4. 9.

4. септембра/рујна (4. 9.) је 247. дан године по грегоријанском календару (248. у преступној години). До краја године има још 118 дана.

• 476. — Германски војсковођа Одоакар је свргнуо Ромула Аугустула. Традиционални крај Западно Римског царства.
• 1669. — Венеција је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Хераклион, који је био под турском опсадом од 1648.
• 1781. — Шпански насељеници су основали „Град наше госпе краљице анђела“, данашњи Лос Анђелес.
• 1870. — Два дана након француског пораза код Седана и заробљавања Наполеона III., заступници Леон Гамбетта и Јулес Фавре објавили су свргнуће цара и прогласили Трећу Републику. Влада националне обране организирала је народни рат против Нијемаца који је неславно завршио.
• 1929. — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника.
• 1944. — Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен.
• 1970. — У Чилеу је Салвадор Аљенде Госенс као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије.
• 1972. — Амерички пливач Марк Спитз освојио посљедњу у непоновљивом низу (као трећа измјена у штафети 4 x 100 м мјешовито), седму златну медаљу на Олимпијским играма у Мüнцхену и завршио бриљантну каријеру.
• 1974. — САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком.
• 1975. — Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву.
• 1992. — Бивши председник Бугарске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова.
• 1995. — Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15-месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа.
• 1997. — У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи.
• 1998. — Трибунал УН за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанда на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994.
• 1999. — На референдуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5 одсто становништва гласало је за независност од Џакарте, док је свега 21 одсто подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су главни град Дили. -->
• 2007. — Обављена џеназа (укоп) Сафету Исовића у Сарајеву.

.

• 973. — Ал-Бируни, перзијски научник и астроном.
• 1768. — - Франçоис-Ренé де Цхатеаубрианд, француски књижевник.
• 1823. — Михаило Обреновић, кнез Србије (†1868.).
• 1824. — Антон Бруцкнер, аустријски композитор.
• 1851. — Андрија Фијан, хрватски глумац и редатељ († 1911.).
• 1887. — Радоје Љутовац (Рака), српски артиљерац, који је топом оборио непријатељски авион 1915. године († 1968.).
• 1894. — Александар Дероко, српски архитекта (†1988.).
• 1905. — Марy Ренаулт, енглеска списатељица.
• 1913. — Кензо Танге, јапански архитекта, добитник Прицкерове награде 1987. године.
• 1917. — Хенрy Форд II, амерички произвођач аутомобила.
• 1950. — Александар Берчек, српски глумац.
• 1953. — Фатих Терим, турски ногометни изборник и играч.
• 1956. — Никола Шпирић, босанскохерцеговачки политичар.
• 1969. — Ноах Таyлор, енглески-аустралијски глумац.
• 1971. — Марк Кноwлес, бахамски тенисер.
• 1971. — Бас ван де Гоор, умировљени низоземски одбојкаш.
• 1972. — Даниел Нестор, канадски тенисер, српског поријекла.
• 1977. — Ненад Миросављевић, српски ногометаш.
• 1978. — Данијел Љубоја, бивши српски ногометаш.
• 1978. — Мицхаел V. Кнудсен, дански рукометаш.
• 1979. — Кристина Крепела, хрватска глумица.
• 1981. — Беyонцé Кноwлес, америчка пјевачица.
• 1984. — Камила Бордонаба, аргентинска глумица и певачица.
• 1988. — Дорис Пинчић, хрватска телевизијска и казалишна глумица.
• 1991. — Александар Атанасијевић, српски одбојкаш.
• 1993. — Yанницк Царрасцо, белгијски ногометаш, португалско-шпањолског поријекла.

.

• 1166. — Света Розалија, католичка светица (* 1130.).
• 1907. — Едвард Гриег, норвешки складатељ, пијанист и диригент (* 1843.).
• 1961. — Тхéодоре Симон, француски психолог и љекар (* 1872.).
• 1963. — Робер Шуман, француски државник и финансијски стручњак.
• 1965. — Алберт Сцхwеитзер, алзашко-њемачки лијечник, протестантски теолог, филозоф и глазбеник (* 1875.).
• 1989. — Георгес Сименон, белгијски књижевник.
• 2006. — Стеве Ирwин, аустралијски зоолог, натуралиста и телевизијска звијезда.
• 2006. — Гиацинто Фаццхетти, талијански ногометаш и предсједник Интера (* 1942.).

.

• Свети мученик Агатоник; Свештеномученик Горазд Чешки

.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар