3. 11.

3. новембра/студеног (3. 11.) је 307. дан године по грегоријанском календару (308. у пријеступној години). До краја године има још 58 дана.

• 1493 Кристофор Колумбо се искрцао на Доминику.
• 1867. — битка код Монтане.
• 1903. — Панама је прогласила независност од Колумбије.
• 1912. — закључено примирје у Првом балканском рату.
• 1918. — Аустроугарска је подписала обуставу рата са државама Антанте.
• 1918. — немачки морнари су отпочели велику побуну у Киелу.
• 1957. — СССР је лансирао вештачки сателит Спутњик 2 са псом Лајка на њему.
• 1964. — за председника САД је изабран Линдон Џонсон.
• 1970. — Салвадор Аљенде је постао председник Чилеа.
• 1971. — I након римскога гласовања врха Католичке цркве, свећенићки целибат остао је на снази.
• 1976. — Џими Картер је постао председик САД.
• 1978. — Доминиканска Република је добила независност.
• 1992. — Бил Клинтон је постао председик САД.
• 2010. — Јак земљотес у Краљеву јачине 5.6 рихтера,живот изгубило двоје људи.

• 1500. — Бенвенуто Целлини, талијански кипар и сликар, један од најславнијих златара свих времена (умро 1571).
• 1560. — Анибале Карачи, Италијански сликар (умро 1609).
• 1604. — Осман II., турски султан (умро 1622).
• 1749. — Даниел Рутхерфорд, шкотски кемичар и лијечник (умро 1819).
• 1777. — Лавал Нугент, аустријски гроф ирског подријекла, фелдмаршал (умро 1860).
• 1801. — Карл Баедекер, немачки издавач књига (умро 1859).
• 1801. — Винцензо Беллини, италијански композитор (умро 1835).
• 1806. — Иван Висин (Иво Визин), хрватски поморац и истраживач (умро 1868).
• 1845. — Зyгмунт Глогер, пољски археолог, етнограф (умро 1910).
• 1863. — Аугуст Хеимер (1863-1930), шведски геолог, географ и писац. Путовао и писао о БиХ.
• 1873. — Јосип Шимунић, хрватски политичар (умро 1973).
• 1877. — Карол Хуберт Ростwороwски, пољски драматург и песник (умро 1938).
• 1879. — Wалерy Сłаwек, директор Непартијског блока сарадње са владом, премијер Пољске (умро 1939).
• 1882. — Јакуб Колас, бјелоруски писац (умро 1956).
• 1893. — Едwард Аделберт Доисy, амерички биокемичар и нобеловац (умро 1986).
• 1896. — Сулејман Бајрактаревић, босанскохерцеговачки путописац, пјесник и преписивач Кур'ана.
• 1900. — Адолф Дасслер, њемачки индустријалац, оснивач Адидаса (умро 1978).
• 1901. — Андрé Малрауx, француски писац и политичар (умро 1976).
• 1901. — Леополд III, краљ Белгије (умро 1983).
• 1901. — Станислав Толпа, пољски ботаничар (умро 1996).
• 1905. — Фéлиx Хоупхоуëт-Боигнy, предсједник Обале Бјелокости (умро 1993).
• 1908. — Салвадор Алленде, чилеански политичар (умро 1973).
• 1909. — Мирко Јирсак, хрватски пјесник, прозни писац, преводитељ, публицист (умро 1999).
• 1911. — Јеан Харлоw, америчка глумица (умрла 1937).
• 1912. — Алфредо Строесснер, парагвајски диктатор (умро 2006).
• 1921. — Чарлс Бронсон, амерички глумац (умро 2003).
• 1924. — Слободан Новак, хрватски књижевник.
• 1927. — Збигњев Цибулски, пољски глумац (умро 1967).
• 1931. — Моница Витти, талијанска глумица.
• 1933. — Јеремy Бретт, енглески глумац.
• 1933. — Јелена Жигон, српска глумица.
• 1939. — Терренце МцНаллy, амерички драмски писац.
• 1941. — Моника Вити, италијанска глумица.
• 1945. — Герд Мüллер, њемачки ногометни репрезентативац.
• 1949. — Ларрy Холмес, амерички боксач.
• 1952. — Росеанне Барр, америчка глумица и комичарка.
• 1957. — Долф Лундгрен, шведски глумац.
• 1960. — Карцх Киралy, амерички одбојкаш.
• 1960. — Ивић Пашалић, хрватски политичар.
• 1962. — Славко Котник, бивши словенски кошаркаш и кошаркашки менаџер.
• 1963. — Иан Wригхт, бивши енглески ногометаш, тренер и тв-коментатор.
• 1965. — Бакир Беширевић, бивши босанскохерцеговачки ногометаш и тренер.
• 1970. — Алмир Турковић, бивши босанскохерцеговачки ногометаш.
• 1971. — Унаи Емерy, шпањолски ногометни тренер и играч.
• 1971. — Јошко Локас, хрватски тв-водитељ.
• 1979. — Пабло Аимар, аргентински ногометаш.
• 1982. — Јевгениј Плушенко, руски клизач.
• 1982. — Борис Пашански, српски тенисер.
• 1987. — Пабло Аимар, аргентински ногометаш.
• 1990. — Стефан Јовић, српски кошаркаш.

.

• 361. — Констанције II, римски цар (р. 331).
• 1231. — Владислав III Ласконоги, кнез Великопољске.
• 1584. — Карло Боромејски, талијански католички светац, кардинал (р. 1538).
• 1599. — Андреw Бáтхорy, кардинал вармињски (р. 1563).
• 1639. — Мартин де Поррес, католички светац, редовник (р. 1579).
• 1766. — Тхомас Аббт, немачки филозоф, математичар и писац (р. 1738).
• 1878. — Шимон Мершић, градишћански хрватски писац (р. 1800).
• 1914. — Георг Тракл, аустријски песник (р. 1887).
• 1918. — Александар Лапунов, руски математичар (р. 1857).
• 1919. — Микхаил Доливо-Доброволскy, пољско-руски електротехничар (р. 1861 или 1862).
• 1928. — Лудомир Саwицки, пољски географ (р. 1884).
• 1929. — Светозар Писаревић, српски оперни пјевач (р. 1885).
• 1937. — Мyкола Зеров, украјински пјесник (р. 1890).
• 1949. — Соломон Р. Гуггенхеим, амерички индустријалац и филантроп (р. 1861.).
• 1954. — Хенри Матиссе, француски сликар (р. 1869).
• 1957. — Wилхелм Реицх, аустријски, касније амерички, психијатар, психоаналитичар и критичар друштва, заслужан за развој теорије о значају оргазма и отац Оргонске енергије (* 1897.).
• 1970. — Јоханес Уридил, аустријски писац (р. 1896).
• 1970. — Петар II. Карађорђевић, посљедњи југославенски краљ (р. 1923).
• 1981. — Едвард Коцбек, словенски књижевник (р. 1904.).
• 1991. — Роман Wилхелми, пољски глумац (р. 1936).
• 1995. — Бојан Адамич, словенски композитор филмске музике. (р. 1912.).
• 1996. — Јеан-Бедел Бокасса, цар Централноафричке Републике (р. 1921).
• 2001. — Ернст Гомбрицх, британски историчар уметности (р. 1909).
• 2003. — Славко Шајбер, југославенски политички и спортски дјелатник (р. 1929.).
• 2005. — Хрвоје Бартоловић, хрватски шахист проблемист (р. 1932).
• 2007. — Тони Кљаковић, хрватски пјевач.
• 2014. — Драгутин "Драго" Штритоф, југославенски и хрватски атлетичар и тренер (р. 1923).

.

• Преподобни Иларион

.

• католичанство - дан светог Хуберта - заштитник ловаца.
• Панама - Народни празник.
• Доминиканска Република - Празник независности.
• Јапан - Дан Културе (Бунка-но Хи).
• Малдиви - Дан победе.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар