29. 6.

29. липањ/јун (29. 6.) је 180. дан године по грегоријанском календару (181. у пријеступној години). До краја године има још 185 дана.

• 1613. — Лондонско позориште "Глоб" изгорело у пожару током прве представе Шекспировог комада "Хенри VIII".
• 1855. — У Лондону изашао први број листа "Дејли телеграф".
• 1864. — Самјуел Краутер постао бискуп у Нигерији, односно први црнац бискуп Енглеске цркве.
• 1869. — Проглашен Намеснички устав у кнежевини Србији.
• 1880. — Француска анектирала пацифичко острво Отахеите (Тахити), које је од 1842. било француски протекторат.
• 1882. — У Београду пуштен у рад први савремени водовод који је направљен према пројекту немачког инжењера Оскара Смрекара.
• 1939. — Слетањем авиона "Дикси клипер" на аеродром у Лисабону обављен је први комерцијални лет из САД у Европу.
• 1949. — Јужна Африка је политику апартхејда прогласила државном доктрином.
• 1974. — Изабела Перон је заменила оболелог мужа Хуана Перона на месту председника Аргентине.
• 1980. — Вигдис Финбогадотир изабрана за председника Исланда. То је било први пут да је за шефа државе у Европи изабрана жена на непосредним изборима.
• 1992. — Снаге босанских Срба напустиле су сарајевски аеродром "Бутмир" након двомесечне опсаде и предале га под контролу мировних трупа УН (УНПРОФОР).
• 1995. — Више од 500 људи погинуло је у Сеулу када се срушила петоспратна робна кућа.
• 1998. — Бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, осумњичен за ратне злочине у Хрватској 1991. извршио је самоубиство у затвору у Шевенингену, близу Хага.
• 1999. — Митингом у Чачку, на којем се окупило око 10.000 људи, опозициони блок Савез за промене почео је протесте против режима председника СР Југославије Слободана Милошевића.
• 1999. — Турска осудила на смрт вођу курдских побуњеника Абдулаха Оџалана.
• 2001. — У Бриселу одржана прва донаторска конференација за СРЈ на којој је Југославији обећана помоћ од једне милијарде и 280 милиона долара.
• 2001. — У Бечу су министри иностраних послова СРЈ и четири бивше југословенске републике потписали споразум о сукцесији, чиме је окончан дугогодишњи спор око наслеђа бивше СФРЈ.
• 2001. — Премијер СРЈ Зоран Жижић поднео оставку дан након изручења Слободана Милошевића Хашком трибуналу.
• 2001. — Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан, поново је изабран на нови петогодишњи мандат у светској организацији.
• 2002. — Лека I, син краља Зога, који је владао Албанијом од 1928. до 1939. вратио се у земљу после 63 године прогонства.
• 2003. — Полагањем заклетве Беатрис Мерино, угледни адвокат без политичког искуства, постала је прва жена премијер у историји Перуа.
• 2004. — Хашки трибунал осудио је бившег лидера Срба у Хрватској Милана Бабића на 13 година затвора, за злочине против човечности над хрватским цивилима у бившој Републици Српској Крајини (РСК) 1991-92. године.
• 2004. — На самиту у Бриселу за шефа европске дипломатије изабран је Високи представник Европске Уније за спољну политику Хавијер Солана.

.

• 1798. — Ђакомо Леопарди, највећи лирски песник италијанског романтизма.
• 1877. — Петар Кочић, босанско-српски књижевник.
• 1879. — Александар Цанков, бугарски политичар. (†1959.).
• 1886. — Роберт Сцхуман, француски политичар и државник.
• 1900. — Антоине де Саинт-Еxупéрy, француски књижевник и пилот.
• 1914. — Рафаел Кубелик, чешки композитор и диригент Чешке филхармоније.
• 1922. — Васко Попа, српски писац.
• 1930. — Ориана Фаллаци, талијанска књижевница.
• 1942. — Гилберто Гил, бразилијански пјевач и политичар.
• 1942. — Мате Гулин, хрватски филмски, телевизијски и казалишни глумац.
• 1944. — Гарy Бусеy, амерички филмски, телевизијски, позоришни глумац и умјетник.
• 1946. — Гитте Хаеннинг, данска пјевачица.
• 1955. — Зорица Брунцлик, српска певачица народне музике.
• 1957. — Петер Вилфан, словенски кошаркашки репрезентативац, новинар и политичар.
• 1963. — Анне-Сопхие Муттер, њемачка виолинистица.
• 1971. — Ивáн Пéрез, шпањолски ватерполист, кубанског поријекла.
• 1978. — Ницоле Сцхерзингер, америчка пјевачица, текстописац, плесачица, модел и глумица.
• 1985. — Дамир Бичанић, хрватски рукометаш.
• 1988. — Éвер Банега, аргентински ногометаш.
• 1990. — Петар Шкулетић, српски ногометаш, црногорског поријекла.

.

• 1861. — Елизабетх Барретт Броwнинг, енглеска књижевница (* 1806.).
• 1932. — Иван Рендић, хрватски кипар (* 1849.).
• 1941. — Игнацy Јан Падереwски, пољски професор гласовира, пијанист, складатељ, државник и дипломат (р. 1860.).
• 1945. — Мустафа Бусулаџић, бошњачки интелектуалац.
• 1967. — Јаyне Мансфиелд, била је америчка глумица, позната као један од највећих холлywоодских звијезда (* 1933.).
• 1967. — Примо Царнера, бивши талијански боксач (* 1906.).
• 1978. — Боб Цране, амерички глумац (* 1928.).
• 1995. — Лана Турнер, холивудска звезда педесетих година XX века.
• 1998. — Славко Докмановић, бивши градоначелник Вуковара (* 1949.).
• 2000. — Виторио Гасман, један од највећих италијанских филмских и позоришних глумаца.
• 2003. — – Катхарине Хепбурн, америчка глумица, у Олд Саyброоку, Цоннецтицут (САД) (* 1907.).
• 2008. — Дон С. Давис, амерички глумац (* 1942.)

.

• Међународни дан Дунава

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар