9. 7.

9. јул/јули/српањ (9. 7.) је 190. дан године по грегоријанском календару (191. у пријеступној години). До краја године има још 175 дана.

• 1386. — у бици код Земпаха савез швајцарских кантона потукао је знатно надмоћнију војску Леополда III Хабсбурга.
• 1519. — шпански конквистадор Ернан Кортес искрцао се на обалу Мексичког залива, где је основао град Вера Круз и почео освајање Мексика које је завршио 1521. године уништењем царства Астека.
• 1609. — римско-немачки цар Рудолф II, да би придобио чешке протестанте, издао је повељу о слободи вероисповести у Чешкој.
• 1686. — формирана је Аугсбуршка алијанса измедју немачко-римског цара Леополда I, Шпаније, Шведске, Холандије и Саксоније против француског краља Луја XIV.
• 1746. — француска флота је стигла на територију Пондишери у Индији, која је потом постала француски посед. Враћена је Индији 1954.
• 1762. — абдицирао је руски цар Петар III Фјодорович Романов, неколико месеци након што је преузео престо. Цар је потом ухапшен и убијен по наредби његове супруге, будуће царице Катарине II Алексејевне, познате као Катарина Велика.
• 1810. — Наполеон Бонапарта анектирао је Низоземску.
• 1816. — на Конгресу у Тукуману проглашена је независност Уједињених провинција Рио де ла Плате (Аргентина) од Шпаније.
• 1877. — одржан је први тениски турнир у Вимблдону.
• 1913. — победом српске војске над бугарским трупама завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату. Битка је почела 30. јуна када су бугарске трупе без објаве рата напале српску и грчку војску у Македонији, дотадашње савезнике у борби против Турске.
• 1922 године - човјек је први пута препливао 100 м за мање од једне минуте: 58,6 сец, Петер Јанос Wеиссмуллер, познатији као Јохннy Wеиссмуллер (касније филмски глумац) ..
• 1940 Почак Битке за Британију.
• 1940. — поморска Битка код Калабрије.
• 1944. — британске и канадске трупе преузеле су од Немаца у Другом светском рату град Каен у Нормандији, након жестоког бомбардовања и једномесечних битака.
• 1960. — совјетски лидер Никита Сергејевич Хрушчов упозорио је САД да не интервенишу против Кубе, јер ће у том случају СССР подржати кубански народ.
• 1963. — потписан је споразум о формирању Федерације Малезије, у чији састав су ушли Малаја, Сингапур, Саравак и Северни Борнео. Две године касније Сингапур је иступио из Малезије.
• 1971. — последња америчка база у Вијетнаму предата је трупама Јужног Вијетнама.
• 1993. — користећи генетичку методу ДНК фингерпринтинга британски научници идентификовали су посмртне остатке руског цара Николаја II Романова и чланова његове породице, који су убијени у лето 1918. у Јекатеринбургу.
• 1996. — Русија је наставила офанзиву на чеченске сепартисте, након што је Борис Јељцин поново изабран за председника.
• 1997. — боксер тешке категорије Мајк Тајсон кажњен је забраном бављења спортом на годину дана и новчаном казном од три милиона долара зато што је током меча за светског шампиона у тешкој категорији 28. јуна, противника, Ивандера Холифајлда, угризао за ухо.
• 2001. — апелациони суд у Сантјагу суспендовао је процес против бившег чилеанског диктатора Аугуста Пиночеа прогласивши га ментално неспособним. Пиноче је ухапшен 1998. у Лондону због злочина почињених у Чилеу након доласка на власт војним ударом 1973.
• 2002. — Припадници СФОР-а у околини Фоче ухапсили Радована Станковића, оптуженог за учешће у силовањима Бошњакиња 1992. и 1993. Суд БиХ га је осудио на 20 година затвора. Станковић је побјегао 25. маја 2007. из КПЗ-а Фоча. Након петогодишњег скривања, поново ухапшен 21. јануара 2012. и спроведен у затвор на издржавање казне.
• 2003. — Србија и Црна Гора примљене су у пуноправно чланство Групе држава за борбу против корупције (Group of States against Corruption - GRECO).
• 2004. — Кантонални суд у Сарајеву изрекао Милораду Родићу (58) казну затвора од пет година за ратни злочин против цивилног становништва почињен у сарајевском насељу Грбавица током 1992. и 1993. године. Родић је 6. јула признао кривицу за ову тачку оптужнице.

.

• 1858. — Франз Боас, амерички антрополог.
• 1879. — Оторино Респиги, италијански композитор.
• 1901. – Барбара Цартланд, британска књижевница ружичастих романа.
• 1907. – Павле Ђуришић, био је четнички војвода, сарадник нацистичке Немачке и фашистичке Италије, и на крају командант квислиншке Црногорске народне војске (у. 1945.).
• 1916. — Едвард Хит, енглески државник.
• 1922. — Драгутин Добричанин, српски глумац († 1988.).
• 1929. – Хасан II, марокански краљ.
• 1932. – Доналд Румсфелд, амерички политичар и државник.
• 1935. – Мерцедес Соса, аргентинска пјевачка дива.
• 1935. – Wим Дуисенберг, низоземски економ и предсједник Еуропске централне банке.
• 1938. — Бриан Деннехy, амерички глумац († 2020.).
• 1941. — Хелена Буљан, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
• 1945. — Деан Коонтз, амерички писац.
• 1950. — Виктор Јанукович, украјински политичар, најпознатији као вођа Партије Регија.
• 1953. — Бранко Јеринић, српски филмски, телевизијски и позоришни глумац.
• 1955. — Јиммy Смитс, амерички глумац.
• 1956. – Марц Алмонд, британски музичар.
• 1956. – Том Ханкс, амерички глумац.
• 1957. — Келлy МцГиллис, америчка глумица.
• 1959. — Јим Керр, шкотски глазбеник, пјевач и текстописац.
• 1963. — Звонимир Ђукић (Ђуле Ван Гогх), оснивач, гитариста и вокал групе Ван Гогх.
• 1964. – Цоуртнеy Лове, америчка пјевачица и глумица.
• 1964. — Гианлуца Виалли, бивши талијански ногометаш.
• 1965. — Антхонy Ромеро, амерички адвокат и активиста.
• 1966. — Зоран Терзић, српски одбојкашки тренер.
• 1967. — Yордан Летцхков, бугарски ногометаш.
• 1968. — Паоло Ди Цанио, талијански ногометаш и тренер.
• 1974. — Никола Ђуричко, српски глумац, музичар и телевизијски водитељ.
• 1974. — Димитрије Пејановић, бивши српски рукометни голман и репрезентативац.
• 1975. — Јацк Wхите, амерички музичар, музичи продуцент и повремени глумац.
• 1976. — Фред Саваге, амерички глумац, режисер и продуцент.
• 1978. — Јака Лакович, словенски кошаркаш.
• 1978. — Марк Медлоцк, немачки певач.
• 1979. — Ненад Стојменовић, српски глумац.
• 1982. — Боштјан Цесар, словенски ногометаш.
• 1982. — Цéлине Думерц, француска професионална кошаркашица.

.

• 1441. — Јан ван Ајк, фламански сликар (* 1390.).
• 1850. — Зацхарy Таyлор, предсједник САД.
• 1932. — Кинг Кемп Џилет, амерички проналазач.
• 1941. — Божидар Аџија, хрватски политичар и публицист (* 1890.).
• 1989. — Федор Никић, српски историограф.
• 1998. — Душан Вукотић, југословенски синеаст.
• 2013. — Жељко Малнар, хрватски пустолов, путописац, спелеолог и новински колумнист (р. 1944.).
• 2016. — Донка Шпичек, новинар и дугогодишња уредница програма за дјецу и младе ТВ Београда

.

. Види такође: Годишњи календар - Дневни календар