8. 10.

8. листопада/октобар (8. 10.) је 281. дан године по грегоријанском календару (282. у пријеступној години). До краја године има још 84 дана.

• 876. — У битци код Андернацха, Лудвиг III. Млађи потукао је француског краља Карла Ћелавог.
• 1480. — Долази до великог чекања на ријеци Угри између војних снага Ивана III., од Москве и Златне Хорде. Посљедица овога пораза Монгола је распад њихове тамошње државе.
• 1871. — У катастрофалном пожару у Цхицагу, који је трајао седам дана, погинуло је 300 људи, а 900.000 остало је без крова над главом.
• 1890. — отворена загребачка успињача - заштићени споменик културе и најкраћа жичана жељезница намијењена јавном промету на свијету.
• 1912. — Први балкански рат: Црна Гора објавила је рат Османлијском Царству након вишетједне напетости измеду држава Балканског савеза (Црна Гора, Бугарска, Србија и Грчка) и Царства. Остале су је чланице савеза слиједиле десет дана послије.
• 1972. — У Паризу су Хенрy Киссингер и Ле Дуц То постигли спора��ум за окончање вијетнамског рата, који је потписан 1973. године.
• 1991. — Хрватски сабор је донио Одлуку о раскиду државноправних свеза с осталим републикама и покрајинама СФРЈ којом је, између осталог, потврдио раније донесену Уставну одлуку о суверености и самосталности Републике Хрватске (25. липња 1991.), те је Хрватска и стварно постала самостална и неовисна држава.
• 2008. — Хашки трибунал правоснажно осудио бившег лидера Срба у Хрватској Милана Мартића на 35 година затвора због злочина над несрбима у Книнској крајини, западној Босни и Загребу 1991-1995. године.

• 1846. — Јосип Фон, хрватски лијечник († 1899.).
• 1881. — Винцензо Перуггиа, италијански радник († 1925.).
• 1896. — Јулиен Дувивиер, француски филмски редатељ († 1967.).
• 1920. — Зване Чрња, хрватски књижевник († 1991.).
• 1920. — Нилс Лиедхолм, шведски ногометаш и тренер († 2007.).
• 1939. — Паул Хоган, аустралски комичар и глумац.
• 1948. — Цлауде Јаде, француска филмска глумица.
• 1949. — Сигоурнеy Wеавер, америчка глумица.
• 1960. — Андреа Анастаси, талијански одбојкаш и тренер.
• 1965. — Петер Греене, амерички глумац.
• 1968. — Звонимир Бобан, хрватски ногометаш, "Ватрени 1998.".
• 1969. — Дyлан Неал, канадски глумац.
• 1970. — Матт Дамон, амерички глумац, сценарист, продуцент и добитник Осцара.
• 1971. — Роберто Рíос, шпањолски ногометаш и тренер.
• 1976. — Јурица Вучко, бивши хрватски ногометаш.
• 1978. — Дарко Станић, рукометни голман и бивши репрезентативни голман Српске рукометне репрезентације.
• 1979. — Кристанна Локен, америчка манекенка и глумица.
• 1983. — Јоцхен Сцхöпс, њемачки одбојкаш.
• 1984. — Сејад Салиховић, босанскохерцеговачки фудбалер.
• 1985. — Симоне Болелли, талијански тенисер.
• 1993. — Гарбиñе Мугуруза, шпанска тенисерка.

.

• 976. — Јелена Славна, хрватска краљица, жена краља Михајла Крешимира II. (* ? ).
• 1467. — Филиппо Липпи, талијански сликар (* око 1406.).
• 1754. — Хенрy Фиелдинг, енглески књижевник (* 1707.).
• 1925. — Винцензо Перуггиа, италијански радник (* 1881.).
• 1957. — Марица Станковић, хрватска католичка активистица, просвјетна дјелатница (* 1900.).
• 1967. — Цлемент Аттлее, премијер Уједињеног Краљевства од 1945. до 1951. (* 1883.).
• 1982. — Пхилип Ноел-Бакер, британски политичар, дипломат, хуманиста и спорташ (* 1889.).
• 1992. — Wиллy Брандт, њемачки политичар (* 1913.).
• 2010. — Милан Мештров, хрватски биолог, педагог и академик (* 1929.).

.

• Дан неовисности у Хрватској

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар