. 6. - Шеф никарагванске Националне гарде Анастасио Сомоза Гарцíа принудио на оставку председника Сацасу - са и без председничке титуле влада земљом до 1956.
• 10. 6. - Објављен роман Гоне wитх тхе Wинд Маргарет Митцхелл.
• 11. 6. - 4. 7. - Одржана Међународна надреалистичка изложба у Лондону. Салвадор Далí држао предавање 1. јула у ронилачком оделу и замало се угушио. Иначе, раније ове године је урадио слику "Мека конструкција с куваним пасуљем (Слутња Грађанског рата)".
• 13. 6. - Пресуде комунистима: Ђуро Халабарец осуђен на смрт за убиство полицајца у Загребу 17. јануара.
• 15. 6. - У Естонији експлодирала војна лабораторија, 60 погинулих.
• 15. 6. - Први лет бомбардера Вицкерс Wеллингтон.
• 15. 6. - Полуфинале Давис Цупа у Бечу: Аустрија - Југославија 1:4, играчи сутрадан одушевљено дочекани у Загребу.
• јун - Афера Александра Бодија, југословенског дипломате који је шверцовао персијске тепихе у земљу^[17][18] (окривљени кажњени у октобру са близу 33 милиона динара^[19]).
• 16. 6. - Код Будимпеште се преврнуо сплав са пијаним трамвајџијама - 17 мртвих.
• 17. 6. - Уједињене све полицијске снаге у Трећем рајху, на њихово чело постављен Хеинрицх Химмлер (→ Орднунгсполизеи, Сицхерхеитсполизеи, Криминалполизеи).
• 17. 6. - Андрé Гиде стиже у Москву^[20] - путовање СССР-ом води његовом одбацивању комунизма у књизи Ретоур де л'У.Р.С.С., објављеној у новембру.
• 19. 6. - Маx Сцхмелинг нокаутирао у Њујорку Јое Луиса у 12. рунди (догодине ће имати реванш).
• 19. 6. - Тотално помрачење Сунца, у Југославији прекривено од 75% диска у Словенији до преко 90% у Македонији^[21].
• 26. 6. - Белведерске демонстрације на Цетињу, протест због убиства београдских студената и комуниста, у окршају са жандармеријом има и мртвих.^[22]
• 26. 6. - "Орнасовац" Слободан Недељковић осуђен на пет година и месец дана за убиство Жарка Мариновића и рањавање још двојице студената 4. априла.
• 26. 6. - Први лет Фоцке-Wулф Фw 61, првог функционалног хеликоптера. Истог дана Доуглас DC-3 има први комерцијални лет.
• 27. 6. - Несрећа аутобуса код Вршца, изгорело шест путника.
• 30. 6. - Етиопски цар Хаиле Селасије говори пред Друштвом народа: "Данас смо ми, сутра ћете бити ви". Италијански новинари звиждали током говора.
• 30. 6. - Поплава у Загребу: након провале облака и туче, надошли потоци са Загребачке горе.
• јун - У Бистричком Подгорју (Марија Бистрица) сељаци окупили "Хрватску војску" (ХСС је раније током године основао Хрватску сељачку заштиту)^[23].

• 3. 7. - Чехословачки Јеврејин и новинар Стефан Луx се убио у генералној скупштини Друштва народа како би привукао пажњу на антисемитизам и милитаризам у Немачкој.
• 4. 7. - Скупштина Друштва народа изгласала окончање санкција Италији, након што је ова довршила окупацију Етиопије (Југославија окончала санкције 15. јула).
• 6. 7. - Увођење пешачких прелаза у Београду: увече пробно обележен прелаз у Кнеза Михаила код "Руског цара" - две линије с обе стране прелаза.^[24]
• 11. 7. - Аустријско-немачки споразум: Немачка признаје суверенитет Аустрије, нема мешања у унутрашње послове, Аустрија ће у својој политици имати на уму да је немачка држава.
• 12. 7. - Отворен Београдски зоолошки врт.
• 12. 7. - Отворена пруга Косово Поље - Пећ.
• 12. 7. - Припадници шпанске Фаланге убили социјалисту и поручника полицијске Нападачке гарде Јосéа дел Цастилла.
• 12. 7. - Почиње градња Концентрационог логора Сацхсенхаусен.
• 12. 7. - Финале европске зоне Давис Цупа у Загребу: Југославија-Немачка 2:3 (Немци задњег дана предали два меча због кише).
• 13. 7. - Припадници Нападачке гарде и социјалистички активисти убили шпанског конзервативног политичара Јосéа Цалва Сотела.
• 13 - 14. 7. - Врхунац најјачег топлотног таласа у модерној историји Северне Америке, који ће убити хиљаде људи; у северном Мичигену температура иде до 45 °Ц.
• 15. 7. - При полетању из Љубљане пао путнички авион марке Спартан - седам мртвих.
• 16. 7. - "Чишћење" Берлина пред Олимпијаду: Роми послати у концентрациони логор Берлин-Марзахн.
• 17 - 18. 7. - Шпански грађански рат почиње: шпанска Афричка армија се побунила у Мелиљи; против левичарске владе у метрополи покренут пуч али не успевају ставити целу земљу под контролу.
• 18. или 19. 7. - Долорес Ибáррури закључује говор преко радија речима Но пасаран.
• 19. 7. - Шпански премијер Јосé Гирал наређује да се народу подели оружје, тражи помоћ од Француске (ова на то пристаје првих месеци, док не устукне због несклоности Британије и притиска унутрашњег јавног мнења).
• 19. 7. - Командант Балеара Мануел Годед покушава извести побуну и у Барцелони, али је заробљен (стрељан у аугусту).
• 19. 7. - На врућини од око 38 степени, Београд остао без воде (цев у Макишу оправљена сутрадан).^[25]
• 18 - 20. 7. - Опсада Цуартел де ла Монтаñе у Мадриду, поражени побуњеници.
• 20. 7. - Потписана Конвенција из Монтреа о режиму у Мореузима: Турска добија пуну контролу над Босфором и Дарданелима, укључујући милитаризацију; слободан пролаз трговачким бродовима у мирно доба, ограничен пролаз ратним бродовима нецрноморских држава.

• 20. 7. - Генерал Јосé Сањурјо, један од лидера националистичког пуча, гине у авионском удесу.
• 21. 7. - Почиње двомесечна републиканска Опсада Алцáзара у Толеду.
• 23. 7. - Националисти заузимају Гранаду и убијају осумњичене републиканце (→ Бели терор).
• 24. 7. - Посланик Дамјан Арнаутовић осуђен на 15 година робије због покушаја атентата на премијера Стојадиновића (с њим осуђена још тројица).
• 24. 7. - Битка на Гуадаррами: републиканци спречили изненадни напад на Мадрид.
• 26. 7. - Освећен камен-темељац нове "рафинерије бакра" у Бору.
• 26 - 27. 7. - Олимпијска бакља прошла кроз Југославију, од Цариброда до Хоргоша. На београдским Теразијама за ову прилику постављен "жртвеник".
• 29. 7. - У Београду измерено 39,4 °Ц у хладу.
• 30. 7. - Олимпијске игре 1940. додељене Токију (касније Хелсинкију, на крају нису одржане).
• 30. 7. - Два до 12 италијанских бомбардера упућених шпанским националистима се спустила у Француском Мароку, што је објављено широм света (још један авион пао у море).
• лето - Завршена градња Хитлерове резиденције Бергхоф (проширено претходно здање).

• 1 - 16. 8. - Олимпијске игре у Берлину. Јессе Оwенс освојио четири златне медаље. Леон Штукељ освојио сребрну медаљу у гимнастици за Југославију. Прве игре које се преносе преко телевизије.
• лето - Током Олимпијаде је тестиран нови колор филм Агфацолор. Такође ове године, Кодацхроме је представио филм 8 мм, као и 35 мм за фотографије.
• 4. 8. - Крај Нашичке афере: већина осуђених прошле године ослобођена или им казна знатно смањена.
• 4. 8. - Режим 4. августа у Грчкој: поводом генералног штрајка, Метаксасова влада распустила парламент и објавила опсадно стање (режим траје до 1941).
• 5. 8. - Цонвоy де ла вицториа, националистички конвој успео прећи из Африке у Шпанију.
• ца. 8. 8. - Донесена уредба о уређењу Оцеанографског института Краљевине Југославије, у Сплиту.
• 9. 8. - Британски краљ Едвард VIII стигао у Југославију (возом у Јесенице), ради крстарења далматинском обалом на јахти Нахлин, сутрадан стижу у Шибеник.
• 1 - 14. 8. - Националистичка Еxтремадурска кампања се окончава Битком за Бадахос и заузећем града, чиме је спојена њихова јужна и северна зона; следи Бадахоски масакр, убиство најмање 573 присталице Републике.
• август - Отвара се афера са злоупотребама у душевној болници у Ковину.^[26]
• 17 - 31. 8. - Битка у Сиерра Гуадалупе: Националисти прелазе ријеку Тајо у напредовању према Мадриду, наводно им је зракоплов Андрéа Малрауxа нанио губитке.

• 19 - 24. 8. - Велика чистка — Први московски процес, "Шеснаесторици", од којих су главни Григориј Зиновјев и Лев Камењев (стрељани сутрадан). Током процеса је оптужен и бивши члан ЦК Михаил Томски (извршио самоубиство 22.).
• 24. 8. - Војни рок у Немачкој продужен са једне на две године.
• 26. 8. - Потписан Англо-египатски уговор - британска војска остаје само у зони Суецког канала, војна помоћ Египту у случају рата; националисти незадовољни.

• 3. 9. - Судије у Краљевини Југославији стичу сталност и непокретност, након петогодишњег рока од устава из 1931.
• 3. 9. - Битка за Талаверу де ла Реина је скупа победа националиста, који су се примакли Мадриду.
• 4. 9. - Францисцо Ларго Цабаллеро је нови шпански премијер и министар рата (до маја 1937).
• 4 - 5. 9. - Берyл Маркхам је прва жена која је прелетела Атлантик са истока на запад.
• 5. 9. - Током битке код Церро Муриана, Роберт Цапа наводно снимио фотографију "Пали војник" (оспорена аутентичност).
• 5. 9. - Националисти заузели Ирун у Баскији, чиме су републиканци у северним провинцијама одсечени од Француске.
• 6. 9. - Земљотрес код Сенте.
• 6. 9. - Приказан филм Мy Ман Годфреy.
• 7. 9. - Угинуо последњи тасманијски тигар.
• 8. 9. - У лисабонској луци се побуниле посаде два ратна брода против Салазарове диктатуре и за шпанску републику, онеспособљени гранатирањем.
• 8 - 14. 9. - Осми партијски митинг нациста у Нирнбергу, "Митинг части", јер је Немачкој "враћена част" Ремилитаризацијом Рајнланда; као следећи циљеви се истичу повратак колонија и Четворогодишњи план (наоружавање и самодовољност).
• 9. 9. - Јалови Франко-сиријски уговор о независности за три године (Французи га нису ратификовали).
• 9. 9. - У Лондону основан Комитет неинтервенције у Шпанији (без ефекта).
• 12. 9. - Окончана Битка за Мајорку - републиканци бачени назад у море, почиње Италијанска окупација Мајорке (до 1939).
• 14. 9. - "Московско злато": почиње извлачење 510 тона злата, 72,6% резерви Банке Шпаније, које ће бити послано у Совјетски Савез (бродови из Картахене кренули 25. 10. за Одесу).
• 18. 9. - Југословенско-румунска конвенција о градњи моста између Кладова и Турн Северина и одговарајуће пруге од Кучева.^[27]
• 21. 9. - Националисти заузели Маqуеду, 80 км од Мадрида и 45 од Толеда.
• 22. 9. - Голман БСК Фрањо Гласер осуђен на две године строгог затвора, јер је левог бека подмлатка, који није знао пливати, гурнуо у воду на савском купалишту.
• 23. 9. - Народни посланик среза жупског Богдан Милинчић устрељен код Александровца - умире сутрадан.
• 25. 9. - Уредба о ликвидацији земљорадничких дугова у Југославији - сељацима опроштена половина дугова од пре априла 1932. (када је донесен Закон о заштити земљорадника), а остатак да се врати током 12 година.
• 25. 9. - Француска влада девалвира франак за 25 до 33%, што наредних дана повлачи девалвације и неких других европских валута.
• 26. 9. - Николај Јежов нови народни комесар унутрашњих дела СССР, уместо Јагоде (до 1938, → Јежовшчина).
• 27. 9. - Опсада Алцáзара у Толеду окончана доласком националистичких снага - односе важну симболичну победу, али су скренули од Мадрида.
• 29. 9. - Битка код рта Еспартел је одлучујућа поморска победа шпанских националиста, којим је пробијена републиканска блокада у Гибралтарском мореузу.
• 30. 9. - Отворени Пинеwоод Студиос у Енглеској.
• 30. 9. - Влак упао у снијег код Малована на прузи Загреб-Сплит, на Јадрану је олуја.
• септембар/октобар - Ситон-Вотсонов меморандум о уставном, економском и националном проблему Југославије^[28].

• 1. 10. - Францисцо Францо проглашен у Бургосу за генералиссимо-а Националне армије и шефа државе (до смрти 1975, такође и шеф владе 1938-73).
• 1. 10. - Шпански републикански Кортес се састаје у Валенсији, изгласана самоуправа за Баскију.
• 3. 10. - Криегсмарине: у Хитлеровом присуству поринут бојни брод Сцхарнхорст (у служби 1939-43), у децембру и Гнеисенау.
• 3 - 12. 10. - Загребачки збор: јесењи сајам се први пут одржава на Савској цести.^[29]
• 4. 10. - Долорес Ибáррури у новинском чланку користи израз "пета колона", приписан националистичком генералу Емилију Моли (у смислу да према Мадриду напредују четири колоне, а пета су присталице у граду).
• 4. 10. - Битка у Цабле Стреет: антифашисти се сукобили са полицијом како би спречили црнокошуљаше из Британске уније фашиста да промарширају кроз јеврејски крај Лондона (иначе, лидер БУФ Осwалд Мослеy се два дана касније у Берлину тајно венчао са Дианом Митфорд, у кући Јосепха Гоеббелса а гост је био и Хитлер).
• 6. 10. - Умро мађарски премијер Гyула Гöмбöс, наслеђује га Кáлмáн Дарáнyи (до 1938).

• 9. 10. - У Паризу откривен споменик краљу Петру и краљу Александру.^[30]
• 10. 10. - У Немачкој основана Централа Рајха за борбу против хомосексуалности и абортуса.
• 10. 10. - Аустријски Хеимwехр укинут и припојен Отаџбинском фронту.
• 12. 10. - Конфронтација филозофа Мигуела де Унамуна и генерала Астраyа на Универзитету Саламанца, Унамуно пред фалангистима критикује "некрофилну паролу" ¡Вива ла Муерте! ("Живела смрт!").
• 14. 10. - Wаллис Симпсон покренула бракоразводну парницу од другог мужа (добија развод 27. 10.) - о вести се опширно извештава у САД и Француској, а британска штампа спроводи самоцензуру.
• октобар - Завршен пут Земун - Стара Пазова, прва деоница државног пута Београд-Нови Сад-Суботица.^[31]
• 15. 10. - Откривен астероид назван 1564 Србија (астроном Милорад Б. Протић).
• 16. 10. - Опсада националистичког гарнизона у Овиеду окончана деблокадом.
• 17. 10. - У Београду срушена кафана "Албанија" да би на истом месту била подигнута Палата Албанија.
• 17. 10. - Албацете постаје седиште Интернационалних бригада, страних добровољаца за Шпанску републику.
• 18. 10. - Херманн Гöринг именован опуномоћеником за Четворогодишњи план: убрзава се наоружавање и припрема економије за рат, без обзира на огромну потрошњу, дефицит и претњу инфлације на шта упозорава Сцхацхт.
• 19. 10. - Прва седница Народне скупштине КЈ у новој згради^[32] (после рата познатој као Савезна скупштина), чија је градња почела још 1907.

• 19. 10. - Амерички новинар Х.Р. Екинс победио у трци око света комерцијалним летовима, време: 18,5 дана.
• 23. 10. - Почиње рушење дела римског реона Борго, како би се изградила Виа делла Цонцилиазионе између трга Светог Петра и Кастел Сант'Анђела.
• 24. 10. - Политички затвореници, комунисти, у Сремској Митровици и Марибору штрајкују глађу због пооштрења затворског режима прошлог августа - четири дана касније, министарство потврђује прошлогодишњу, толерантнију, "Мишкулинову одредбу".
• 24-25. 10. - Током посете грофа Циана постигнут споразум Италије и Немачке - Осовина (Муссолини објавио 1. новембра у Милану); у вези Југославије, Хитлер каже Чану да јој да уверавања, како би је одвојио од француског утицаја и омео "британску антииталијанску активност у Београду"^[33].
• 25. 10. - У Београду у парку на Топличином венцу откривен споменик Војводи Вуку.
• 26. 10. - Јоацхим вон Риббентроп стиже у Лондон као нови немачки амбасадор (до 1938), безуспешно покушава да договори англо-немачки савез.
• 28. 10. - Састанак Ататüрк - Стојадиновић у Анкари, потисани уговори о трговини, клирингу и настањивању.
• 29. 10. - Неуспешни републикански напад на Сесеñу, 30 км од Мадрида, мада су употребили совјетске Т-26.
• 29. 10. - Ирачки пуч: генерал Бакр Сидqи оборио премијера - ово је први војни удар у Ираку и арапском свету.
• 30. 10. - Несрећа на Шипадовој жељезници код Дрвара, погинула четири кочничара.

• 2. 11. - ББЦ започиње с емитирањем редовитог телевизијског програма (убрзо преовлађује електронски систем од 405 линија).
• 3. 11. - Амерички председник Франклин Делано Роосевелт убедљиво реизабран, победио је републиканца Алфа Ландона са 523 према 8 електорских гласова.
• 3. 11. - Југословенски премијер Стојадиновић се састао са бугарским царем Борисом III.
• 4. 11. - Анархистичка Национална конфедерација рада (ЦНТ) добија четири места у шпанској влади, међу којима је и прва жена министар, Федерица Монтсенy. Истог дана, националисти заузели Гетафе код Мадрида, локацију авио-базе.
• 4. 11. - Одобрена национализација индустрије аеропланских мотора Раковица.^[34]
• 6. 11. - Услед надирања националистичких снага, републиканска влада бежи из Мадрида у Валенсију; у Мадриду је сутрадан основан Савет одбране на челу са генералом Миајом.
• 7. 11. - У Мадриду почињу Парацуеллоски масакри, републиканци за месец дана убијају 2-3 хиљаде националиста.
• 8. 11. - Састанак Кнеза Павла и Владка Мачека на Брду код Крања - ништа конкретно.
• 8. 11. - Генерал Емилио Мола покреће напад на Мадрид, почиње Опсада Мадрида (до марта 1939); увече на фронт стижу прве Интер-бригаде.
• 9. 11. - Костаq Кота нови премијер Албаније након Мехди Фрасхëрија (до 1939).
• 11. 11. - Освећена Спомен-костурница српских ратника у Зејтинлику код Солуна.
• 11. 11. - Дуррутијева колона, анархистичка војна јединица, стиже у Мадрид.
• 11. 11. - Британска крунска Пеелова комисија стиже у Палестину да испита узроке тамошњег револта.
• 12. 11. - Отворен Сан Францисцо–Оакланд Баy Бридге.
• 14. 11. - Немачка се одрекла Версајских обавеза по питању речних водених путева; само Француска, Чехословачка и Југославија осуђују овај једнострани чин.
• 14. 11. - Суиyуанска кампања: сукоб кинеске војске и јапанских марионета у Унутрашњој Монголији.

• 16. 11. - Абдикацијска криза: краљ Едwард VIII обавестио премијера Балдwина да се намерава оженити са Wаллис Симпсон.
• 18. 11. - Француски министар унутарњих послова Рогер Саленгро извршио самоубојство - био је на мети клеветничке кампање крајње деснице.
• 20. 11. - Оснивач Фаланге Јосé Антонио Примо де Ривера је стрељан рану ујутро; анархиста Буенавентура Дуррути умире од рана истог дана.
• 21. 11. - Пиерре Гемаyел основао Либанску фалангу (Партија Катаиб), окупља углавном Мароните.
• 15 - 23. 11. - Битка у Универзитетском граду је стратешка републиканска победа у Мадриду, заустављено брзо надирање националиста.
• 25. 11. - Немачка и Јапан склопили Антикоминтерна пакт (Италија се придружује следеће године).
• 29. 11. - Почиње Прва Битка на Коруњском друму, националисти покушали да одсеку Мадрид са западне стране.
• 30. 11. - Изгорела лондонска Кристална палата.
• 30. 11. - Баскијци започињу неуспешну Вилларреалску офанзиву против националиста (до 24. 12.).

• 1. 12. - Чланство у Хитлерјугенду обавезно за Немце-аријевце од 10 до 18 година старости.
• децембар, почетком - До сада су одржани локални избори у КЈ, по бановинама: ЈРЗ је свеукупно узела 2.626 општина од 3.762, бивши ХСС 507 и Удружена опозиција 318.^[35]

• 2. 12. одн. 5. 12. - Држава Џебел Друз, на југу, и Алавитска Држава, на приморју, враћени у састав француске Сирије.
• 5. 12. - Донесен нови Устав СССР, познат и као Стаљинов устав. Уведени дводомни Врховни совјет Совјетског Савеза, формално универзално директно право гласа, економска права, права на рад, одмор, разоноду, здравство, образовање, итд. (критичари га сматрају пропагандним документом).
• 5. 12. - Национално разграничење у СССР:
  • Закавкаска Социјалистичка Федеративна Совјетска Република подељена у Грузијску, Јерменску и Азербејџанску ССР.
  • Казачка АССР, део Руске СФСР, постаје засебна Казашка Совјетска Социјалистичка Република.
  • Киргиска АССР, део Руске СФСР, постаје засебна Киргиска Совјетска Социјалистичка Република.
  • Каракалпачка АССР прелази из РСФСР у састав Узбечке ССР.
• 6. 12. - Пошто Норвешка ускраћује гостопримство Лаву Троцком, мексички председник Лазаро Царденас објављује да може доћи у Мексико (стиже следећег месеца).
• 9. 12. - Путнички авион Доуглас DC-2 пао по полетању са цроyдонског аеродрома, 15 погинулих, међу којима и Јуан де ла Циерва, изумитељ аутожира и бивши шведски премијер Арвид Линдман.

• 10. 12. - Британски краљ Едwард VIII потписује инструмент абдикације. Сутрадан се обраћа нацији а нови краљ постаје његов брат Георге VI, ранији војвода од Yорка (до 1952).
• 10. 12. - На додели Нобелових награда у Стокхолму нема Царла вон Оссиетзког, добитника награде за мир из Немачке.
• 10. 12. - Самоубиство "једне од најлепших београдских девојака" Миле Димитријевић због несрећне љубави са инж. Батом Стојановићем - њен отац је 17-ог устрелио Стојановића са неколико хитаца (преживео је) и извршио самоубиство (велики публицитет, пет страна у "Политици"^[36]).
• 11. 12. - Ирска Слободна Држава користи абдикациону кризу у V. Британији да скоро у потпуности елиминира британског владара као уставног чиниоца.
• 12. 12. - Xи'ански инцидент - Цхианг Каи-схек отет од стране "Младог маршала" Зханг Xуелианг-а, што ће довести до обнове савеза са комунистима (Цхианг пуштен 25. 12.).
• 12. 12. - Приказан филм Цамилле са Гретом Гарбо и Робертом Таyлором.
• 14. 12. - Давид Франкфуртер осуђен на 18 година за убиство Густлоффа (пуштен 1945).
• 21. 12. - Први лет бомбардера Јункерс Ју 88.
• 21. 12. - Хасхим ал-Атасси први пут постаје председник Сирије (1936-39, 1949-51. и 1954-55.)
• 23. 12. - Београд проглашен туристичким местом.
• 26. 12. - Ериц Блаир (Георге Орwелл) стигао у Барцелону (остаје у Шпанији пола године).
• 27 - 29. 12. - XIV интернационална бригада поражена у бици код Лопере, погинули енглески песници Јохн Цорнфорд (праунук Цхарлеса Дарwина) и Ралпх Wинстон Фоx.
• децембар - После јаког топлотног таласа летос, почиње јак хладни талас у Северној Америци.

• Одлична жетва у Краљевини Југославији.^[37]
• Колонизација: од 1919. у "Јужној Србији" је насељено 34.528 колониста, који су добили 177.454 ха земље; ове године око Ђаковице и у Подримљу насељено 6.000 аграрних интересената на 48.744 ха.^[38] За насељавање је потрошено око 860 милиона динара, што је по насељенику "незнатно" у поређењу са другим земљама.^[39]
• Мала пијанисткиња Нада Бранковић победила на фестивалу у Бечу.^[40]
• Глад у западној Кини односи милионе људи.
• Гватемала, Хондурас и Никарагва су ове године напустили Друштво народа.
• Сарајево има 80.000 становника, од чега само 4.500 пореских обвезника.^[41]
• Београд има 310.000 становника и 125 трамваја, који превозе 82% путника; има око 8.000 моторних возила свих врста^[42] Извршено је 20 убистава.^[43]

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1936.

• 1. 1. - Лазо Голужа, уредник ТВЗ († 2020)
• 5. 1. - Петар Кристе, хрватски политичар
• 6. 1. - Сафет Исовић, пјевач († 2007)
• 8. 1. - Божидар Шујица, југославенски и српски пјесник
• 9. 1. - Марко Веселица, економист, политичар († 2017)
• 10. 1. - Роберт Wоодроw Wилсон, астроном, нобеловац
• 11. 1. - Ева Хессе, уметница († 1970)
• 19. 1. - Махмут Бакали, политичар († 2006)
• 22. 1. - Предраг Живковић Тозовац, певач († 2021)
• 27. 1. - Лаврентије Трифуновић, епископ шабачки
• 28. 1. - Исмаил Кадаре, албански књижевник
• 28. 1. - Алан Алда, глумац, аутор
• 29. 1. - Патрицк Цаулфиелд, сликар († 2005)

• 10. 2. - Велимир Лукић, књижевник, управник Народног позоришта, директор ТВ Београд († 1997)
• 11. 2. - Бурт Реyнолдс, глумац († 2018)
• 12. 2. - Ђоко Стојичић, књижевник, дипломата, министар
• 14. 2. - Угљеша Којадиновић, глумац († 1982)
• 17. 2. - Стипе Шувар, хрватски политичар († 2004.)
• 26. 2. - Адем Демаçи, косовски писац и политичар († 2018)

• 5. 3. - Деан Стоцкwелл, глумац († 2021)
• 10. 3. - Сепп Блаттер, предсједник ФИФА
• 11. 3. - Антонин Сцалиа, судац Врховног суда САД († 2016)
• 18. 3. - Ф. W. де Клерк, председник Јужне Африке († 2021)
• 19. 3. - Урсула Андресс, глумица
• 28. 3. - Марио Варгас Ллоса, књижевник, нобеловац

• 2. 4. - Милка Лукић, глумица († 2009)
• 7. 4. - Јелисавета Карађорђевић, југословенска принцеза
• 9. 4. - Љубомир Ћипранић, глумац († 2010)
• 12. 4. - Цхарлес Напиер, глумац († 2011)
• 15. 4. - Љубомир Денковић, српски вајар
• 16. 4. - Шабан Бајрамовић, ромски певач († 2008)
• 20. 4. - Љубица Јовић, хрватска глумица
• 21. 4. - Василија Радојчић, певачица († 2011)
• 23. 4. - Роy Орбисон, кантаутор, музичар († 1988)
• 24. 4. - Јилл Иреланд, глумица († 1990)
• 29. 4. - Зубин Мехта, диригент

• 2. 5. - Енгелберт Хумпердинцк, певач
• 7. 5. - Иван Јагодић, глумац († 2010)
• 9. 5. - Гленда Јацксон, глумица, политичарка († 2023)
• 9. 5. - Алберт Финнеy, глумац
• 12. 5. - Франк Стелла, сликар († 2024)
• 13. 5. - Давор Родин, хрватски филозоф и политолог
• 13. 5. - Иво Штивичић, драматург, сценарист († 2021.)
• 14. 5. - Боббy Дарин, певач, глумац († 1973)
• 17. 5. - Деннис Хоппер, амерички глумац († 2010.)
• 27. 5. - Иво Брешан, хрватски књижевник и сценарист († 2017)
• 27. 5. - Сенка Велетанлић, певачица, глумица
• 27. 5. - Златко Црнковић, глумац († 2012)
• 27. 5. - Лоуис Госсетт Јр., глумац († 2024)

• 1. 6. - Беким Фехмиу, глумац († 2010.)
• 9. 6. - Никола Кољевић, књижевник и политичар († 1997.)
• 17. 6. - Кен Лоацх, режисер
• 20. 6. - Иван Грубишић, свећеник, политичар († 2017)
• 22. 6. - Крис Кристофферсон, глумац, певач
• 23. 6. - Рицхард Бацх, књижевник, авијатичар

• 8. 7. - Габи Новак, пјевачица
• 9. 7. - Рицхард Wилсон, глумац
• 15. 7. - Георге Воиновицх, амерички политичар († 2016)

• 1. 8. - Yвес Саинт Лаурент, модни креатор († 2008)
• 3. 8. - Вице Вуков, хрватски естрадни умјетник, публицист и политичар († 2008.)
• 4. 8. - Миленко Матицки, књижевник, уредник "Политике" († 2001)
• 6. 8. - Дражан Јерковић, хрватски ногометаш, репрезентативац, тренер, спортски директор и изборник († 2008.)
• 15. 8. - Вера Свобода, хрватска пјевачица († 2024)
• 18. 8. - Роберт Редфорд, глумац
• 20. 8. - Алице и Еллен Кесслер, њемачке забављачице
• 21. 8. - Wилт Цхамберлаин, кошаркаш († 1999)
• 22. 8. - Добрица Ерић, српски песник († 2019)
• 29. 8. - Јохн МцЦаин, амерички републикански политичар († 2018)

• 3. 9. - Зине Ел Абидине Бен Али, председник Туниса († 2019)
• 5. 9. - Јерко Јеша Денегри, историчар уметности, критичар
• 7. 9. - Буддy Холлy, амерички музичар († 1959)
• 12. 9. - Тахир Куленовић, флаутиста († )
• 13. 9. - Недељко Драгић, аниматор "Загребачке школе"
• 14. 9. - Wалтер Коениг, глумац
• 21. 9. - Јуриј Лушков, градоначелник Москве († 2019)
• 25. 9. - Моусса Траорé, председник Малија († 2020)
• 29. 9. - Силвио Берлусцони, подузетник, премијер Италије († 2023)

• 5. 10. - Вáцлав Хавел, књижевник, председник Чехословачке и Чешке († 2011)
• 6. 10. - Бети Јурковић, хрватска пјевачица
• 9. 10. - Бриан Блессед, глумац
• 14. 10. - Божидар Вучуревић, градоначелник Требиња
• 17. 10. - Ђурђа Ивезић, глумица
• 22. 10. - Јован Павловић, митрополит загребачко-љубљански († 2014)
• 27. 10. - Зденка Анушић, глумица († 2012)

• 5. 11. - Иван Стамболић, председник Председништва СР Србије († 2000)
• 8. 11. - Вирна Лиси, глумица († 2014)
• 9. 11. - Михаил Таљ, шахиста († 1992)
• 19. 11. - Љубиша Самарџић, глумац († 2017)
• 20. 11. - Стеван Гардиновачки, глумац († 2011)
• 22. 11. - Владимир Крањчевић, диригент, пијаниста
• 23. 11. - Драгослав Лазић, филмски и ТВ редитељ

• 1. 12. - Фрањо Јурчец, хрватски глумац
• 6. 12. - Божо Буњевац, глумац († 2008)
• 8. 12. - Давид Царрадине, глумац († 2009)
• 10. 12. - Радомир Дамњановић-Дамњан, сликар
• 15. 12. - Ирена Просен, глумица
• 16. 12. - Никола Ковач, романиста, академик († 2007)
• 17. 12. - Јорге Марио Бергоглио, папа Фрањо
• 17. 12. - Клаус Кинкел, њемачки политичар († 2019)
• 22. 12. - Хéцтор Елизондо, глумац
• 29. 12. - Марy Тyлер Мооре, глумица († 2017)
• 31. 12. - Мирјана Исаковић, вајар

• Драган Томић (политичар) († 2022)
• Мирко Чанадановић, политичар

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1936.

• 6. 1. - Лоуисе Брyант, новинарка (* 1885)
• 9. 1. - Јохн Гилберт, глумац (* 1897)
• 18. 1. - Рудyард Киплинг, енглески књижевник (* 1865.)
• 20. 1. - Георге V, краљ Уједињеног Краљевства (* 1865)
• 23. 1. - Теодор Тарановски, руско-југословенски правник и историчар (* 1875)
• 2. 2. - Босиљка Јанић рођ. Цинцар-Јанковић, добротворка (* 1869)
• 4. 2. - Wилхелм Густлофф, швајцарски нациста (* 1895)
• 19. 2. - Биллy Митцхелл, амерички генерал, пионир војне авијације (* 1879)
• 20. 2. - Маx Сцхрецк, глумац (* 1879)
• 25. 2. - Максимилијан Хајдин, епископ горњокарловачки (* 1879)
• 27. 2. - Иван Павлов, руски физиолог (* 1849.)
• 11. 3. - Давид Беаттy, британски адмирал (* 1871)
• 16. 3. - Маргуерите Дуранд, новинарка, глумица, сифражеткиња (* 1864)
• 16. 3. - Јосип Богнер, књижевник критичар (* 1906)
• 18. 3. - Елефтериос Венизелос, грчки државник (* 1864)
• 27. 3. - Стипе Јавор, хрватски политичар (* 1877)

• 4. 4. - Жарко Мариновић, студент права и члан КПЈ (* 1911)
• 7. 4. - Марилyн Миллер, глумица, плесачица (* 1898)
• 20. 4. - Wладимир Гиесл вон Гиеслинген, бивши аустроугарски посланик у Београду (* 1860)
• 23. 4. - Бланка Кезер, оперска певачица^[44]
• 28. 4. - Игњат Јоб, хрватски сликар (* 1895.)
• 28. 4. - Фуад I, краљ Египта (* 1868)
• 8. 5. - Осwалд Спенглер, историчар, филозоф (* 1880)
• 14. 5. - Едмунд Алленбy, британски генерал и администратор (* 1861)
• 3. 6. - Wалтхер Wевер, немачки генерал, командант Луфтwаффе (* 1887)
• 11. 6. - Роберт Е. Хоwард, писац фантазије (* 1906)
• 12. 6. - Карл Краус, аустријски прозаист, публицист и драматик (* 1874.)
• 14. 6. - Гилберт Кеитх Цхестертон, књижевник, филозоф, лаички теолог (* 1874)
• јун - Лајош Чаки, револуционар и политички затвореник (* 1869)
• 18. 6. - Максим Горки, руски књижевник (* 1868.)
• 22. 6. - Моритз Сцхлицк, физичар, филозоф (* 1882)

• 7. 7. - Георгиј Чичерин, совјетски политичар (* 1872)
• 8. 7. - Тхомас Меигхан, глумац (* 1879)
• 8. 7. - Рудолф Коппитз, фотограф (* 1884)
• 15. 7. - Михаило Јарошенко, пилот А.D. Аеропут (* 1893)
• 19. 7. - Јован Жујовић, српски геолог и политичар (* 1856)
• 1. 8. - Лоуис Блéриот, пионир авијације (* 1872)
• 10. 8. - Антоније Храповицки, оснивач Руске заграничне цркве (* 1863)
• 15. 8. - Гразиа Деледда, талијанска књижевница, нобеловка (* 1871.)
• 19. 8. - Федерицо Гарцíа Лорца, шпански песник (* 1898)
• 25. 8. - Лев Камењев, револуционар и совјетски политичар, жртва чистке (* 1883)
• 25. 8. - Григориј Зиновјев, револуционар и совјетски политичар, жртва чистке (* 1883)
• 14. 9. - Ирвинг Тхалберг, филмски продуцент (* 1899)
• 15. 9. - Светозар Прибићевић, српски политичар из Хрватске (* 1875)
• 16. 9. - Ибрахим Маглајлић, бивши реис-ул-улема (* 1861)
• 17. 9. - Хенрy Лоуис Ле Цхâтелиер, хемичар (* 1850)
• 21. 9. - Хуго Ехрлицх, архитект (* 1879)
• 29. 9. - Лазар Мијушковић, бивши црногорски премијер (* 1867)

• 6. 10. - Гyула Гöмбöс, премијер Мађарске (* 1886)
• 19. 10. - Арсен Карађорђевић, брат Петра I, отац Павла (* 1859)
• 19. 10. - Лу Xун, књижевник (* 1881)
• 3. 11. - Војислав Вујовић, револуционар, жртва чистке (* 1897)
• 3. 11. - Деже Костолањи, књижевник, новинар, преводилац (* 1885)
• 6. 11. - Ивша Лебовић, хрватски политичар и одвјетник (* 1874.)
• 15. 11. - Еуген Виктор Феллер, фармацеут, индустријалац (* 1871)
• 18. 11. - Ганчо Хаџипанзов, песник, члан КПЈ, шпански борац (* 1900)
• 20. 11. - Буенавентура Дуррути, анархиста (* 1896)
• 20. 11. - Јосé Антонио Примо де Ривера, оснивач Фаланге (* 1903)
• 2. 12. - Милош Богуновић (четнички командант) (* 1854)
• 9. 12. - Лоттие Пицкфорд, глумица (* 1893)
• 10. 12. - Луиги Пиранделло, талијански књижевник, нобеловац (* 1867.)
• 18. 12. - Андрија Мохоровичић, хрватски геофизичар (* 1857.)
• 20. 12. - Елса Еинстеин, друга Албертова супруга (* 1876)
• 22. 12. - Драгутин Горјановић Крамбергер, хрватски палеонтолог, палеонтрополог и геолог (* 1856.)
• 22. 12. - Николај Островски, књижевник соцреализма (* 1904)
• 27. 12. - Ханс вон Сеецкт, немачки генерал (* 1866)
• 28. 12. - Зорка Тодосић, српска глумица (* 1864)
• 31. 12. - Мигуел де Унамуно, књижевник, филозоф, професор (* 1864)

• Михаило Голубовић, боем, приповедач (* 1872)
• Ђорђе Стратимировић (археолог) (* 1858)

• Физика: Вицтор Франз Хесс (откриће космичке радијације) и Царл Давид Андерсон (откриће позитрона)
• Кемија: Петер Дебyе (допринос познавању молекуларне структуре путем истраживања диполног момента и дифракције рентгенских зрака и електрона у гасовима)
• Физиологија и медицина: Хенрy Халлетт Дале и Отто Лоеwи (открића у вези хемијске трансмисије нервних импулса)
• Књижевност: Еугене О'Неилл (за снагу, поштење и дубоке емоције његових драмских дела, које отеловљују оригинални концепт трагедије)
• Мир: Царлос Сааведра Ламас (посредовање у Рату за Чако између Боливије и Парагваја, иницирање уговора о ненападању између јужноамеричких земаља)

• Цхронологy 1936, Университy оф Индиана
• Фореигн Неwс: Пигс ин Полицy^{[мртав линк]}, магазин Тиме, 2. март 1936. (увећање британске квоте за свиње из Југославије, ради придржавања санкција против Италије)
• YУГОСЛОВИА: Петер Пассес Архивирано 2010-11-21 на Wаyбацк Мацхине-у, магазин Тиме, 6. јул 1936. (о Петру и Томиславу)
• Мисцелланy, Оцт. 12, 1936 Архивирано 2010-11-21 на Wаyбацк Мацхине-у, Тиме
• Мисцелланy: Yугославиа Архивирано 2010-11-21 на Wаyбацк Мацхине-у, Тиме Дец. 07